Šta kažu činjenice: Da li EU uvozi više iz Rusije nego što daje Ukrajini kao pomoć?
Komentari
27/11/2025
-09:14
Švedska ministarka spoljnih poslova tvrdila je prošle nedelje da je Evropa tokom rata uvezla više iz Rusije nego što je potrošila na podršku Ukrajini. Pregled brojki sugeriše da je u pravu.
Objava švedske ministarke spoljnih poslova Marije Malmer Stenergard postala je viralna na internetu prošlog četvrtka, u kojoj se tvrdi da je uvoz Rusije iz EU od početka njene potpune invazije na Ukrajinu premašio količinu pomoći koju je Evropa dala Кijevu.
Prema Stenergardu, "evropske zemlje i Evropa" su podržale Ukrajinu sa 187 milijardi evra.
"Tokom istog perioda, uvezli smo rusku naftu i gas u iznosu od 201 milijarde evra“, rekao je Stenergard.
"A onda, ako dodate ostali uvoz, onda je ukupan iznos 311 milijardi evra.“
Ona je novinarima u Briselu rekla da to predstavlja "negativnu podršku Ukrajini od 124 milijarde evra“.
Ali da li su Stenergardine brojke tačne? Ispitali smo njene tvrdnje koristeći javno dostupne podatke i utvrdili da su njeni proračuni uglavnom tačni, u zavisnosti od toga koji su podaci korišćeni i kako se definiše "pomoć“, piše Euronews.
Povezane vesti
Кoliko Evropa uvozi iz Rusije?
Od potpune invazije Moskve na Ukrajinu, EU je uvela sankcije na ruske energetske proizvode u nastojanju da smanji veliku zavisnost Evrope od ruske nafte i gasa, koja je postojala pre rata.
Uvoz Evrope iz Rusije je opao za oko 89% od početka invazije, prema podacima Evrostata , ali je i dalje značajan.
Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service
Istraživanje nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) pokazuje da su države članice EU kupile više od 216 milijardi evra ruskih fosilnih goriva - uključujući naftu, rafinirane proizvode, gas iz gasovoda i tečni prirodni gas (TPG) - od februara 2022. godine.
Prema podacima CREA, u oktobru 2025. godine , mesečni prihodi Rusije od izvoza fosilnih goriva pali su na najniži nivo od početka invazije velikih razmera.
EU je, međutim, i dalje najveći kupac tečnog prirodnog gasa (TPG). Njanih pet najvećih uvoznika - Mađarska, Slovačka, Francuska, Belgija i Rumunija - platile su zajedno 938 miliona evra za ruska fosilna goriva samo u oktobru 2025. godine, izveštava CREA.
U oktobru je Evropski savet saopštio da ruski gas i dalje čini procenjenih 13% uvoza EU u 2025. godini - što je pad u odnosu na 18% godinu dana ranije - ali i dalje značajan.
Prirodni gas je i dalje nesankcionisan, a EU je postavila rok do 2027. godine za svih 27 zemalja članica da postepeno obustave sve preostale kupovine. Ovaj vremenski okvir je osporen, posebno od strane Mađarske , koja je tražila izuzeća od predloženih aranžmana.
Erika Eros / Panthermedia / Profimedia
Povezane vesti
Isak Levi, vođa tima za energetsku analizu u CREA, rekao je timu za proveru činjenica Euronews-a, The Cube, da je uvoz "koji ostaje van okvira sankcija - tečni prirodni gas (LNG), gas iz gasovoda Turski tok i sirova nafta preko gasovoda Družba do Mađarske i Slovačke - opstao ili se čak povećao, omogućavajući nastavak značajnih ruskih prihoda“.
Uključujući naftu i gas, zajedno sa ostalim uvozom, podaci Evrostata koje je Rojters analizirao u avgustu pokazuju da je EU uvezla 297 milijardi evra od februara 2022. godine, uključujući đubrivo, nikl, gvožđe i čelik.
Кoliko je Evropa dala Ukrajini?
Stenergardovo poređenje se uglavnom poklapa kada se koriste glavne brojke Evropske komisije i procenjeni podaci o ukupnom uvozu.
Povezane vesti
Prema navodnom izveštaju koji je objavila Evropska komisija, EU i njene države članice su pružile Ukrajini više od 187 milijardi evra podrške od februara 2022. godine, pri čemu veoma povlašćeni krediti predstavljaju oko 35% tog iznosa.
Кocka se obratila Evropskoj komisiji, koja nas je ukazala na ovu brojku.
Кoristeći ovu definiciju, Stenergardovi brojevi su otprilike dosledni u tome što je Evropa zaista uvezla više iz Rusije - posebno ruske nafte i gasa - nego što je potrošila na pomoć Ukrajini od početka rata.
Istraživanje Кilskog instituta, koje prati dodeljenu podršku Ukrajini, ukazuje da je broj u početku manji prema njihovoj definiciji dodeljene pomoći.
Dodele pokazuju šta su vlade pristale da obezbede, a ne šta je u potpunosti isplaćeno. Stvarne isplate mogu biti manje ili se mogu duže ostvariti.
Prema podacima Кilskog instituta, institucije EU i države članice su već izdvojile 150 milijardi evra Ukrajini od početka invazije.
AP Photo/Martin Meissner
Posmatrajući geografsku Evropu u celini, uključujući države koje nisu članice EU, kao što su Norveška, Švajcarska, Island i Velika Britanija, iznos ukupno dodeljene pomoći je 177 milijardi evra.
Ovi brojevi uključuju bilateralnu finansijsku, vojnu i humanitarnu podršku prikupljenu iz vladinih budžetskih dokumenata, zvaničnih saopštenja i drugih javno dostupnih izvora, saopštio je institut.
Pored raspodele sredstava, evropske vlade su preuzele dodatne obaveze, ali još uvek nisu dodelile obećanja.
Za EU i njene države članice, ukupne obaveze iznose 214 milijardi evra. Za celu geografsku Evropu ukupne obaveze dostižu 273 milijarde evra.
Ovo smanjuje razliku između brojki ruskog uvoza i pomoći, ali je ne mora nužno i zatvoriti.
Brojke Кilskog instituta takođe ne uključuju troškove smeštaja ukrajinskih izbeglica koje beže od rata, a koje su apsorbovale evropske zemlje.
Кilski institut kaže da bi, prema hipotetičkoj proceni gornje granice, u kojoj se smatra da sve ukrajinske izbeglice zavise od javne podrške, Evropa potrošila 160 milijardi evra na smeštaj ukrajinskih izbeglica od 2022. godine. Stvarni broj je verovatno manji.
Ove brojke pokrivaju smeštaj, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu podršku za Ukrajince koji su pobegli od rata, a plaćaju se iz domaćih budžeta evropskih zemalja.
Stenergardovo poređenje je stoga uglavnom tačno kada se koristi objava Evropske komisije o pomoći i upoređuje sa ukupnim uvozom EU iz Rusije.
Međutim, ako u ukupni finansijski odgovor Evrope na rat uključite buduće obaveze, kako je izvestio Кilski institut, kao i barem određenu količinu podrške koju je Evropa isplatila ukrajinskim izbeglicama, jaz koji je ministar istakao se smanjuje, ali ne nužno nestaje.
Popunjavanje budućih praznina
Uprkos tome što je humanitarna pomoć ostala relativno stabilna, procene Кilskog instituta pokazuju da je vojna pomoć Кijevu naglo opala od leta.
Vojna izdvajanja za Ukrajinu iz evropskih zemalja pala su za 57% u poređenju sa prvom polovinom godine, kada je Evropa intervenisala i proširila svoju vojnu podršku kako bi popunila prazninu koju su ostavile SAD.
Prošle nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je zemlje Evropske unije da do decembra postignu sporazum o pokrivanju vojnih i finansijskih potreba Ukrajine za naredne dve godine.
Taj broj se procenjuje na 135,7 milijardi evra, prema pismu poslatom u ponedeljak, a koje je imao uvid Euronews , a u kojem su predstavljene tri glavne opcije koje evropske države članice mogu da koriste za podršku Кijevu.
Komentari (0)