"To je mala, ali vrlo opaka zemlja": Zašto Iran preti Albaniji?
Komentari
13/03/2026
-17:04
"To je mala, ali vrlo opaka evropska zemlja, u kojoj američki elementi sarađuju sa iranskim izdajnicima i kuju planove protiv Islamske Republike", rekao je sada već pokojni iranski verski vođa Ali Hamnei. To je izjavio je povodom ubistva vrhovnog generala Iranske revolucionarne garde (IRGC) Kasema Solejmanija u januaru 2020. godine na bagdadskom aerodromu, od strane američke bespilotne letelice, a "opaka zemlja" nije bila niko drugi do Albanija.
Reagovanje je usledilo od tadašnjeg predsednika Iljira Mete, koji je žurno odgovorio da je "Albanija zaista mala zemlja, demokratska i nimalo zla, koja poštuje međunarodno pravo". U istom duhu i premijer Edi Rama je požurio da poruči da ga pretnje ne plaše, jer se, kako je rekao, država kao članica NATO-a, nalazi pod zaštitnom mrežom Alijanse.
Zašto Iran preti Albaniji?
Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia
Između sledbenika režima vrhovnog vođe i Albanije godinama besni nepoznat rat, a povod je "gostoprimstvo" za tri hiljade pripadnika antivladine organizacije Mudžahedini iranskog naroda (MEK), koje je Teheran klasifikovao kao "neprijateljske teroriste". Trenutno, sa sukobima u Zalivu, u iranskim medijima bliskim IRGC, pojavljuju se scenariji o ciljanju struktura u inostranstvu povezanih sa neprijateljskim aktivnostima, pri čemu su mudžahedini u Tirani u fokusu, piše grčki Kathimerini.
Sajber napad na digitalne sisteme albanskog parlamenta od strane hakera koji se odigrao u utorak, podigao je nivo zabrinutosti da bi "mala opaka zemlja" u Evropi mogla postati meta, ne projektila i dronova, već asimetričnih napada "usamljenih vukova" i "digitalnih terorista".
U početku tihi sukob, vremenom se razvio u potpuni raspad bilateralnih odnosa dve zemlje, sa proterivanjem diplomata, zatvaranjem ambasada, sajber napadima i pretnjama, što traje do danas. Stoga je premijer Rama, sa izbijanjem rata u Zalivu, svojim oštrim izjavama otvoreno stao uz SAD i Izrael, navodeći, između ostalog: "Albanija se iz prve ruke suočila sa varvarskim licem teheranskog režima putem sajber napada na našu zemlju. Za nas ovo nije apstraktna geopolitika. To je nacionalna bezbednost, etička i pravna jasnoća". Bivši potpredsednik Albanije i sadašnji istraživač na Albanskom institutu za međunarodne studije Genc Polo, izjavio je da iranski režim preti "ne samo Izraelu, Americi i Bliskom istoku, već i Albaniji, i to je pokazao poslednjih godina".
Gde je pošlo po zlu?
Iran i Albanija su tokom režima Hodže i Homeinija imali odlične odnose. Međutim, između 2013. i 2016. godine, oko 3.000 članova Mudžahedina iranskog naroda preseljeno je u kamp Ašraf-3, blizu Drača.
"Ovo preseljenje je izvršeno na zahtev Amerikanaca i uz učešće Ujedinjenih nacija", kaže za štampano izdanje "Kathimerinija" direktor Fondacije za demokratiju u Tirani Arijan Durmisi i objašnjava:
Povezane vesti
"Kamp Ašraf-3 danas funkcioniše kao globalno sedište MEK-a, odakle se organizuju različite aktivnosti, poput globalnih samita 'Slobodan Iran' ili akcije za vršenje pritiska na zapadne prestonice. Takođe, odatle se vrši koordinacija sa jedinicama unutar Irana za sprovođenje demonstracija, digitalne kampanje putem društvenih mreža i online propaganda koja cilja iranski režim"
Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia
Interes teokratskog režima za malu i neuglednu Albaniju ispoljio se mnogo pre nastanjivanja antivladinih "neprijateljskih" mudžahedinskih boraca u Tirani.
"Nakon pada komunističkog režima u Albaniji, Iran je nastojao da iskoristi zemlju kao platformu za promociju šiitskog islama na Balkanu, kao svoj mostobran na evropskom kontinentu. To je olakšano povoljnim odnosima koji su se razvili sa Iranom nakon Islamske revolucije 1979. godine, ne iz verskih razloga - budući da je Albanija zatvorila sve verske institucije i proglasila ateizam deceniju ranije, već kao diplomatski potez. Iran je tada Hodžin režim smatrao mogućim saveznikom protiv deklarisanog neprijatelja Albanije, SAD. Iranski kulturni centri, poput fondacije Sadi Širazi i fondacije Kuran, promovisali su persijsku književnost, šiitsku hermeneutiku i verske ceremonije, ciljajući posebno zajednicu Bektašija, tolerantnog sufijsko-šiitskog reda koji je činio 15 do 20 odsto albanskih muslimana. Tokom rata u Bosni, Iran je koristio ambasadu i svoje opšte prisustvo u Albaniji da bi izvršio uticaj u Bosni. Iako je dugoročna politika Irana bila da pokuša da izveze islamistički revolucionarni model u Albaniju i odatle na Balkan, ističući religiju islama u svojoj verziji, njegova očekivanja su se sukobila sa širenjem vehabizma (konzervativnog pokreta sunitskog islamskog učenja) i uticajem Saudijske Arabije, zemalja sunitskog zaliva i kasnije Turske. Takođe, i to je vrlo važno, suštinsko prodiranje je sprečeno putem Albanije ka integraciji u NATO i EU, njenom snažnom prozapadnom orijentacijom i njenim ustavnim sekularnim karakterom. Ovi faktori su ograničili uticaj Irana u zemlji. Glavni izvor današnjih iranskih pretnji Albaniji ne proizlazi iz verskih razloga, već iz aktivnosti MEK-a protiv iranskog režima i podrške Albanije savezu SAD - Izrael", kaže Arijan Durmisi za "Kathimerini".
I dodaje da su "intenzivne antivladine aktivnosti mudžahedina, prirodno, privukle interesovanje iranskih tajnih službi, koje su stavile njihov kamp u selu Manz, između Tirane i Drača, pod nadzor, dok su se u igru špijuna uključile i obaveštajne službe Izraela i SAD".
"Budući da je iranska ambasada u Tirani služila kao baza podrške iranskim operacijama i u drugim delovima Evrope, ključna uloga ambasadora Golamhoseina Mohamadnije, sa sumnjama u umešanost u terorističke operacije, je otkrivena, što je rezultiralo time da su ga albanske vlasti, konačno, proterale u decembru 2018. godine", dodaje Durmisi.
"Opasno ponašanje"
Iako tada sa albanske strane nisu data dodatna pojašnjenja, svi su proterivanja smatrali povezanim sa prisustvom mudžahedina i, prema izveštajima albanske i međunarodne štampe, sa planiranim ubistvima njihovih članova od strane tajnih službi Teherana. Prethodilo je proterivanje, čim su stupili na tlo tiranskog aerodroma, dvojice drugih Iranaca, koji su putovali pod novinarskim plaštom u Albaniju, ali su ih albanske vlasti, "nakon konsultacija sa savezničkim zemljama", odmah vratile nazad kao agente iranskih tajnih službi, čiji je cilj bio da izvrše ubistva.
Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia
I SAD i Izrael su pozdravili proterivanja, optužujući Iran za "opasno ponašanje u Evropi i širom sveta", dok je tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton govorio o "iranskim agentima koji su pripremali teroristički napad u Albaniji".
Povezane vesti
Nakon što je Albanija 2020. godine postala meta Hamneija, vlasti zemlje su stavile kamp mudžahedina u karantin, strahujući od mogućeg napada iranskih agenata.
Eskalacija sajber napada i upozorenja
U julu 2022. godine, organizacija pod nazivom Homeland Justice, koja je prema obaveštajnim službama SAD i Izraela pripadala Iranu, pokrenula je koordinisani sajber napad, parališući albanski digitalni vladin portal e-Albania, i prekidajući funkcionisanje ključnih službi zemlje. I Amerikanci i kompanija za sajber bezbednost Mandiant pripisali su napad iranskim državnim hakerima, a Edi Rama je, pozivajući se na "neosporne dokaze", prekinuo diplomatske odnose sa Teheranom, proteravši celokupno osoblje ambasade u roku od 24 sata.
Rat Teherana i mudžahedina eskalirao je obostranim sajber napadima, a u avgustu 2023. godine, Specijalna služba za borbu protiv korupcije, poznata kao SPAK, poslala je albansku policiju da izvrši pretrese u kampu za smeštaj. U relevantnom zahtevu SPAK-a govorilo se o "sumnjama u vođenje sajber rata između vlade Irana i MEK-a i to je dovelo do zaključka da je Albanija ta koja je ugrožena".
Povezane vesti
Tokom policijske racije mudžahedini su pružili otpor, što je rezultiralo incidentima. Jedna osoba je poginula i od tada je kamp stavljen u karantin. Dve godine kasnije, 2025. godine, iranski hakeri pokrenuli su novi sajber napad, neutrališući ovoga puta usluge opštine Tirana. Kako je pisao list "Tirana Tajms", pomenuti sajber napad dolazi u trenutku kada se Albanija jasno svrstala uz Izrael, udružujući snage sa zapadnim saveznicima u osudi iranskih nuklearnih ambicija i nedavnih napada na izraelske ciljeve. U objavi na Telegramu hakeri su naveli da su "upozoravali da se proteraju teroristi sa teritorije Albanije".
"Ali vi ste ih dočekali kao legitimne izbeglice. Sada se vaši lideri kažnjavaju", naveli su dalje.
Šta je sa kampom?
Credit: Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia
Albanske vlasti su, povodom rata koji je u toku na Bliskom istoku, "izolovale" mudžahedinski kamp, te zabranile ulazak i izlazak iz njega. Njihovu zabrinutost podstiču mogućnosti hibridnog rata od strane Irana sa terorističkim napadima širom planete, što u mogući scenario stavlja i Albaniju. Internet stranica, pozivajući se na informacije iranskih medija povezanih sa teokratskim režimom, navela je da Teheran razmatra mogućnost ciljanja struktura za koje smatra da su povezane sa "neprijateljskim aktivnostima", uključujući mudžahedine u Albaniji.
Mogu li iranski projektili stići do Tirane i tako preneti rat u Evropu? Prema generalu i bivšem ministru unutrašnjih poslova Sadru Lesaju, "danas Albanija nije ugrožena iz vazduha, ali je Iran može pogoditi na druge načine".
"Ne možemo dozvoliti neprijateljskim zemljama da slobodno i otvoreno deluju sa svojim agentima na albanskom tlu. Albanske tajne službe moraju dati odgovore kako je moguće da iranski agenti slobodno deluju u Albaniji", rekao je on.
Komentari (0)