"Sve što se danas dešava, gleda se kroz taj datum": Šta Izraelci godinu i po dana posle 7. oktobra misle o ratu u Gazi

Ekipa Euronews Srbija je prošle nedelje boravila u Izraelu i pokušala je da dobije odgovor na pitanja šta Izraelci godinu i po dana posle 7. oktobra misle o ratu koji se vodi u Gazi. Obišli smo Jerusalim, mesto gde se dogodio napad 7. oktobra, a gde se sada nalazi memorijalni centar, Tel Aviv, i Golansku visoravan gde se dogodila jedna od najvećih tragedija kada je projektil Hezbolaha ubio dvanaestoro dece na fudbalskom terenu. 

U Jerusalimu ponedeljkom ujutru sve liči na nedelju. Neko ko je prvi put u Izraelu otkako je počeo rat sa Hamasom, ne bi rekao da je zemlja u ratnom stanju. Ali grad od žutog kamena miruje, a jedina velika gužva se primećuje u memorijalu holokausta, Jad Vašem.

Da sve nije uobičajeno, iako nema dejstava nad Jerusalimom, pokazuju snimci starog grada, mesta hodočašća. U ovo doba godine, pre oktobra 2023. tu se nije moglo proći, na prilaz svetinjama čekalo se satima. U Crkvi svetog groba kod Golgote tačno dva. Ne i sada. Vodiči doduše, imaju posla, uglavnom vodeći pojedince ili grupe koje posećuju Izrael.

"Stajalo se svuda u redovima, znate. Nekada je bilo teško da primimo sve one koji su želeli da dođu. Sada o tome možemo samo da sanjamo. Sve ih se manje vraća, čekaju, slušaju vesti o ratu, kažu, ići ćemo sledeće godine", rekao je turistički vodič Ziv Koen. 

Svi, pa i Ziv, mogu nešto da kažu o ratu. I on je uprkos godinama, pozvan u rezervni sastav na granici sa Gazom. Prijavio se dobrovoljno. Na pitanje, hoće li biti mira, kaže da je optimista i govori reč koju ćemo ovih dana čuti mnogo puta – taoci.

profimedia

"Moramo da verujemo da će se život vratiti u normalu svuda, ne samo u Jerusalimu, već i u Galileji i centru zemlje. Na jugu, oko Gaze, i najvažnije da taoci budu oslobođeni. To je najvažnije. Želim da svi imaju pristojan život, i ljudi u Gazi koji pate pod režimom Hamasa", rekao je Koen.

Dok je ekipa Euronews Srbija boravila u Izraelu, kamioni sa humanitarnom pomoći čekali su na granici sa Gazom. Međunarodni pritisak sve je jači. Ističe se Velika Britanija čiji ministar spoljnih poslova javno kaže da Netanjahu rat produžava iz političkih razloga. Mnogo je posla za novoosnovani sektor u Ministarstvu spoljnih poslova za borbu  protiv dezinformacija i prenošenje poruke Izraela. U ovo je uloženo dosta novca. Od  Itaja Milnera, rukovodioca ovog sektora, čujemo nešto što ćemo takođe često čuti tokom boravka u Izraelu - 7. oktobar nije zaboravljen.

"Svet još vidi konflikt kao pre 7. oktobra. Izazov je da ljudima objasnimo da je pretnja sad drugačija i da moramo da je eliminišemo. Moramo da vratimo taoce. Ja sam sada dobio dete, i bole me slike izgladnele dece u Gazi. Ali ti snimci treba da se sagledaju u prvom kontekstu. Hamas se protivi kraju rata i vraćanju talaca", naveo je Milner. 

"Na jugu ne veruju u mir, već da moraju sami da se zaštite"

Od Jerusalima do juga Izraela ima nekih sat i po vremena vožnje. Ekipa Euronews Srbija je stigla i do prostora koji je bio prvi na udaru Hamasa 7. oktobra. Sa te tačke se vidi Beit Hanun u Gazi, na nekih 5 kilometara.

Odmah pored je grad Sderot, mesto koje je i ranije bilo poznato po tome što se tu nekretnine kupuju budzašto jer, tu se godinama čuju sirene za vazdušnu opasnost.

Stanovnici su se na to i navikli, ali 7. oktobar nisu očekivali. Giti Botera, upravnica Digitalnog centra u Sderotu pokazuje napad Hamasa na svoj stan pre 7. oktobra. Prelazak hiljada terorista preko granice ipak nije očekivala.

"Otrčala sam do kuće i pre ulaska u sklonište vidim ljude kako pokušavaju da mi uđu u kuću. Ulazim u kuhinju, uzimam nož, vraćam se. Ćerka me pita šta se dešava. Sedele smo na podu bez svetla, toaleta, vode, 10 sati. Ona stalno pita, mama šta se desilo, a ja joj rukom pokrijem usta. Odrasla sam na priči o holokaustu, moja baka ga je preživela. I ja se isto tako osećam, sedim na podu svoje kuće i neki ljudi dolaze da me ubiju jer sam Jevrejka", opisala je.  

Oni koji su u gradu ostali posle napada ne veruju u mir, već u to da moraju sami da se zaštite.  Danas, po zakonu, smeju da nose oružje, a iako je Hamas desetkovan, ništa ne prepuštaju slučaju.

"Jedinica za brz odgovor koju smo imali ovde 6. oktobra je imala samo 22 dobrovoljca sa pištoljima, danas ih je više od 100, utreniranih, sa puškama, vidite ih na ulicama. Imamo i posebnu jedinicu za brzu reakciju koju ćete videti ako prošetate gradom. Npr. prošle godine smo imali pljačku u gradu. Trebalo nam je 3 min i 46 sekundi da nađemo počinioca", rekao je Erez Gez, pukovnik u penziji, adanas direktor za bezbednost u gradu.

Ceo ovaj deo Izraela pun je memorijala posvećenih napadu Hamasa, poput onog u mestu Tkuma - 1.650 automobila koje su pripadnici Hamasa zapalili tokom napada, dok su u nekima još bili ljudi. Danijel Hadžbi, kamerman izraelskog kanala 13 i major Adam Itah iz Sderota bili su među prvima koji su došli da pomognu povređenima. 

"Ljudi su dolazili ka meni, ostavio sam kameru, počeo da pomažem ljudima. Neki nisu imali noge. Jedna devojka koja je ostala bez noge, sada je udata za momka koji je takođe izgubio nogu", kaže Danijel.

"Sedmi oktobar nije smeo da nam se desi. Svrha rata koji i dalje traje je da se ovo ne ponovi, reč je o suverenitetu zemlje. To je osnova sporazuma države i naroda, ne dozvoliti neprijatelju da masakrira porodice u svojim kućama i otima ljude i drži ih u tunelima 600 dana", dodao je Adam Itah.

Na mestu napada Hamasa sada je memorijalni centar

Na par kilometara od Gaze je mesto gde je održan muzički festival Nova. Danas je to memorijalni centar.

Hen Malka je preživela 7. oktobar na muzičkom Festivalu Nova. Teško joj je da počne da priča, ali onda govori dugo, bez prestanka, od toga kako je sa prijateljima došla da se provede, do toga da niko nije verovao da se bilo kakav napad dešava. Čistom srećom, sa prijateljima je uspela da izbegne napadače, i sakrije se u kibucu u koji Hamas nije uspeo da uđe.   

Profimedia

"Bili smo u kibucu do sedam uveče, slušali o svojim prijateljima koji su bežali po polju dok su pucali na njih, onima koji su se krili u žbunju. Borbe sa teroristima su bile ispred našeg kibuca. Deset sati potpunog haosa  i čistog užasa, mislite da vam je svaki trenutak poslednji. Dan kasnije su nam javili da je grupa od 70 terorista htela da upadne u taj kibuc jer je jedan od najvećih. I srećom pojavio se tenk sa druge misije na tom putu odakle su dolazili i pobio ih. Da tenk nije slučajno prolazio tuda, verovatno ne bih bila ovde već bih bila na jednoj od ovih slika", rekla je misleći na fotografije u memorijalnom kompleksu. 

Sedmi oktobar se za ove ljude nije završio. Sve što se dešava danas, gleda se kroz ovaj datum, i pitanja da li je odgovor Izraela u Gazi preteran. Jug Izraela i dalje živi u traumi.

Pitanja koja nisu postojala u prvim mesecima rata

U Tel Avivu je situacija manje napeta, osim vazdušnih sirena uglavnom noću zbog projektila Huta. Kao i Jerusalim, ne izgleda kao grad u ratu. Ispod površine međutim podele su velike.

Nova ofanziva Izraela izaziva neslaganja u zemlji. O tome nam govori poznati izraelski ratni reporter Itai Engel. 7. oktobra bio je u Njujorku, nominovan za EMI nagradu za dokumentarac o ratu u Ukrajini.

Odmah se vratio kući i obišao najgore pogođene kibuce. Danas, je kaže, situacija mnogo drugačija nego pre godinu dana.

Euronews

"Rekao bih da je ova faza problematičnija. Mnogi ljudi sumnjaju da li je ova ofanziva u vojnom i diplomatskom smislu ono što treba da se radi ili je reč o ličnim interesima političara. Takva pitanja nisu postojala u prvih šest meseci rata. Nismo sigurni. Neki bi rekli, potrebna je potpuna eliminacija Hamasa. Drugi, praktičniji, sumnjaju u mogućnost, uključujući i mene, u to da Hamas može da bude potpuno uništen. Dakle, ako potpuna eliminacija Hamasa znači ubijanje mnogo civila u Gazi, ljudi počinju da sumnjaju u to. Jer, oni vide šta se u Gazi dešava. I ne mogu da ostanu ravnodušni. Opet, baš zato što je Izrael toliko podeljen, biće onih koji kažu – ili oni ili mi. Jer,  žene, deca, svi su bili ubijeni, silovani, oteti. Dakle, bebe, žene, deca, i ti ljudi će vam reći da su sa druge strane svi potencijalni teroristi. Ja to tako ne vidim, ne želim da bilo koje dete bude povređeno, i mnogo Izraelaca to misli. I opet, znate, sve čini još težim to što Hamas ne brine mnogo o životima stanovnika Gaze, civila. Za njih je korisno da što više civila nastrada u Gazi. I sad ste u zamci. Šta da radite? Jer, želite da to okončate, a možete li ako Hamas i dalje ima vlast? Možete li da eliminišete Hamas? Ja ne verujem da se može potpuno eliminisati. Rešenje je samo sporazum koji bi ustanovio  međunarodne snage i alternativnu palestinsku vladu umesto Hamasa, i možda možemo da da počnemo da pišemo novo poglavlje", rekao je Engel.

Jedna od najvećih tragedija dogodila se na Golanskoj visoravni: "Mislili smo - proći će, nepobedivi smo, a onda..."

Na tri sata od Tel Aviva nalazi se severna granica. Sa Golanske visoravni se odlično vide Izrael, Sirija i Liban. I tu je sada situacija mirnija, pretnja je bila veća ranije. Stanovnici severa Izraela bili su raseljeni. Hezbolah je u defanzivi.

Najsevernija tačka na granici sa Libanom je bila uporište Hezbolaha, gde danas nije ostao kamen na kamenu. Uopšte, granice su danas mnogo bezbednije, jedini problem ostaju Huti. 

Jedno od sela na Golanskoj visoravni je Madžal Šams, gde žive Druzi. Arapska zajednica sa sopstvenim verovanjima. Veruju u reinkarnaciju posle koje se opet rađaju kao Druzi, a pripadnik ovog naroda postaje se samo rođenjem. Ne žele svoju državu, a žive u sve tri na tromeđi i lojalni su im.

Tu se dogodila jedna od velikih ratnih tragedija, kada je pre 10 meseci projektil Hezbolaha pogodio fudbalski teren i ubio 12-oro dece. Veruje se da napad nije bio nameran, što tragediju čini još većom. Mesto napada je posetio i sam Netanjahu, ali nije bio dočekan sa oduševljenjem.  

Tanjug/AP Photo/Leo Correa

"Ta deca su čula sirenu, trebalo je 8 sekundi da raketa stigne. Još su se osvrtali, i izgubili smo ih. Roditelji, svi su dotrčali ovde, bio je haos. Glavni lekar je jedan od prvih koji je stigao, našao je žensko telo, bila je to njegova ćerka. 11 godina. Onda je nastavio da pomaže ostalima, kolabirao je tek sedam sati kasnije. Još nam je teško, generacijama ćemo ovo pamtiti. Imamo 2.500 učenika od 6 do 18 godina, svi su to osetili, ove genreacije, učitelji kažu da se ne ponašaju normalno u školi. Dolazili su psihijatri, pomagali su, ali još je teško. Tužno. Ne mogu ni da vam opišem rečima kako se osećam kao ujak. Zamislite ove roditelje oko mene. Pre 27. jula bismo čuli sirene i bili na balkonima. Mislili smo - proći će, nepobedivi smo. A onda dođe tragedija", rekao je Rafik Ajub, ujak šesnaestogodišnjeg dečaka stradalog u napadu. 

U centru "Trga talaca" klavir donet zbog momka srpskog porekla Alona Ohela

Rođaci otetih okupljaju se na "Trgu talaca" u Tel Avivu. Spontano je dobio ime, a na njemu se održavaju protesti na kojima se od vlade traži da učini više da oslobodi zarobljene od strane Hamasa.

U centru je klavir donet zbog Alona Ohela, pijaniste koji je otet sa festivala Nova. To je momak srpskog porekla koji tri dana posle festivala trebalo da poseti Srbiju.  

"Ja sam Alonova majka, hoću da se vrati. U tunelima je 594 dana, previše je. Povređen je, ima rane od šrapnela po telu, ne vidi na jedno oko, u strašnom je stanju. Za mene, cilj je da se sada vrati. Nisam strateg ni političar, samo želim da se vrati. Nadam se da će ga ono što čine vratiti. Nadam se da se bave taocima, a ne na nekom političkom agendom", rekla je Edit Ohel. 

Unuk Dušana Mihaleka poginuo je na festivalu Nova. Porodica je kaže, od tada razorena. Dugo živi u Izraelu i smatra da su se ponovile greške iz Jom Kipurskog rata 1972. Tada je osnovana komisija koja je utvrđivala odgovornost posle čega je Gold Meir podnela ostavku.

"Sad se dešava isto, s tim to još ne postoji komisija i Bibi će učiniti sve da se ona ne napravi, nego da mešetari dalje. Bojim se da će se i sada izvući, ko zna...Nemamo mi ništa od toga, to je propast izraelske države kojoj je njegova politika doprinela", rekao je Mihalek. 

U Izraelu je od 90-tih i seća se svih sukoba koji su izbijali u Gazi i na Zapadnoj obali. Sada je veliki pesimista.

"S Arapima se ne možeš dogovoriti, oni traže da ovo bude judenfrei. Posebno kad imaju taoce. Drže Izrael u šaci, toliko su ekstremni u zahtevima da ne znam... To se rešava ratom, a tu će da izginu i taoci i izraelski vojnici i masa palestinskog naroda i dece koje Hamasovci drže kao živi štit", naveo je. 

Još nije vreme za ideju o međunarodnim snagama

Tokom boravka ekipe Euronews Srbija u Izraelu ofanziva se nastavila. Počela je da radi kontroverzna firma za distribuciju humanitarne pomoći koju podržavaju Izrael i SAD ali ne i UN.

Nekoliko dana kansije, u Jerusalimu je održan godišnji marš Izraelaca ultranacionalista koji slave dan zauzimanja istočnog dela grada 1967. To je događaj koji je i bez rata proteklih godina dovodio do hapšenja učesnika koji vređaju Palestince i Izraelce drugačijih shvatanja.

Bivši premijeri, bivši načelnici generalštaba izraelske vojske kritikuju vladu, pregovori teku standardno loše, jedna strana objavi da ima sporazuma, ostale demantuju. Ideja Itaja Engela o međunarodnim snagama deluje sve razumnije, ali čini se da još nije vreme za to.