EU planira da militarizuje Crno more: Najavljeno stvaranje bezbednosnog centra, Rusija identifikovana kao glavna pretnja
Komentari
29/05/2025
-19:27
Evropska unija planira da ojača svoje prisustvo u Crnom moru, kojem ponovo jača geostrateški značaj, uspostavljanjem bezbednosnog centra koji bi štitio ključnu infrastrukturu, uklanjao morske mine, borio se protiv hibridnih pretnji, ublažavao ekološke rizike i obezbedio slobodu plovidbe u komercijalne svrhe.
Ovaj centar je prvenstveno zamišljen kao odgovor na ruski ekspanzionizam u Istočnoj Evropi, a mogao bi u budućnosti da bude korišćen i za nadzor i održavanje eventualnog mirovnog sporazuma u Ukrajini, piše Euronews.
"Region Crnog mora od velikog je strateškog značaja za Evropsku uniju zbog veze između Centralne Azije i Evrope. Važan je zbog bezbednosti, trgovine i energetike. Ali potencijal regiona je narušen zbog rata koji vodi Rusija. Učestala kršenja vazdušnog prostora i napadi na luke i brodske rute to jasno pokazuju“, izjavila je visoka predstavnica Kaja Kalas u sredu, predstavljajući novu strategiju za jačanje odnosa sa regionom Crnog mora.
Važno je napomenuti da strategija, koja takođe obuhvata pitanja transporta, energije, digitalnih mreža, trgovine, klimatskih promena i pomorske ekonomije, ne sadrži konkretna finansijska sredstva za realizaciju svojih ciljeva, već se oslanja na druge programe iz budžeta EU, kao što je SAFE, nova inicijativa vredna 150 milijardi evra u vidu povoljnih kredita za jačanje vojne potrošnje.
Finansiranje, lokacija i operativni model bezbednosnog centra zavisiće od pregovora o sledećem sedmogodišnjem budžetu Unije, dodala je Kalas.
Evropska komisija bi trebalo da predstavi dugo očekivani predlog budžeta za period 2028–2032. do kraja godine. Taj nacrt će pokrenuti dug, složen i verovatno buran proces pregovora među državama članicama.
Brisel se nada da će povećani značaj regiona Crnog mora, koji obuhvata 174 miliona ljudi, dve članice EU (Rumuniju i Bugarsku) i četiri zemlje kandidata (Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju), ubediti prestonice da podrže strategiju i obezbede potrebna sredstva. Plan bi takođe mogao imati koristi od povećane vojne potrošnje koji će većina članica morati da uvede kako bi ispunila verovatni budući cilj NATO-a – izdvajanje 5 odsto BDP-a za odbranu.
Povezane vesti
U poteri za ruskom "flotom iz senke"
Jedna od glavnih pretnji koja je inspirisala ovu strategiju jeste tzv. "flota iz senke" koju Rusija koristi kako bi zaobišla ograničenje cene na izvoz nafte koje je uvela G7.
Ova flota, prisutna i u Crnom i u Baltičkom moru, koristi nejasne vlasničke i osiguravajuće strukture (ne osigurava brodove u Londonu) kako bi izbegla nadzor Zapada i upušta se u ilegalne aktivnosti na moru, kao što su lažno emitovanje podataka i "nevidljivost“ za satelitske sisteme. Navodi se da je njeno tehničko stanje toliko loše da izaziva strah od moguće ekološke katastrofe.
U poslednjim mesecima, brodovi iz te flote optuženi su za sabotažu i vandalizam nad ključnom infrastrukturom EU, što je izazvalo pozive za uvođenje oštrijih sankcija. Estonija je upozorila da je Moskva spremna da pruži vojnu zaštitu ovim brodovima kako bi ih sačuvala od inspekcija i zaplena.
U sredu je Kalas priznala da ta flota postaje "sve veći problem“ za EU.
"Vidimo da naši neprijatelji pronalaze nove načine da je koriste“, rekla je.
Na pitanje da li bi Brisel trebalo da pokrene širu vojnu misiju EU kako bi pažljivije nadzirao "flotu iz senke“, Kalas je bila otvorena za tu mogućnost, ali je priznala da postoje ograničenja u međunarodnom pravu, koje garantuje pravo na neškodljiv prolaz brodova i obavezuje sve države da dozvole nesmetan i nediskriminatorski tranzit.
To pravo podrazumeva visok prag za dokaze kako bi se opravdala intervencija nad stranim brodovima.
Povezane vesti
"Razgovori su u toku. Moramo da radimo i sa međunarodnim partnerima kako bismo rešili ova pitanja – kao što je kada je moguće zaustaviti brodove. Potrebna im je mnogo šira pažnja od same Evropske unije“, rekla je Kalas.
Komentari (0)