Kako toplotni talasi uništavaju evropsku ekonomiju: Tri države članice pretrpeće najveće gubitke

Prošla godina bila je najtoplija godina zabeležena kako u Evropi, tako i globalno, sa temperaturama koje su premašile sve prethodne nivoe od 1850. godine. Globalno, poslednjih 10 godina takođe označava najtopliju dekadu zabeleženu do sada.

Evropa je najbrže zagrevajući kontinent na svetu, sa temperaturom koja je od 1980-ih rasla dvostruko brže od globalnog proseka, prema izveštaju European State of the Climate.

Nekoliko studija pokazuje da rastuća učestalost toplotnih talasa već ima značajan uticaj na evropsku ekonomiju, dovodeći do gubitaka u BDP-u i produktivnosti rada. Stručnjaci upozoravaju da će se ovi ekonomski uticaji u narednim decenijama naglo povećati.

Efekti porasta temperatura značajno variraju širom Evrope, ali Euronews razlaže koje zemlje se suočavaju sa najvećim gubicima u BDP-u i produktivnosti rada.

David Garsija-Leon i njegovi saradnici, u studiji objavljenoj u časopisu "Nature Communications", ispitali su toplotne talase tokom četiri izuzetno tople godine - 2003, 2010, 2015. i 2018. - i uporedili njihove uticaje sa istorijskom osnovom od 1981. do 2010. godine.

U tim odabranim godinama, ukupna procenjena ekonomska šteta od toplotnih talasa kretala se između 0,3% i 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evrope, pokrivajući zemlje EU27, Veliku Britaniju i zemlje EFTA. Ovo predstavlja 1,5 do 2,5 puta veće prosečne godišnje ekonomske gubitke od ekstremnih vrućina tokom perioda 1981–2010, koji su iznosili približno 0,2% BDP-a.

Ove procene pretpostavljaju da nisu sprovedene dodatne mere ublažavanja ili prilagođavanja, piše portal.

AP Photo/Robert F. Bukaty

Prema članku, prosečni ekonomski gubici od toplotnih talasa predviđaju se da će porasti sa istorijskog proseka od 0,21% BDP-a (1981–2010) na 0,77% u periodu 2035–2045, 0,96% u periodu 2045–2055, i preko 1,14% do 2060-ih. Ove prognoze mogu varirati u zavisnosti od odstupanja od proseka.

Južna Evropa se suočava sa najvećim gubicima

Zemlje poput Kipra, Hrvatske, Portugala, Malte, Španije i Rumunije pokazuju najviše projekte ekonomske štete, sa uticajima koji dostižu ili prelaze -2,5% BDP-a u periodu 2055–2064. Grčka i Italija (obe -2,17%) i Francuska (-1,46%) takođe se očekuje da će imati značajne gubitke do 2060-ih.

Sve ove zemlje su već ranjive zbog toplije klime i očekuje se da će zabeležiti najdramatičniji porast štete od toplotnih talasa.

Velika Britanija i Irska najmanje pogođene

Velika Britanija, Irska, Danska, Holandija i Belgija pokazuju relativno niže uticaje na BDP, uglavnom ispod -0,5% čak i u najgorem scenariju za budućnost. Ipak, gotovo sve zemlje, čak i one u hladnijim regionima, pokazuju konzistentan pad, što ukazuje na pogoršanje efekata tokom vremena.

Tanjug AP/Kiichiro Sato

OECD otkriva potencijalne gubitke u produktivnosti rada

Izveštaj OECD-a za 2024. godinu, autora Helije Koste i kolega, koji pokriva 23 zemlje - uključujući 21 evropsku, kao i Japan i Južnu Koreju - otkriva da visoke temperature smanjuju produktivnost rada. Istraživanje se zasniva na detaljnim vremenskim podacima i finansijskim informacijama iz više od 2,7 miliona preduzeća u periodu od 2000. do 2021. godine.

Otkriveno je da i porast broja dana sa visokim temperaturama, kao i pojava toplotnih talasa, značajno smanjuju produktivnost rada. Osnovne procene pokazuju da 10 dodatnih dana sa temperaturama iznad 35°C tokom godine dovodi do smanjenja godišnje produktivnosti rada u preduzećima za 0,3%. Kada se meri za temperature iznad 30°C, pad iznosi 0,2%.

profimedia

Kada temperatura pređe 40°C, uticaj naglo raste - produktivnost opada za više od 1,5%, dostižući 1,9%. Efekti se kreću od -1,1% do -2,7%, što ukazuje da u najekstremnijem scenariju gubici mogu premašiti 2,5%.

Španija najteže pogođena toplotnim stresom

Simulacije OECD-a takođe su pokazale potencijalne gubitke u produktivnosti rada zbog toplotnog stresa u analiziranim zemljama tokom prošlih i budućih perioda. Španija je zabeležila najveći pad produktivnosti rada zbog porasta dana sa toplotnim stresom, sa smanjenjem od 0,22% između perioda 2000–2004. i 2017–2021.

Francuska i Mađarska slede, svaka sa padom od 0,13%. Druge zemlje sa gubicima od 0,1% ili više uključuju Slovačku, Bugarsku, Sloveniju, Italiju, Poljsku i Rumuniju.

Kada se u simulaciji toplotni stres poveže sa povećanjem temperature od 2°C, što predstavlja buduće uslove, gubici u produktivnosti rada naglo rastu. Simulacija sugeriše da bi produktivnost rada mogla da opadne za više od 0,8% u Španiji i za oko 0,5% u Italiji i Bugarskoj. Nasuprot tome, severne zemlje poput Danske i Finske očekuju najmanje gubitke.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Velika Britanija dosledno pokazuje najmanji pad produktivnosti u oba scenarija.

Da li evropske zemlje obraćaju pažnju?

David Garsija-Leon, naučni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, ribarstva i ishrane Španije, naveo je da su neke prakse prilagođavanja već uobičajene u Evropi. Na primer, radnici na otvorenom često pomeraju radno vreme tokom letnjih meseci i prave obavezne pauze kako bi izbegli toplotni stres.

"Ove prakse će neminovno morati da se prošire i na severnije regione kako toplotni talasi budu postajali češći i intenzivniji,“ rekao je za on.

Istakao je i da su neke zemlje već uvećale alate poput lokalizovanih sistema ranog upozoravanja na ekstremnu vrućinu, ali da je potrebno da se oni prošire širom Evrope.

Helija Kosta, ekonomista OECD-a i glavna autorka izveštaja, ukazala je da su mnoge zemlje uvele ili predložile mere poput regulisanja rada na otvorenom tokom toplotnih talasa.

Preporuke stručnjaka za javne politike

Kosta je iznela dva ključna prioriteta u politici.

"Prvo, hitna potreba da se održe i pojačaju snažne mere za ublažavanje klimatskih promena, kako bi se smanjila učestalost i intenzitet toplotnih talasa – i time umanjile štete u svom izvoru", rekla je za Euronews Business i dodala:

"Drugo, naglašavamo važnost usvajanja mera prilagođavanja, kao što su poboljšanje ventilacije na radnim mestima, prilagođavanje radnog vremena izbegavanju najvećih vrućina, ili širenje zelenih površina u gradovima radi snižavanja temperature okoline".

Garsija-Leon je naglasio da dosadašnje mere više nisu dovoljne, s obzirom na sve češće i intenzivnije pojave ekstremne vrućine.

"Politike zaštite zdravlja na radu moraju biti dopunjene širim javnim politikama koje podržavaju izradu lokalnih planova prilagođavanja. Na primer, mere urbanog i prostornog planiranja su neophodne za ublažavanje efekta toplinskog ostrva", rekao je.

Evropske zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama znatno se razlikuju.