Evropa se suočava s rekordnom vrućinom: Klima menja vreme, a posledice su ozbiljne

Nekoliko evropskih zemalja očekuje novi porast temperature, jer se zone visokog pritiska zadržavaju nad kontinentom. Stručnjaci upozoravaju da ekstremno visoke temperature postaju norma. "Ekstremna vrućina više nije retka pojava - postala je nova normalnost", rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš ranije ove nedelje.

Abnormalno visoke temperature koje pogađaju Evropu uzrokovane su toplotnom kupolom, fenomenom u kojem se visoki pritisak zadržava nad velikim područjem i zarobljava topli vazduh. Međutim, pod lupom je i uloga ljudski izazvanog globalnog zagrevanja - podstaknutog decenijama zagađenja fosilnim gorivima - u pogoršavanju ovakvih epizoda ekstremne vrućine.

Naučnici upozoravaju da se pojedinačni vremenski događaji ne mogu direktno pripisati klimatskim promenama: ti događaji se svakako dešavaju. Ali postoji naučni konsenzus da globalno zagrevanje čini toplotne talase učestalijim, intenzivnijim i dugotrajnijim, s potencijalno ozbiljnim posledicama po zdravlje ljudi.

Vreliji toplotni talasi su ovde da ostanu

Istraživači iz Carbon Brief-a nedavno su mapirali sve objavljene naučne studije koje prikazuju kako su klimatske promene uticale na ekstremne vremenske uslove.

Ova analiza obuhvatila je 116 događaja povezanih s toplotom u Evropi. Od tog broja, naučnici su zaključili da je 110 (95%) bilo teže ili verovatnije zbog klimatskih promena.

Tanjug/Vladimir Šporčić

Procene naučnika iz World Weather Attribution pokazuju da su junski toplotni talasi sada oko 10 puta verovatniji nego u predindustrijsko doba zbog klimatskih promena.

Drugi navode da su atmosferski događaji koji izazivaju toplotne talase skoro utrostručeni po jačini i trajanju od 1950-ih.

Toplotni talasi se definišu kao produžen period – obično najmanje tri dana – viših temperatura od uobičajenih. To znači da pragovi za toplotni talas variraju između zemalja, pa čak i unutar njihovih granica. Na primer, u Atini temperature moraju da dostignu 39°C tokom dužeg perioda da bi se smatralo toplotnim talasom. U Helsinkiju je dovoljno 25°C.

Ovi događaji se češće dešavaju jer je prosečna temperatura generalno viša zbog klimatskih promena, što povećava verovatnoću da se ispune uslovi za toplotni talas.

Valerio Lukarini, klimatolog sa Univerziteta u Lesteru, objašnjava da su odstupanja od očekivanih vremenskih obrazaca sada mnogo "postojanija".

profimedia

"Zbog promena u dinamici atmosfere, imamo veću verovatnoću tzv. blokiranih tokova", objašnjava profesor Lukarini, misleći na stacionarne sisteme visokog pritiska koji dovode do produženih perioda vrućine, te dodaje da ovi obrasci omogućavaju nastanak velikih i postojanih temperaturnih anomalija.

Evropski toplotni talasi su potencijalno do 2,5°C topliji i suvlji nego slični događaji prethodnih godina, prema studiji koju je vodio profesor Lukarini zajedno sa grupom evropskih naučnika za ClimaMeter.

"Svedoci smo kontinentalnog toplotnog talasa koji ruši rekorde, i toplije je nego što bi bilo da nije klimatskih promena", rekla je Samanta Burdžes, zamenica direktora EU-ove Službe za klimatske promene Kopernikus, za Euronews.

"Ovaj toplotni talas je poseban iz tri razloga: intenzitet maksimalnih temperatura koji se predviđa za velika područja, geografski obim toplotne anomalije i činjenica koliko je rano u letnjem periodu", objasnila je.

Burdžes je dodala da su ekstremne vrućine, koje se javljaju veoma rano i kasno tokom leta, sve češće, produžavajući period u godini kada postoji rizik od ozbiljnih toplotnih stresova.

Evropa je posebno ranjiva

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, sa prosečnim porastom temperatura od oko 0,5°C po deceniji, u poređenju sa globalnim prosekom od 0,2°C.

AP Photo/Michael Probst

Njena blizina Arktiku, koji se ubedljivo najbrže zagreva, doprinosi ovom ubrzanom zagrevanju, čineći je podložnijom toplotnim talasima.

Od 30 najozbiljnijih toplotnih talasa koji su pogodili Evropu između 1950. i 2023. godine, 23 su se dogodila nakon 2000. godine, prema Regionalnom klimatskom centru Svetske meteorološke organizacije (WMO) za Evropu.

Naučnici takođe smatraju da su južna Evropa i Mediteran posebno izloženi zbog svog geografskog položaja između suvih subtropskih oblasti Severne Afrike i vlažnijih delova severne Evrope.

Studija iz 2020. godine zaključuje da ovaj položaj donosi neuobičajeno visok površinski pritisak nad Sredozemnim morem, kao i topao i suv vazduh iz Sahare ka Maroku i jugozapadnoj Evropi. Ovo dovodi do češćih suvih proleća i pogoduje letnjim sušama i toplotnim talasima.

Naučnici takođe navode da promenjeno ponašanje mlazne struje - brzih strujanja koja kruže planetom sa zapada na istok - može objasniti zašto su Evropa i Severna Amerika sve izloženije toplotnim talasima, ponekad istovremeno.

Fenomen poznat kao "dupla mlazna struja" – kada se strujanje vazduha podeli, ostavljajući topli vazduh da stagnira nad kontinentom – u velikoj meri je odgovoran za porast toplotnih talasa u zapadnoj Evropi, navode nemački istraživači iz 2022.

A šta je sa toplotnim talasima u okeanima?

Kopnena područja u Evropi se zagrevaju brže od okeana, ali Mediteran trenutno beleži rekordne temperature površine mora, uključujući i za mesec jun.

"Kada je morska voda topla, više isparava i zagreva atmosferu iznad nje. Sa tim isparavanjem, stvara se više potencijalne energije za oluje. Dakle, postoji ta međusobna povratna veza između atmosfere i okeana", objasnila je Samanta Burdžes.

Profesor Lukarini je istakao da se trenutni toplotni talas poklopio sa periodom abnormalno visokih temperatura - četiri do 5°C viših od proseka – u delovima Mediterana.

"Vidimo ogromne anomalije temperature površine mora širom zapadnog Mediterana i istočnog Atlantika. Uzmimo Francusku – okružena je ultra-toplim vodama, pa je naravno mnogo podložnija dugim i postojanim temperaturnim anomalijama na kopnu, kao i vrlo jakim olujama", objasnio je.

Dalekosežne posledice

Procene pokazuju da hladno vreme uzrokuje do 10 puta više smrti u Evropi nego vrućina. Ali promene klime mogle bi povećati broj smrti izazvanih toplotom.

Studija Evropske komisije procenjuje da bi, bez ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama, broj smrtnih slučajeva od ekstremne vrućine u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu mogao da se poveća trideset puta do kraja ovog veka.

Do tada bi u južnoj Evropi broj smrti izazvanih toplotom mogao biti 9,3 puta češći nego u severnoj Evropi, u poređenju sa sadašnjih šest puta. Ekstremne vrućine mogu takođe pokrenuti druge ekstremne vremenske događaje, kao što su suptropske oluje, suše i požari.

"Što je temperatura viša, to se više vlage isparava iz zemljišta. A što je zemljište suvlje, to je i vegetacija iznad njega suvlja, što znači da postoji mnogo veći rizik od požara", rekla je Burdžes i dodala da to "ne znači nužno da će do požara doći, jer je i dalje potreban izvor paljenja".