Klimatske promene utrostručile smrtnost u novom toplotnom talasu: Grad u regionu na listi onih sa najvećim brojem žrtava
Komentari
09/07/2025
-11:23
Poslednji toplotni talas, koji je pogodio Evropu od kraja juna do početka jula odneo je oko 2.300 života u 12 evropskih gradova, među kojima je i Zagreb, a procene naučnika ukazuju da bi odneo 1.500 žrtava manje, da nije bilo klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Naučnici sa Imperial koledža i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu utvrdili su da su fosilna goriva doprinela da se temperature u toplotnim talasima u Evropi povećaju i do četiri stepena Celzijusa, čime se broj smrtnih slučajeva utrostručio u periodu od 23. juna do 2. jula.
Ovo je prvi put da je urađena brza analiza (tzv. rapid attribution analiza) za toplotni talas – metod kojim se meri uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike. Iako je obuhvatila samo 12 gradova, istraživači smatraju da se stvarni broj žrtava širom Evrope meri u desetinama hiljada.
Klimatske promene produžavaju leta i povećavaju smrtnost
"Ova analiza pokazuje da klimatske promene u potpunosti menjaju pravila igre kada je u pitanju ekstremna vrućina – ali još uvek nisu shvaćene dovoljno ozbiljno", kaže profesorka Friderike Oto sa Centra za ekološku politiku, Imperial koledža.
"Ako nastavimo da ispunjavamo želje industrije fosilnih goriva i odlažemo ozbiljne mere, još više ljudi će gubiti živote – i to u korist male, bogate i glasne manjine", dodaje ona.
Da bi izračunali broj smrti koje se mogu direktno povezati sa klimatskim promenama, naučnici su analizirali istorijske vremenske podatke i uporedili ih sa scenarijem u kojem globalna temperatura nije porasla za 1,3°C. Zaključili su da je toplotni talas bio između jednog i četiri stepena topliji nego što bi bio bez ljudskog uticaja, a sve češće počinje već u junu.
Jun 2025: Najtopliji u zapadnoj Evropi
Prema odvojenim podacima EU službe Kopernikus, jun 2025. bio je peti najtopliji zabeležen jun u Evropi, a u zapadnoj Evropi i najtopliji ikada, sa prosečnom temperaturom 2,81 stepeni Celzijusa višom od proseka iz perioda 1991–2020. Tokom drugog talasa vrućina, od 30. juna do 2. jula, temperature su dostizale i 46 stepeni u Španiji i Portugaliji.
Tanjug/AP, profimedia
Povezane vesti
Tim World Weather Attribution je potom procenio koliko je ljudi stradalo usled ekstremne vrućine, a koliko bi ih stradalo da nije bilo klimatskih promena. Računica pokazuje da je u 12 gradova – od Lisabona do Budimpešte – preminulo oko 2.300 ljudi, a da bi, u izostanku zagrevanja planete, bilo 1.500 smrtnih slučajeva manje. To znači da se čak 65 posto smrtnih slučajeva izazvanih vrućinom može pripisati klimatskim promenama.
Konkretni brojevi: Gde je bilo najviše žrtava
U produžetku su prikazane procene o broju smrti izazvanih vrućinom u pojedinim gradovima:
- Milano: 317
- Barselona: 286
- Pariz: 235
- London: 171
- Rim: 164
- Madrid: 108
- Atina: 96
- Budimpešta: 47
- Zagreb: 31
- Frankfurt: 21
- Lisabon: 21
- Sasar (grad u Italiji): 6
Najveći procenat smrti u odnosu na moguće žrtve zabeležen je u Madridu – čak 90 posto, zbog temperature koja je premašila kritični prag nakon kojeg smrtnost naglo raste. Madrid se nalazi u unutrašnjosti zemlje, daleko od mora, što dodatno pojačava efekte zagrevanja tla.
"Svaki stepen znači razliku"
"Ova studija pokazuje da i najmanje povećanje temperature – sa 1,4 na 1,5 ili 1,6 stepeni Celzijusa – pravi ogromnu razliku. Takve naizgled male promene znače jače talase vrućine i mnogo više smrtnih slučajeva", kaže dr Garifalos Konstantinudis sa Grantham instituta pri Imperial koledžu.
Tanjug AP/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP, profimedia, Tanjug/Strahinja Aćimović
Istraživanje pokazuje da su čak 88 posto preminulih činile osobe starije od 65 godina, koje su često imale hronične zdravstvene probleme. Za razliku od poplava ili požara, toplotni talasi su tihi ubica – ljudi uglavnom umiru kod kuće ili u bolnicama jer organizam ne može da se izbori s ekstremnim temperaturama.
Opasnost ne bira godine – svi treba da se čuvaju
"Mnogo ljudi misli da su otporni, pogotovo kad vide slike ljudi kako uživaju na plaži, ali to je opasna iluzija", upozorava dr Oto.
Evropske zemlje u međuvremenu sve ozbiljnije pristupaju planovima zaštite tokom vrućina. Nacionalne strategije uključuju upozorenja, otvaranje rashladnih centara i pomoć ranjivim grupama.
Povezane vesti
Ipak, najvažnije i najefikasnije rešenje jeste smanjenje emisija gasova staklene bašte.
"Jedini način da sprečimo da evropski toplotni talasi postanu još smrtonosniji jeste da prestanemo da sagorevamo fosilna goriva", poručuje dr Oto.
Komentari (0)