Pregovori u senci "Paukove mreže": Šta Rusija i Ukrajina žele da postignu u Istanbulu i kako se promenio stav Trampa
Komentari02/06/2025
-12:02
Druga runda pregovora Rusije i Ukrajine odražava se danas u Istanbulu, zvanično sa početkom u 12 časova po našem vremenu. Ruski zvaničnici dolaze sa memorandumom i svojim uslovima za okončanje rata u Ukrajini. Razgovori će biti vođeni u senci nedavnih događaja na ukrajinskom ratištu, kao i teškim železničkim nesrećama u Rusiji, za koje Moskva optužuje zvanični Kijev.
Šta to Rusija traži, što je za Ukrajinu neprihvatljivo? Kako tumačiti poruku Bele kuće da će reagovati drugačije ukoliko mir ne bude uskoro postignut? Da li najava Nemačke da razmatra isporuku raketa Taurus Ukrajini pokazuje da Evropska unija još ne vidi kraj ratu? O tome su u Temi jutra govorili direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović i izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit.
Spektakularna ukrajinska operacija "Paukova mreža", koja je u nedelju osakatila rusku flotu strateških bombardera napadom dronovima lansiranih iz kamiona duboko u ruskoj teritoriji, promenila je okolnosti pod kojima počinju razgovori.
"Ukrajinska strana tvrdi da je uništeno preko 40 ključnih ruskih bombardera. Čuli smo i za železničke nesreće, odnosno za dva oborena, jedan most i jedan nadvožnjak. Rađeno je u velikoj tajnosti. Zelenski tvrdi da niko od partnera sa Zapada za ovu akciju nije znao. Moram da priznam da je akcija Zapada vrlo uzdržana, da niko još nije dao nikakvo zvanično saopštenje u vezi sa tim, ali sumnjam da nije postojalo nekakvo konkretno saznanje", rekla je Joksimović.
Ona dalje povezuje napad sa promenom politike Zapada.
"Rekla bih da ta akcija korespondira sa činjenicom da su ključni partneri dozvolili (ukrajinskom predsedniku Volodimiru) Zelenskom upotrebu raketa dalekog dometa, odnosno dejstva na ruskoj teritoriji. Noćas je usledio odgovor ruske strane napadom na Harkov. Videćemo na koji način će se nastaviti, ali i pre toga Rusija je bila u ofanzivi na ratištu u Ukrajini, što nije delovalo kao priprema za mirovne pregovore", dodala je Joksimović.
Velebit naglašava da vojna dešavanja odražavaju pokušaje obe strane da poboljšaju svoje pozicije pred pregovore.
Povezane vesti
"Ono što vidimo na frontu što se tiče ruskog napredovanja, na primer u određenim oblastima gde je (ruski predsednik Vladimir) Putin naredio stvaranje jedne bezbednosne tampon zone u Kurskoj oblasti, ali isto tako i ovaj ukrajinski napad juče duboko na teritoriji Rusije govori da i jedna i druga strana pokušavaju zapravo da naprave određene dobitke na frontu pre postizanja bilo kakvih dogovora", rekao je Velebit.
Nepomirljive pozicije i pregovarački izazovi
Razlike u zahtevima Rusije i Ukrajine ostaju ključni izazov. Joksimović objašnjava divergenciju stavova:
"Znamo da je zahtev, pre svega, Ukrajine i zapadnih partnera bezuslovni prekid vatre od 30 dana. Ukrajina traži da ostanu u sastavu njene teritorije, da ima mogućnost daljeg naoružavanja. Dakle, pozicije su i dalje izuzetno udaljene", rekla je Joksimović.
Analitičarka dodaje da niski nivo delegacija ukazuje na ograničena očekivanja.
"Za razliku od prethodne runde, ovog puta nema toliko iznenađenja u kontekstu onih koji će prisustvovati. Nizak nivo ostaje i ovog puta prisutan. Ukrajina je svoj memorandum predočila Ruskoj strani. Rusija ne", navela je Joksimović.
Velebit smatra da maksimalistički ciljevi obe strane otežavaju napredak.
"Utisak je opet da obe strane dolaze na neki način sa maksimalističkim ciljevima, zato što uslovi jedne i druge strane zapravo se međusobno potiru, odnosno isključuju", rekao je Velebit.
Povezane vesti
On dalje naglašava razliku između prekida vatre i trajnog mira.
"Mislim da je mir daleko, mi nismo blizu ni prekida vatre. Prekid vatre je prvi uslov da bi se stvorilo poverenje i da bi se onda videlo kako bi taj mir izgledao", objašnjava Velebit.
Međunarodne reakcije i budućnost pregovora
Promena stava Bele kuće postaje značajan faktor. Joksimović primećuje promenu Trampove politike u odnosu početak mandata.
"Trampova pozicija prilično evoluirala od trenutka kada je ušao u Belu kuću. Dakle, o onih 24 sata odavno više ne razgovaramo. Ali i sa druge strane, on je ušao u Belu kuću sa izuzetno pomirljivim tonovima prema Putinu i sa druge strane sa veoma oštrim stavom prema Zelenskom, koji se završio praktično izbacivanjem Zelenskog iz Bele kuće. Međutim, sada se situacija čini se poprilično promenila. Dakle, u ovom trenutku Tramp izlazi sa izjavama da je Putin poludeo, da to nije isti čovek sa kojim je on ranije razgovarao. I u tom kontekstu Tramp povremeno preti da će iz ovih pregovora izaći", rekla je Joksimović.
Joksimović takođe ukazuje na sve bližu saradnju Trampa i Zelenskog.
"Sa Zelenskim ostvaruje sve bližu komunikaciju, da ne isključuje ukrajinsku stranu iz razgovora i dogovora, a povremeno uključuje i Evropsku uniju, mada možda ne na onaj način na koji bi to u potpunosti trebalo", dodala je Joksimović.
Velebit naglašava frustraciju Trampa Rusijom i utisak da je porasla pouzdanost Ukrajine u njegovim očima.
"Vidi se koliko je frustracija Donalda Trampa, zato što je on mislio da će taj završetak rata moći mnogo brže da se postigne nego što se to pokazuje. Dok sa druge strane Ukrajina, koja je imala dosta maksimalističkije zahteve i neki tvrđi pristup na početku, se i dalje i sve više smatra pouzdanijim sagovornikom, kako za Evropsku uniju, tako i za Ameriku", rekao je Velebit.
Nemačka podrška Ukrajini, uključujući potencijalnu isporuku raketa Taurus, ukazuje na čvrst stav Evrope da se na duže staze suprotstavlja Rusiji.
"Imamo Evropsku uniju koja se ozbiljno priprema za budućnost koju ona vidi u pokušajima, odnosno sa očekivanjima da Ukrajina nije poslednji cilj Rusije, već da će se ovaj rat verovatno proširiti i na neke druge zemlje. Dakle, imamo sve veći broj izuzetno visokih, pre svega obaveštajnih struktura, ali i vojnih, koje tvrde da do 2029. možemo očekivati napad, pretpostavlja se, na Litvaniju od strane Ruske federacije", rekla je Joksimović.
Velebit potvrđuje kontinuiranu ulogu SAD u evropskom bezbednosnom sistemu.
"Činjenica da Amerika i dalje igra aktivnu ulogu u ovim pregovorima i pokušajima da se dve strane približe, govori o tome da Amerika neće napustiti Evropu. I to je još jedna promena možda koja se dešava", zaključio je Velebit.
Celu analizu pozicija pred početak pregovora Rusije i Ukrjaine možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)