Četiri scenarija posle kraha pregovora: Da bi omeo Rusiju, Tramp mora da žrtvuje ambicije u ostatku sveta
Komentari
31/05/2025
-09:57
Za razliku od prvu runde pregovora između Rusije i Ukrajine u Istanbulu, svetska javnost bez ikakvog optimizma čeka 2. jun, kada bi mogao da se održi nastavak, ako Kijev uopšte prihvati poziv Moskve i pošalje delegaciju. Pozicije zemalja ostaju "zacemetirane", praktično bez dodirnih tačaka, napadi raketama i dronovima eskaliraju, a Rusija, po svemu sudeći, planira da okonča rat letnjom ofanzivom.
Jedina nepoznanica ostaje veoma "fluidan" stav američkog predsednika Donald Tramp, čiju naklonost obe strane žele da pridobiju. Na osnovu pretnji Rusiji, deluje da on sada više vuče ka agresivnom neokonzervativnom taboru svog specijalnog izaslanika Kita Keloga, oštrim sankcijama i nastavku politike svog prethodnika Džozefa Bajdena.
To međutim ne znači da će Tramp zaista ispuniti želje evropskih saveznika, već bi prema izjavi samog Keloga, njegova fristracija mogla da se ispolji odustajanjem od bilo kakvih pregovora, "ako oseti da ga iskorišćavaju" i svaljivanjem celog tereta Ukrajine na Evropu.
On je u četvrtak za televiziju ABC rekao da svet više nije kao pre 2020. i da su sada Rusija, Severna Koreja, Iran i Kina u nekoj vrsti bloka, te da bi direktna konfrontacija mogla biti jako opasna.
"Govorimo o celom svetu. Jer je situacija sada potpuno drugačija nego tokom prvog mandata predsednika Trampa. Tada smo imali: Rusiju - odvojeno, Kinu - odvojeno, Iran - odvojeno, Severnu Koreju - odvojeno. A sada su se svi ujedinili. I imaju sporazume - partnerske ili čak vojne, poput onog sa Severnom Korejom. Zbog toga, nivo rizika može naglo da poraste ako se situacija ne prati. Mogu se desiti veoma loše stvari, a onda ćete se već naći u režimu reakcije", upozorio je Kelog i dodao da bi ruski vojnici sada lako mogli da se nađu na Korejskom poluostrvu.
profimedia
Za to vreme, Ukrajina gubi sve više teritorije, vojnika koja ne uspeva da nadoknadi ni nasilnom mobilizacijom, ali i oružja, s obzirom da je zadnji veliki paket odobrio Bajden na samom kraju mandata. Tramp je ovlašćen da iskoristi još nekoliko milijardi dolara za vojnu pomoć, ali je tokom kampanje bio oštro protiv toga i nije pominjao tu opciju od dolaska na vlast. Čak i kada bi iznenada promenio kurs u jednom trenutku bi morao da dobije odobrenje Kongresa za novi paket pomoći, kada se prethodne zalihe potroše, što je jako nepopularno u njegovoj MAGA bazi.
Ukrajinski portal Strana objavio je analizu potencijalnih scenarija, u kojoj se spominje ta opcija, ali ističe da bi Amerika u tom slučaju platila visoku geopolitičku cenu.
Povezane vesti
"Brutalne" sankcije i carine svima koji trguju sa Rusijom
Prvi scenario je uvođenje najstrožih sankcija, carina od 500 procenata za zemlje koje kupuju rusku robu, i primena drugih mera pritiska, uključujući povećanje isporuka oružja. Trampa ka tome aktivno guraju Kijev, Evropljani i mnogi republikanci, a u tom pravcu se vodi i masovna medijska kampanja, navodi Strana.
Ova opcija nosi velike rizike, uključujući oštru eskalaciju kako rata u Ukrajini, tako i u odnosima između Rusije i SAD, sa potpunim prekidom dijaloga između dve nuklearne sile, što će dodatno zakomplikovati okončanje rata. Neki trampovi saveznici, poput libertarijanskog senatora Renda Pola, koji je nedavno upozorvao na eskalaciju, su protiv toga. Pored toga, uvođenje 500 odsto "sekundarnih" carina moglo bi dovesti do nove runde globalnog trgovinskog rata i pogoditi same SAD.
Na kraju bi Tramp, kao što se već dešavalo, mogao da popusti, jer bi oštar skok inflacije i potencijalno katastrofalne ekonomske posledice mogle drastično da oslabe i njegovu i poziciju republikanaca u SAD. U slučaju da birači na svojoj koži osete rat, kroz pad životnog standarda, oni bi mogli nagraditi na izborima za Kongres 2026. demokrate, iako su oni još ratoborniji po pitanju Ukrajine.
Tanjug/AP
Sankcije bi za razliku od naoružanja Tramp lakše mogao da progura kroz Kongres. Dvostranački zakon o uvođenju strogih sankcija Rusiji ima više od 80 kosponzora u Senatu, piše Hill.
Međutim, republikanci u Senatu su neodlučni da ga stave na raspravu bez Trampovog odobrenja, tačnije čeka se samo njegov signal.
Bajdenov pristup, uz jednu bitnu izmenu
Druga opcija je da se ne uvode stroge sankcije, ali da se ne ukidaju stare ili da se postepeno pojačavaju, a da se nastavi sa isporukom oružja Ukrajini.
To bi bilo praktično nastavljanje Bajdenove politike, ali sa jednom potencijalnom razlikom. Pregovori sa Rusijom mogli bi se nastaviti paralelno, navodi se u analizi Strane, iako u ovom slučaju postoji rizik da se otegnu na duži period.
Povezane vesti
Njihov ishod će u velikoj meri biti određen situacijom na bojnom polju i unutrašnjom situacijom u Ukrajini, Rusiji i na Zapadu.
Prebacivanje Ukrajine na Evropu i napuštanje pregovora
Treći scenario je da Tramp prosto ne radi ništa. Mediji često povezuju ovu opciju sa Trampovim povlačenjem iz pregovora.
Bela kuća bi to mogla da medijski "upakuje" rekavši da je uložila sve napore, ali da strane ne žele da sklope mir, pa stoga treba same da reše stvari. Međutim, Tramp može i da ne objavi svoje povlačenje iz pregovora, već da redovno ponavlja da su napori u toku i da su potrebne još dve nedelje da se situacija razjasni, ali istovremeno ne pomaže niti vrši pritisak ni na jednu stranu.
To bi značilo, na primer, da bi američka vojna pomoć Ukrajini prestala tokom leta, i da ne bi bilo nove ture. U najboljem slučaju, bila bi odobrena samo prodaja oružja Ukrajini, ali ne donacija, predviđa Strana.
To bi, kako se navodi, očigledno pogoršalo položaj ukrajinske vojske na bojnom polju i pregovaračke pozicije Kijeva.
Odnosi sa Rusijom bi mogli biti zamrznuti: sankcije bi ostale na snazi, ali nove ne bi bile uvedene. Istovremeno, Rusija bi mogla da pokuša da razdvoji bilateralni rusko-američki dijalog i ukrajinsko pitanje.
"U ovom drugom slučaju, Moskva i Vašington bi nastavili pregovore bez obzira na tok rata i čak bi mogli da postignu neke sporazume (ukidanje sankcija itd.). Na Zapadu često postoji mišljenje da je to minimalni cilj Kremlja u pregovorima sa Trampom. Iako Vašington stalno naglašava da će dalji razvoj odnosa između dve zemlje zavisiti od ishoda pregovora o Ukrajini", piše Strana.
Ovaj scenario je naizgled u skladu sa govorom američkog ministra odbrane na sastanku ministara odbrane NATO zemalja u Briselu, februara ove godine. On je naložio evropskim zemljama da obezbede većinu buduće pomoći Kijevu, upozoravajući da Vašington "više neće tolerisati neuravnotežen odnos“ sa svojim saveznicima.
"Zaštita evropske bezbednosti mora biti imperativ za evropske članice NATO-a. Evropa mora da obezbedi ogroman deo buduće smrtonosne i nesmrtonosne pomoći Ukrajini“, rekao je Hegset tada i ponovio Trampov zahtev da članice NATO-a na vojsku treba da troše minimum pet odsto BDP-a.
Tanjug/AP/Kiyoshi Ota
EU je brzo reagovala na naređenje iz Vašingtona planom u pet tačaka za veliko naoružavannje do 2030. godine u vrednosti od 800 milijardi evra, koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izložila 4. marta.
Uz to, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas otkrila je u sredu strategiju za militarizaciju regiona Crnog mora, kojom bi se ojačala logistika za transport teške vojne opreme i ustanovio bezbednosni centar. Rumunija je ključna zemlja za "otvaranje novog fronta" i stoge ne čudi što je najava došla odmah posle predsedničkih izbora na kojima je pobedio proevropski kandidat Nikušor Dan, nakon što je desničaru i protivniku NATO-a Kalinu Đorđeskuu zabranjeno da učestvuje.
Delegiranje rata Evropi značilo bi da SAD mogu da prebace napore na Bliski istok i Pacifik.
Kako izgleda kada impozantna američka ratna industrija dostigne limit moglo se videti u Jemenu, kada su SAD obustavile vazdušne napade na Hute, iako ovaj pokret nije obećao da će prestati da cilja Izrael i njegove brodove.
Pristanak na ruske zahteve ili slom Ukrajine na bojnom polju
Četvrti scenario deluje potpuno nemoguće i podrazumeva da SAD prihvate ruske zahteve i izvrše pritisak na Kijev da povuče trupe iz četiri oblasti koje Rusija još uvek ne kontroliše u potpunosti. Za sada nije bilo signala ni iz SAD, niti iz same Rusije da je tako nešto moguće.
Rusija, naprotiv, intenzivira i vazdušne udare i kopnene napade u više delova fronta zbog čega neki analitičari veruju da joj je cilj da potpuno porazi Ukrajinu i nametne joj uslove predaje, umesto da pregovara.
New York Times piše da među njima ima i onih iz Ukrajine i evropskih vlada, i da smatraju da intenziviranje ruskih napada ne znači da Moskva želi adute za pregovore, već da prosto pobedi.
U članku koji napominje da je Rusija u maju zauzela više nego duplo veću teritoriju nego u aprilu (u proseku 14 kvadratnih kilometara dnevno), navodi se mišljenje ruskog vojnog analitičara Dmitrija Kuznjeca da je ovo zapravo početak, a ne najava letnje ofanzive.
Međutim, neki od zapadnih stručnjaka smatraju da bi Rusija mogla da iskoristi period od oko četiri meseca sušne sezone tokom leta za okupiranje što većeg dela ukrajinske teritorije, baš kako bi je iskoristila u pregovorima krajem godine.
"Rusija je navikla na ideju da ratuje i razgovara u isto vreme“, rekao je Samjuel Čarap, viši politički naučnik sa sedištem u Vašingtonu, koji se fokusira na Rusiju u "tink tenku" RAND, organizaciji za istraživanje bezbednosne politike.
Ofanziva, po njemu, pokazuje da Rusija ne želi da udovolji evropskim i ukrajinskim pozivima na prekid vatre pre nego što krene sa pregovarima o mirovnom sporazumu, koji zadovoljava njene zahteve. Dodaje da je logika iza tog pristupa to što je Rusija jača na bojnom polju u poslednje dve godine i želi da to maksimalno iskoristi.
Komentari (0)