Proračunata strategija Teherana koja menja pravila sukoba: Udaraju Zapad tamo gde najviše boli
Komentari
13/03/2026
-11:10
Iako zvanični izvori to nisu potvrdili, brojni analitičari smatraju da je Iran, od početka rata na Bliskom istoku, lansirao više balističkih projektila i dronova ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a ne ka Izraelu.
Iako je Teheran poslednjih trinaest dana pod masovnim napadima oružanih snaga Izraela i SAD, sada je jasno da za Irance težište sukoba nisu snage napadača, već arapske države Bliskog istoka koje imaju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji.
Iranci dobro pripremljeni
Spremniji nego tokom prve američke operacije, kada su bili iznenađeni i pokazali značajan zaostatak u pregrupisavanju, Iranci su sada, čini se, razvili jasnu visoku strategiju protiv američko-izraelskih napada. Ona se ne zasniva isključivo na njihovoj sposobnosti odvraćanja, već uključuje niz regionalnih kontramera koje vode ka širenju sukoba na globalnom nivou.
To je zato što su se Iranci fokusirali na udare protiv arapskog sveta, ciljajući pomorske puteve i brodarstvo, energetsku infrastrukturu i rafinerije, turističke objekte, transport i aerodrome.
To su, dakle, strukture koje pospešuju "širenje" rata, povećavajući pritisak na zemlje Zaliva, ali i na međunarodnu zajednicu.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Pretnja zatvaranjem Ormuskog moreuza, koju je najavio novi verski lider Irana, Modžtaba Hamnei, već je dovela do skoka cene nafte po barelu, dok se poremećaji u lancu snabdevanja, kao i rast cena naftnih derivata, već osećaju širom Zapada.
U takvom pristupu, težište za Iran nije nužno samo uspešno odbijanje američko-izraelskih napada, već prvenstveno pogoršanje globalnog ekonomskog okruženja. Cilj je da potrošači prenesu pritisak sa rafova prodavnica i benzinskih pumpi na nacionalne vlade, kako bi se postigao hitan prekid vatre i okončanje rata.
Povezane vesti
Uskoro kraj sukoba?
Ukoliko se iranska strategija ostvari, vojne operacije protiv njih mogle bi da se završe ranije, ili barem pre nego što režim propadne ili bude iscrpljen, a pritom bi značajno oslabio i druge države šireg regiona. Na primer, jedna od "najizabranijih" meta za Iran su rafinerije Aramca.
Istovremeno, to bi oslabilo i hegemonističku sliku SAD, koje se približavaju međuizborima sa glavnim kriterijumom za birače – stanjem američke ekonomije. Pored toga, visoka strategija Irana šalje poruke i za naredni dan u širem regionu, jer bi u slučaju da pokaže visoku otpornost na uzastopne udare, nametnula svoje uslove nizu arapskih država.
U tom smislu, eskalacija rata ide samo u prilog Iranu, procenjuje časopis Foreign Affairs, dodajući da iranski napadi "predstavljaju strategiju horizontalne eskalacije, pokušaj da se transformišu ulozi sukoba proširivanjem njegovog obima i produžavanjem trajanja".
"Takva strategija omogućava slabijem borcu da promeni kalkulacije moćnijeg neprijatelja. I to je ranije uspevalo, na štetu Sjedinjenih Država", dodaje se aludirajući na Vijetnam.
Tanjug/AP/Alireza Sotakbar/Mark Schiefelbein
Paralelno, udari na stratešku infrastrukturu, kao što su turistički objekti u arapskim državama, dovode do brzog urušavanja sigurnosnog režima koji su do sada ulivali globalni turistički centri, poput recimo Dubaija. Istovremeno, New York Times tvrdi da su savetnici američkog predsednika potcenili poremećaje na tržištima izazvane ratnim operacijama, čak i tokom prvog talasa bombardovanja, prošlog juna.
Shodno tome, "predsednik Tramp je potcenio rizike za energetska tržišta kao kratkoročnu brigu koja ne bi trebalo da zaseni misiju obezglavljivanja iranskog režima", ističe list, tvrdeći da je "potraga za načinom izlaska iz rata dobila hitan značaj od vikenda, budući da globalne cene nafte rastu i da Sjedinjene Države troše skupu municiju", čiji je trošak samo za prva dva dana rata procenjen na 5,6 milijardi dolara.
Komentari (0)