"Tihi ubica" se nadvio nad kontinentom: Evropa u stisku opasne toplotne kupole koja diže temperature i do 47 stepeni

Južna Evropa se suočava sa prvim jakim talasom vrućine, pri čemu termometri pokazuju do 46 stepeni Celzijusa u delovima Španije i Portugalije, dok se očekuje da će narednih dana i delovi Nemačke svedočiti temperaturama preko 40 stepeni.

Visoke temperature su navele vlasti u nekoliko zemalja da izdaju zdravstvena upozorenja i mobilišu vatrogasne snage radi prevencije požara.

U Portugaliji je zabeležena temperatura od 46,6°C u Mori, oko 60 milja istočno od Lisabona, a ispituje se da li ovo predstavlja novi nacionalni rekord za jun.

U Italiji su prijemi u bolnice u nekim od najtoplijih regiona, poput Toskane, porasli za 20 odsto, a vlasti savetuju stanovnike i posetioce da ne izlaze napolje od 11 ujutru do 6 popodne.

U Francuskoj su po prvi put u istoriji izdata upozorenja na toplotni talas za gotovo ceo kontinentalni deo, pri čemu je služba Météo-France stavila 88 odsto regiona u narandžasti alarm. Francuska vlada je zatražila od preduzeća da prilagode radno vreme kako bi zaštitila radnike od vrućine, dok je 200 državnih škola zatvoreno do sutra.

U Nemačkoj je meteorološka služba zemlje objavila da vrućina i suša povećavaju rizik od šumskih požara, a neki gradovi su uveli ograničenja na crpljenje vode, pošto će temperature u nekim delovima zemlje dostići blizu 40°C do srede.

Prognostički modeli tokom celog jula i u Srbiji najavljuju temperaturu iznad 30 stepeni, a već krajem ove nedelje lokalno se očekuje i do 40. podeljka.

Fenomen toplotne kupole

AP Photo/Christophe Ena

Stručnjaci ovu situaciju pripisuju fenomenu "toplotne kupole" (heat dome), koji se javlja kada se oblast visokog pritiska zadrži iznad nekog područja danima ili nedeljama. Taj pritisak zarobljava topao vazduh - poput kupole peći za picu ili poklopca lonca, i "peče" vazduh i zemlju ispod. Kako se tlo isušuje, ono upija toplotu, čineći uslove još toplijim. Toplotno zvono takođe sprečava oblake i svežiji vazduh, rezultirajući vedrim nebom i stalnom vrućinom.

Ono u čemu stručnjaci, međutim, nemaju konačan odgovor jeste da li će fenomen toplotne kupole postajati sve učestaliji.

"Neka istraživanja sugerišu da će toplotne kupole postati uobičajenije kako se klima zagreva, rezultirajući češćim toplotnim talasima, ali još uvek ne postoji naučni konsenzus", kaže klimatski stručnjak Majkl Bern za Sky News.

“Ali ono što je apsolutno jasno jeste da klimatske promene utiču na verovatnoću, tako da kada se pojavi toplotna kupola, ona donosi više i opasnije temperature”

Evropa je već 2°C toplija nego u predindustrijsko doba i kontinent je sa najbržim zagrevanjem na svetu, što čini svaki toplotni talas i toplotnu kupolu toplijim nego što bi inače bili. Ovo se dešava jer gasovi staklene bašte koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva zarobljavaju više toplote u Zemljinoj atmosferi, povećavajući prosečne temperature.

"Tihi ubica"

AP Photo/Nicolas Mollo

Naučnici nazivaju toplotne talase "tihim ubicom", jer izazivaju značajan porast smrtnosti, posebno kod već osetljivih osoba. Toplotni talasi predstavljaju veliku opasnost i za malu decu, čija se tela brže zagrevaju, kao i za trudnice jer povećavaju rizik od prevremenog porođaja.

Nuspojave toplotnih talasa takođe utiču na zemljište i zgrade, jer vrućina pogoduje uslovima za izbijanje požara i može izazvati štetu na usevima, železničkim prugama i električnim vodovima.

"Strategija reagovanja na svaku krizu ne uspeva, a nauka nam govori da će se situacija pogoršati. Moramo se okrenuti preventivnim, brzim i koordinisanim akcijama kako bismo ublažili klimatske promene i prilagodili im se. Alati postoje. Dokazi su jasni. Ono što nedostaje je osećaj hitnosti. Moramo delovati i moramo delovati sada", naglašava Madlen Tomson iz Wellcome TRUST-a.