Nisu stršljeni ni alge, ali prave haos: Mit o "simpatičnim životinjama" pada - invazivna vrsta hara evropskom prirodom
Komentari
13/07/2025
-11:33
Rakuni se sada pridružuju stršljenima, ibisima i nekim vrstama algi kao invazivne vrste koje ugrožavaju biodiverzitet Evrope.
Nekada su smatrani simpatičnim dodatkom evropskoj divljini, ali severnoamerički rakuni sada predstavljaju ozbiljnu pretnju ekosistemu Nemačke, piše Euronews. Naime, naučnici sada pokušavaju da razbiju popularne mitove koji ovog invazivnog predatora prikazuju u pozitivnom svetlu.
Nova studija naučnika iz Frankfurta, objavljena u časopisu "Ecological Indicators", poziva na hitne mere. Autori tvrde da rakuni prave ozbiljnu štetu domaćoj flori i fauni, a da dezinformacije dodatno pogoršavaju problem.
Procene govore da u Nemačkoj trenutno ima i do dva miliona rakuna – populacijski bum koji se dogodio uprkos naporima da se kontroliše njihovo širenje.
U urbanim oblastima poput Kasela, koji ima jednu od najvećih gustina rakuna u Evropi, ima više od 100 ovih uglavnom noćnih životinja na svakih 100 hektara – otprilike jedan po fudbalskom terenu. Istraživači tvrde da je ova eksplozija brojnosti izazvala alarmantne gubitke među lokalnim vrstama.
Unsplash
Rakuni, upozoravaju naučnici, nisu oportunistički strvinari, kako se često prikazuju, već efikasni predatori. Pljačkaju gnezda, uništavaju jaja i mladunce, i pokazuju ono što naučnici nazivaju "lovnim besom" u osetljivim staništima.
Emotivni mitovi usporavaju hitne mere
Istraživanje koje su vodili naučnici sa Gete univerziteta i Senkenberg centra za biodiverzitet i klimatska istraživanja imalo je za cilj da identifikuje različite faze infestacije rakunima u Nemačkoj kako bi se ti podaci mogli primeniti na druge invazivne vrste u Evropi.
Povezane vesti
"Dokumentujemo dramatičan pad osetljivih vrsta u područjima sa visokom gustinom rakuna", kaže dr Norbert Peter, koji predvodi projekat ZOWIAC (Zoonotski i ekološki uticaji invazivnih mesoždera u divljini).
Otkriveno je da se brzo širenje rakuna dešava uz uporne dezinformacije – od netačnih tvrdnji da ih lov podstiče na brže razmnožavanje, do neutemeljenih teorija o njihovoj socijalnoj strukturi.
Prema autorima, mnogi od ovih narativa potiču iz zastarelih ili pogrešno primenjenih studija iz Severne Amerike, koje su se prenele i u Evropu.
"Ovi mitovi imaju stvarne posledice. Sprečavaju neophodne mere zaštite, čime se dodatno ugrožavaju već ranjive autohtone vrste", upozorava dr Dorian Dorge, naučni koordinator projekta.
Percepcija takođe igra veliku ulogu. Istraživanja pokazuju da fotogenična lica rakuna i njihovo razigrano ponašanje doprinose snažnoj emocionalnoj naklonosti javnosti, koja može ugušiti napore zasnovane na nauci.
Druge metode, poput sterilizacije, smatraju se neizvodljivim ili čak nezakonitim prema pravilima EU o upravljanju invazivnim vrstama.
Kako bi se sanirala šteta, istraživači pozivaju na koordinisane planove kontrole, uključujući pojačan lov u osetljivim područjima, federalno finansiranje i bolje informisanje javnosti.
Povezane vesti
"Moramo dosledno da primenjujemo zakonske propise o zaštiti vrsta, i da ne dozvolimo da ih potisne sažaljenje prema karizmatičnim životinjama", kaže glavni autor studije profesor Sven Klimpel.
Invazivne vrste prete biodiverzitetu širom Evrope
Rakuni u Nemačkoj nisu jedini uljezi na kontinentu. EU se suočava sa sve većim brojem invazivnih stranih vrsta – od algi i otrovnih riba koje naseljavaju Mediteran, do takozvanih "ubilačkih stršljenova".
Prema podacima Evropske komisije, u Evropi danas ima više od 12.000 stranih vrsta, a oko 15 odsto se smatra invazivnim. Skoro 90 njih ima oznaku "od značaja za Uniju", što znači da su države članice zakonski obavezane da spreče njihov ulazak, nadgledaju njihovo širenje i sprovode kontrolu ili iskorenjivanje.
U Evropi, nedavne najezde uključuju azijskog stršljena, koji se brzo proširio iz Francuske sve do Slovačke. U međuvremenu, 900 invazivnih vrsta ugrožava biodiverzitet u mediteranskim vodama. Pokušaji da se potrošači pretvore u kulinarske entuzijaste za vrste poput ribe napuhače imali su ograničen uspeh.
Prema Evropskoj komisiji, ove neželjene vrste godišnje koštaju EU oko 12 milijardi evra. Globalno, invazivne vrste nanose ekonomsku štetu od gotovo 400 milijardi evra.
Neke invazivne vrste, poput rakuna, ne deluju odmah opasno. Na primer, afrički sveti ibis – ptica koju su stari Egipćani obožavali – sada izaziva uzbunu među evropskim zvaničnicima. Brzo se proširila severnom Italijom, hraneći se vodozemcima, jajima i mladuncima drugih vrsta, poput čigri i čaplji, navodi Euronews.
Kao što pokazuju oba slučaja, borba protiv invazivnih vrsta zahteva višeslošan pristup – onaj koji podjednako uključuje razbijanje mitova koliko i upravljanje ekosistemima.
Komentari (0)