Politički zemljotres u EU: Uhapšeni pa ubrzo pušteni - Mogerini i Sanino u centru najveće afere EU u poslednjoj deceniji
Komentari
03/12/2025
-17:00
Svetskim, ali i regionalnim medijima juče je kao bomba odjeknula vest da su uhapšeni nekadašnja šefica diplomatije EU Federika Mogerinini i aktuelni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv, Stefano Sanino. Oboje su bili ključne figure u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS). Uz njih je uhapšen i kodirektor Koledža Evropa Ćezare Zegreti. Oni se sumnjiče za prevaru u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne.
Kako piše briselski Politiko, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen suočava se sa najtežim izazovom po odgovornost institucija EU u poslednjoj generaciji, nakon što je pokrenuta istraga o navodnoj prevari u koju su upleteni visoki zvaničnici i koja bi, ukoliko se dokažu optužbe, mogla da preraste u veliku političku krizu, piše briselski Politiko. Mogerini je od 2020. godine rektorka Koledža Evrope, a 2022. postala je direktorka Diplomatske akademije EU, projekta koji je u centru istrage. Sanino je ranije bio generalni sekretar EEAS, a trenutno obavlja visoku funkciju u Komisiji.
Međutim, iako juče pompezno uhapšeni, Mogerini i Sanino pušteni su protekle noći da se brane sa slobode, saopštilo je Evropsko javno tužilaštvo. Oni se sumnjiče za moguće zloupotrebe, prevaru prilikom dodele javnih ugovora, kao i korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne, protekle noći su pušteni da se brane sa slobode, nakon što ih je ispitala federalna policija Zapadne Flandrije, saopštilo je Evropsko javno tužilaštvo EPPO.
"Optužbe se odnose na prevaru i korupciju u nabavkama, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne. Pušteni su, jer se ne smatra da u njihovom slučaju ne postoji rizik od bekstva", navodi se u saopštenju tužioca.
EPPO je saopštilo da su sve tri pritvorene osobe zvanično obaveštene o optužbama protiv njih, a koje uključuju prevaru i korupciju u javnim nabavkama, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne, prenosi Euraktiv.
Cegarra/EUC/Zuma Press/Profimedia
Prema belgijskim zakonima, označavanje osumnjičenih znači da je istraga u toku i da osobe mogu dalje da se ispituju, ali da to ne podrazumeva krivicu. Kako je EPPO saopštio osumnjičeni se smatraju nevinim dok istraga traje.
Podsetimo, racije su se juče dogodile širom Belgije u ranim jutarnjim satima, a policija, koja je ušla u zgradu Koledža, ali i EEAS, izvršila je i pretrese kuća uhapšenih, u kojima je zaplenila dokumente.
Povezane vesti
Predstavnici sindikata EU upozorili su da bi, ako se navodi potvrde, šteta po ugled evropskih institucija mogla da bude "katastrofalna".
Kritičari u Evropskom parlamentu ponovo su pozvali na glasanje o nepoverenju predsednici Komisije, dok opozicione političke grupe ističu da je "u pitanju kredibilitet institucija".
Zvaničnik EU ocenio je da Fon der Lajen ne bi trebalo da bude odgovorna za navodne propuste autonomne službe kao što je EEAS, dodajući da se njeno ime zloupotrebljava zbog političkih motiva.
Komisija i Koledž Evrope odbili su da komentarišu slučaj.
Kritike su stigle i iz država članica, kao i iz Rusije, uz optužbe da Brisel "drži predavanja drugima dok ignoriše sopstvene probleme". Fokus istrage su i okolnosti kupovine zgrade u Brižu, u kojoj su smešteni pokaznici Koledža, za 3,2 miliona evra, rekle su četiri osobe upoznate s istragom, prenosi Foljo.
Konkurs za domaćina akademije zahtevao je od kandidata da obezbede smeštaj, a Koledž Evrope je kupio zgradu 2022. godine tokom perioda finansijskih poteškoća i neposredno pre nego što je EEAS raspisala tender kojim je kasnije instituciji dodeljeno 654.000 evra za finansiranje, navode izvori. Istražitelji ispituju navode da su Koledž Evrope i njegovi predstavnici imali pristup poverljivim informacijama u vezi s tenderom, koji je trebalo da ostane tajan kako bi se omogućila poštena konkurencija između institucija koje su se nadmetale za smeštaj nove akademije.
JOHANNA GERON/AFP/Profimedia
U operaciji sprovedenoj juče učestvovali su belgijska federalna policija, kancelarija EU za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), a prema rečima očevidaca oko 10 policajaca u civilu je ušlo u zgradu EEAS-a oko 7.30 časova.
Povezane vesti
Zvaničnik iz diplomatske službe EU potvrdio je da je izvršena racija, dok portparoli EPPO-a i OLAF-a nisu želeli da komentarišu istragu.
OLAF je ranije ispitivao više osoba u vezi sa slučajem i prosledio nalaze EPPO-u, koje je nadležno za potencijalno krivično gonjenje.
Nema naznaka da su OLAF ili EPO došli do zaključaka o nezakonitim radnjama, i niko još nije formalno optužen.
Koledž Evrope je pod vođstvom rektorke Federike Mogerini, bivše visoke predstavnice EU za spoljne poslove od 2020. godine. Tokom perioda koji je pod istragom, EEAS je vodio još jedan bivši ministar spoljnih poslova socijalista, španski ministar spoljnih poslova Žozep Borelj. Međutim, portparol Borelja nije bio dostupan za komentar.
Bivša šefica diplomatije EU
Mogerini je dobro poznata u diplomatskim krugovima, visoko povezana i obavljala je najviše političke funkcije, uključujući poziciju italijanske ministarke spoljnih poslova u vreme Matea Rencija i Visoke predstavnice Evropske unije. Trenutno je rektorka Koledža Evrope, institucije posvećene evropskim studijama koja se smatra platformom za ulazak u poslove u EU, podseća Euronews.
Mogerini, rođena 1973. u Rimu, počela je politički da se angažuje još kao tinejdžerka. Godine 1988. pridružila se Federaciji komunističke omladine Italije.
Nakon raspada Komunističke partije Italije, priključila se socijaldemokratama, odnosno PD-u. U okviru Demokratske partije Italije njena karijera brzo je napredovala: 2008. postala je poslanica u italijanskom parlamentu, sa fokusom na spoljne poslove. Pravi proboj usledio je 2014, kada je imenovana za ministarku spoljnih poslova u vladi Matea Rencija.
Glavna diplomata EU i fokus na Iran
Njen mandat ministarke nije dugo trajao; iste godine Renci ju je kandidovao za funkciju Visoke predstavnice u Junkerovoj komisiji. Uprkos protivljenju baltičkih država, zabrinutih zbog njene politike prema Rusiji i navodnog popuštanja Moskvi, imenovana je 2014. za Visoku predstavnicu - funkciju koja koordinira spoljnu politiku država članica, učestvuje na sastancima Kolegijuma Evropske komisije i predsedava Savetom za spoljne poslove EU.
Kao šefica diplomatije EU postala je stalno prisutna na međunarodnoj sceni, a njen profil je dodatno porastao dok je predstavljala EU u pregovorima o iranskom nuklearnom sporazumu (JCPOA).
Po završetku mandata, Mogerini je 2020. imenovana za rektorku Koledža Evrope, uprkos kritikama zbog nedostatka akademskih kvalifikacija.
Tada se suočila i s optužbama o mogućem sukobu interesa, s obzirom na to da se Koledž u najvećoj meri finansira iz Evropske komisije, njenog bivšeg poslodavca.
Koledž u Brižu poznat je kao odskočna daska za studente koji žele da uđu u institucije EU i izgrade karijerne veze. De facto, piše portal, predstavlja alat meke moći. Školarina za punu akademsku godinu iznosi 30.000 evra. U saopštenju poslatom mejlom, Koledž Evrope rekao je za Euronews da će "u potpunosti sarađivati sa vlastima u interesu transparentnosti i poštovanja istražnog postupka".
Učestvovala je i u dijalogu Beograda i Prištine koja je na toj funkciji zamenila baronicu Ketrin Ešton, kada je 2014. godine izabrana na mesto visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Za vreme njenog posredovanja podigla je razgovor Beograda i Prištine sa premijerskog na nivo predsednika, ali ipak nije uspela da sprovede Briselski sporazum, koji je potpisan za vreme mandata njene prethodnice baronice Ešton. Nije uspela ni da izvrši pritisak kako bi se formirala Zajednica srpskih opština, kamen spoticanja koji je do danas samo "porastao".
Sanino službovao i u Beogradu
Stefano Sannino je italijanski diplomata i visoki zvaničnik EU sa decenijama iskustva u međunarodnoj politici i evropskim institucijama. Rođen je 24. decembra 1959. u Portičiju (Italija), a diplomirao je političke nauke na Univerzitetu u Napulju.
Nakon ulaska u italijansku diplomatsku službu 1986, Sannino je tokom 1990-ih i ranih 2000-ih radio na značajnim pozicijama - između ostalog bio je zamenik šefa misije u Ambasadi Italije u Beogradu (1994–1996), ambasador i šef misije OSCE u Beogradu (2001–2002), a kasnije savetnik i visoki funkcioner u italijskim ministarstvima.
Od 2002. počinje njegov dugogodišnji rad u institucijama EU: bio je u Kabinetu Predsednika Evropske komisije, zatim obavljao više direktorskih funkcija u oblasti spoljne politike, trgovine, odnosa sa Latinskom Amerikom, kriza i proširenja EU. Od 2013. do 2016. bio je stalni predstavnik Italije pri EU u Briselu, zatim ambasador Italije u Španiji i Andori (2016–2020). Na početku 2021. imenovan je za generalnog sekretara European External Action Service (EEAS) - glavne diplomatije Evropske unije. Tu funkciju obavljao je do januara 2025.
Od februara 2025. preuzeo je funkciju direktora Generalnog direktorata Evropske komisije za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv, pri Evropskoj komisiji, što je organ koji koordinira politiku EU prema Bliskom istoku, Severnoj Africi i Persijskom zalivu.
Komentari (0)