Holandska vladajuća koalicija više ne postoji: Zašto se desničar Vilders povukao i šta će se desiti dalje?

O padu holandske vladajuće koalicije javnost je obavestio Hert Vilders, lider desničarske Partije slobode (PVV) putem objave na platformi "X", nakon neuspešnih pregovora oko strožih mera za ograničavanje azila i migracija.

"Nema potpisa za naše planove za azil. Nema prilagođavanja Glavnog sporazuma. PVV napušta koaliciju", napisao je on.

Koalicionu vladu su činile, pored Vildersove PVV, Narodna stranka za slobodu i demokratiju (VVD), Pokret poljoprivrednika i građana (BBB) i Novi društveni ugovor (NSC).

Koalicija je bila formirana posle parlamentarnih izbora u novembru 2023. godine, na kojima je PVV uzeo najviše glasova. Proces formiranja vlade je trajao mesecima zbog brojnih nesuglasica među partnerima. Na kraju je za premijera izabran Dik Shof, koji nije član nijedne od četiri partije, a kojem sada preti pad vlade.

Koji su razlozi za raskid koalicije?

Budući da je na prošlim parlamentarnim izborima PVV osvojila čak 37 mesta u parlamentu, a za većinu je potrebno 71 mesto, jasno je da je partija bila "jači partner" ove koalicije.

Ovaj rezultat ona je ostvarila i delom zbog obećanja o "obuzdavanju cunamija azila i migracija". Prema izveštajima medija, Vilders je insistirao na uvrštavanju svojih mera i u koalicioni sporazum. To su ostale stranke odbile.

Taj Vildersov "plan od 10 tačaka" bio je srž njegove politike. Najveći otpor prema njemu je pokazao centristički orijentisan NSC Pitera Omcihta. Oni su smatrali da su predlozi "nehumani ili neprovedivi".

Tačke koje je i sam Vilders istakao kao najvažnije tiču se:

Upotrebe vojske za čuvanje granica: Predlagano je angažovanje holandske vojske za zatvaranje granica i sprečavanje ulaska tražilaca azila.

Potpunog odbijanja tražilaca azila: Plan je uključivao obustavu prihvatanja svih novih zahteva za azil, čime bi Holandija privremeno zatvorila vrata za azilante.

Obustave spajanja porodica azilanata: Predlagano je zaustavljanje programa spajanja porodica za azilante koji su već dobili status.

Deportacije migranata osuđenih za kriminalna ili dela iz domena seksualnog nasilja: Uključuje deportaciju svih onih koji su migrirali u zemlju a osuđeni su za zločin u zemlji, bez obzira da li je u pitanju prva osuda.

Deportacije Sirijaca: PVV je zahtevala povratak Sirijaca s privremenim vizama ili statusom azilanta, tvrdeći da je situacija u Siriji dovoljno stabilna.

Osim ovih tačaka, tu su pooštravanje kriterijuma za azil, jer je PVV želela da Holandija usvoji "najstroža pravila za azil u Evropi", uključujući brže odbijanje neosnovanih zahteva.

Takođe, tu su smanjenje socijalnih davanja za migrante i uvođenje kvota za migrante, kao i kazne za ilegalnu imigraciju, te na kraju promocija remigracije, tj. podsticanje migranata da se dobrovoljno vrate u zemlje porekla uz finansijske podsticaje.

Krajem maja pregovori oko ovih Vildersovih zahteva su se zahuktali, a kada je postalo jasno da do dogovora neće doći, on je javno postavio ultimatum partnerima.

"Dozvolite mi da budem potpuno jasan. Ako većina naših predloga iz plana od 10 tačaka za azil ne bude prihvaćena od strane koalicije, onda će PVV napustiti ovu koaliciju", rekao je on i postupio dosledno svojim rečima.

Kakve su reakcije premijera i ministara na pad vlade?

Dosadašnji premijer Dik Shof nazvao je pad vlade "neodgovornim i nepotrebnim".

"Ako kod jedne partije nedostaje volja, ne možete dalje", rekao je on na današnjoj konferenciji za štampu i dodao:

"Zaključio sam da nema dovoljno podrške za vladu", rekao je on, prenosi RTL.

Ono što je poznato je da će Donji dom holandskog parlamenta (Tweede Kamer) sutra ujutru s početkom u 10.15 debatovati s premijerom o padu vlade. Pre početka debate, Shof će pročitati kratku izjavu.

S druge strane, lideru PVV-a Vilders je konstatovao da "ovo nije prijatan dan jer je vlada pala". Međutim, on je rekao i da nije imao izbora, jer se stroža politika prema azilu predugo odugovlačila.

"Vreme za razradu i istraživanje je prošlo. Ako bismo nastavili s nepolitikom, za to ne mogu da dam potpis", rekao je on novinarima, prenosi RTL.

EPA-EFE/BART MAAT

Vildersa su podržale i stranačke kolege, a posebno ministri sa spiska onih koji su bili deo Shofove vlade.

Ministar infrastrukture iz redova PVV-a Bari Madlener smatra opravdanim to što je njegov partijski lider Vilders zaoštrio situaciju zahtevajući potpisivanje deset predloga o migracijama.

Madlener smatra "pomalo jeftinim" to što su VVD, NSC i BBB rekli da Vilders treba da prepusti ministarki Faber da razradi predloge.

"To nije moguće. Kao ministar, potrebna vam je podrška koalicije. Ako je nema, onda nema smisla", rekao je on.

Ministarka spoljnih poslova i razvojne pomoći, takođe i redova PVV-a Rajnet Klever "veoma dobro" razume zašto je Vilders doneo ovaj zaključak. Smanjenje imigracije je najvažnija tema za njihovu partiju. Ona smatra "neverovatno žalosnim" to što koalicioni partneri nisu podržali dodatne zahteve PVV-a.

S druge strane, ministri preostale tri partije koje su činile koaliciju, očekivano, reagovali su negativno na odluku Herta Vildersa, sa optužbama koje dodatno usložnjavaju buduće procese.

Koji su mogući scenariji nakon pada vlade?

Ono što je u ovom trenutku poznato je da će, nakon što se zvanično završi zvanični deo javne debate u Donjem domu parlamenta o nedostatku podrške vladi, premijer Shof da obavesti i holandskog kralja Vilema-Aleksandra.

Odmah potom vlada će da nastavi svoj rad u statusu "demissionair", tj. kao "vlada u ostavci". Konkretno, vlada u ostavci će se baviti samo tekućim poslovima i hitnim pitanjima, izbegavajući donošenje velikih političkih odluka ili pokretanje novih zakona.

Shof je naglasio da trenutno postoji previše izazova – uključujući međunarodna dešavanja, migracije i probleme poljoprivrednika – da bi zemlja ostala bez vlade.

Demisionarni status, stoga, omogućava kontinuitet upravljanja dok se politička kriza ne reši, verovatno kroz pregovore za novu koaliciju ili vanredne izbore.

Bilo da se dođe do novih pregovora o većini u odnosu na trenutni odnos snaga ili da se stranke odluče za nove izbore, pouke iz perioda pregovora o trenutnoj većini govore da taj proces može da traje mesecima.

Ipak, čini se kako je rekonstrukcija kabineta u ovoj situaciji malo verovatna opcija.

profimedia

Na prvom mestu tu su ideološke razlike. Već viđene duboke nesuglasice između PVV-a i ostalih stranaka (VVD, NSC, BBB) o migracijama otežavaju kompromis, jer je PVV nepopustljiv po pitanju strogoće pravila. S druge strane, Piter Omciht se čini kao brana otpora radikalnim merama PVV-a.

Zatim, tu je gubitak poverenja, koji se ogleda kroz oštre reakcije ostatka koalicije na Vildersovu objavu. Pregovori o novoj vladi u postojećim okolnostima, pretpostavlja se, gotovo su nemogući bez značajnih ustupaka, koje, zasad, nijedna strana nije voljna da napravi.

Na kraju, tu je i vrlo bitna stavka, koja se tiče parlamentarne aritmetike. Bez PVV-a, koja drži 37 mandata, preostale stranke (VVD s 24, NSC s 20, BBB s 7) ne mogu lako obezbediti većinu od 76 mandata bez uključivanja opozicionih stranaka, poput Laburista/Zelenih.

Ipak, to se čini ideološki neizvodljivo. Već zauzeti stav ove tri partije da do pooštravanja mera protiv migracije mora da dođe, Laburiste i Zelene gura daleko od te trojke.

Najizglednija opcija u ovom trenutku su novi vanredni parlamentarni izbori, koji bi mogli biti raspisani u narednim mesecima.

Prema holandskim medijima, lideri stranaka će svakako razmatrati ovu opciju jer upravo trenutna fragmentacija parlamenta otežava formiranje stabilne vlade. Izbori bi omogućili biračima da ponovo izraze svoju volju, o kojoj mnogo toga govore ankete.

Istraživanja javnog mnjenja o migracijama i Vildersovim planovima išla su njemu u korist

Sa izborom Dika Shofa za premijera Holandije, postignut je kompromis. U tom trenutku najveća partija u parlamentu, PVV, nije mogla da ode u opoziciju zbog volje birača. Bivši šef holandske obaveštajne službe (AIVD) i koordinator za borbu protiv terorizma, kao i direktor Imigracione i službe za naturalizaciju činio se kao pun pogodak.

Ipak, njegov nedostatak legitimiteta dodatno je proširen pokušajima da balansira između raznih interesa koalicionih partnera. Kada je pre nekoliko dana Vilders objavio svoj plan u 10 tačaka, pažnja se sa Shofa i vlade usmerila isključivo na istraživanja javnog mnjenja.

Reakcija birača koalicionih partija na 10 tačaka Herta Vildersa uglavnom je pozitivna, uz jedan izuzetak - oni smatraju da svaka tačka treba da bude sprovedena, objavio je Moris de Hond u saradnji sa Peil.nl.

Nakon kraja 2023. godine PVV je bio u laganom padu. Od 37 osvojenih mandata na izborima, prema anketama došli su na rejting od tek 28 mandata. Međutim, sa objavom "Plana" Vilders je povratio 3 mesta.

Takođe, ovaj rast, primećuju istraživači, delimično je posledica činjenice da veći broj birača PVV-a iz 2023. godine sada potvrđuje da će glasati za stranku (povećanje sa 63 na 72 odsto). PVV je takođe privukao više birača iz desničarskih partija. Delimično zbog toga jer je VVD izgubio 1 mesto i sada ima 25 mesta, napisali su oni.

Deset tačaka koje je Vilders smatrao potrebnim za uvođenje predstavljene su biračima. Pitali su ih da li smatraju da te tačke Plana treba da budu uvedene, a mogli su da odgovore sa "da", "ne" i "ne znam".

Ispostavilo se da za 9 od 10 tačaka, većina birača svih koalicionih partija podržava uvođenje ovih mera. De Hond je, pak, primetio da su, za razliku od birača, "mediji prilično negativno reagovali kako na Vildersov pristup, tako i na sadržaj tih 10 tačaka".

Dva pitanja su korišćena da se utvrdi šta Holanđani misle da treba uraditi. Prema rezultatima, 32 odsto birača smatra da tri koaliciona partnera treba da prihvate sve tačke, a 27 odsto da to treba učiniti delimično.

Konačno, utvrđeno je i da li birači PVV-a veruju da PVV treba da napusti vladu ako Vildersovi predlozi u velikoj meri ne budu usvojeni. U ogromnom procentu od 71 odsto, birači PVV-a su izrazili stav da bi to trebalo da se dogodi.