Poreski teret na pumpama: Države EU uzimaju i do polovine cene goriva

Vozači u Evropskoj uniji suočavaju se sa rekordnim troškovima za dopunu goriva, pri čemu skoro polovinu novca koji uplate na pumpama uzimaju države članice kroz razne namete.

Prema podacima Evropske komisije od 14. septembra, prosečna cena benzina evro-super 95 u EU dostigla je istorijski maksimum od 2,063 evra po litru.

Povećanje cena posledica je rata sa Iranom krajem februara i poremećaja u Ormuskom moreuzu, zbog čega je sirova nafta tipa brent skočila sa preratnih 72 na više od 100 dolara po barelu.

Dodatni pritisak stvorile su i rafinerijske marže, koje su u trećoj nedelji septembra u evrozoni podigle cenu benzina za 0,17 evra, a dizela za 0,41 evro po litru, navodi Euronews.  

Ipak, ključni deo maloprodajne cene čine državna davanja, koja u proseku iznose 0,976 evra po litru (47,3% ukupne cene), dok u sedam zemalja EU obaveze prema državi premašuju jedan evro. Sistem oporezivanja obuhvata fiksne akcize i posebne takse (poput ugljeničnih), na čiji se zbir potom obračunava i porez na dodatu vrednost (PDV), čime vozači zapravo plaćaju porez na porez.   

Dva najveća poreska opterećenja u Holandiji i Danskoj

Na samom vrhu liste zemalja sa najvećim državnim zahvatanjima nalazi se Holandija, gde porezi po litru iznose 1,270 evra, odnosno 52% od ukupne cene na pumpi koja je prošle nedelje iznosila 2,434 evra. Holandska akciza u 2026. godini je najviša u bloku i iznosi 844,69 evra na 1.000 litara, uz dodatnih 0,8 centi za rezerve nafte i PDV od 21% (0,422 evra).   

Na drugom mestu je Danska, koja ima najskuplje gorivo u EU sa cenom od 2,564 evra po litru. Danci plaćaju 1,230 evra poreza po litru, što uključuje 0,717 evra za energiju, azotne ekstrakte i ugljen-dioksid (samo ovaj namet iznosi 1,86 kruna), kao i najviši iznos PDV-a u EU od 0,513 evra (25% na visoku osnovicu od 1,334 evra).   

Od Baltika do Sredozemlja: Poreski bilansi u ostalim članicama

Visoke stope oporezivanja zabeležene su i u drugim državama članicama.

Francuska se nalazi na šestom mestu po visini poreza, gde akciza na benzine (ranije TICPE) od 1. marta iznosi 0,690 evra po litru.   

U Italiji poreski račun po litru iznosi 1,049 evra pri ceni na pumpi od 2,084 evra. Italijanska akciza iznosi 0,673 evra, nakon što je od januara izjednačena sa dizelom (benzin smanjen za 4,05 centi, dizel povećan za isti iznos). Za razliku od dizela, čija je cena ublažavana rezovima od kraja jula, benzin nije imao popuste, a PDV od 22% dodaje 0,376 evra.   

Sa ukupnim davanjima od 0,978 evra po litru, Portugal primenjuje glavni porez ISP od 0,432 evra (uključujući 8,7 centi za puteve), taksu na ugljenik od 0,159 evra u 2026. i PDV od 23% (0,387 evra). Primenjuje se i privremeni popust na ISP kada cene porastu više od 10 centi u odnosu na mart kako bi se vozačima vratio dodatni PDV.   

U Estoniji zajednički porez dostže 0,963 evra po litru (akciza 0,593 evra i PDV 24% od 0,370 evra), što je polovina cene od 1,914 evra. Vlasti u Talinu su u maju 2025. podigle akcize, ali su ovog proleća odustale od novog povećanja planiranog za maj 2026. godine.   

U Letoniji vozači izdvajaju 0,960 evra za državu. Akciza je u januaru povećana na 555 evra na 1.000 litara (0,555 evra/l), taksa za vanredne naftne rezerve iznosi 91,26 evra po toni (nešto manje od 7 centi po litru), dok PDV od 21% dodaje 0,343 evra.