Digitalni "Divlji zapad" za mlade: EU razmatra zabranu, Australija već blokira mreže za decu
Komentari03/12/2025
-08:25
Evropa i Australija ulaze u odlučnu borbu protiv digitalne zavisnosti tinejdžera. Dok jedan od četiri maloletnika koristi telefon na nivou zavisnosti, EU razmatra zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina - a Australija je već povukla najradikalniji potez do sada.
Naime, ograničavanje pristupa društvenim mrežama za tinejdžere postalo je jedna od glavnih tema o kojima se raspravlja u mnogim porodicama širom Evrope.
"Nalazimo se usred kognitivnog rata", rekao je predsednik Francuske Emanuel Makron. Nije bio daleko od istine.
U Kini, verzija TikToka za decu prikazuje naučne eksperimente i isključuje se nakon 40 minuta. U Evropi, ista aplikacija nudi viralne plesove i sadržaj koji se često opisuje kao "trulež za mozak", piše Euronews.
Sada Evropa uzvraća udarac. Prošle nedelje, Evropski parlament je velikom većinom odobrio predlog koji poziva na zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina.
Razlog? Upotreba pametnih telefona među jednim od četiri maloletnika sada je uporediva sa zavisnošću. Da li je problem u sadržaju? Ili u manipulativnom dizajnu, poput beskonačnog skrolovanja i automatske reprodukcije videa?
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već prati situaciju i kaže da posmatra Australiju, koja ograničava platforme poput TikToka za tinejdžere.
Povezane vesti
Ali da li će EU time ograničiti slobode na internetu?
Beskonačno skrolovanje moglo bi da bude zabranjeno kako bi se izbeglo, rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, da mladi "padaju u digitalni Divlji zapad". Ako je ovo kognitivni rat, možemo li sebi da priuštimo da sledeću generaciju izgubimo zbog algoritma?
Inače, podsetimo, Australija zabranjuje društvene mreže svima mlađim od 16 godina počevši od 10. decembra. Vlada kaže da joj je cilj da zaštiti decu od sajber-nasilja, štetnog sadržaja i onlajn predatora. Kompanije će se suočiti sa kaznama do 50 miliona dolara ukoliko ne uspeju da blokiraju korisnike mlađe od 16 godina.
Heloise / Alamy / Profimedia
Australija je usvojila zakon po kojem se društvene mreže zabranjuju svima ispod 16 godina. Ova mera naišla je na brojne kritike, ali i podršku. Radi se o platformama poput Facebooka, Instagrama, YouTube-a, TikToka, Snapchata i X-a, a same kompanije mogu da se suoče sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara ako ne budu poštovale zabranu i kontrolu naloga.
Naravno, mera je naišla i na kritike eksperata koji navode da će Australija time postati "laboratorija u stvarnom životu" za utvrđivanje najboljeg načina da se uhvati u koštac s uticajem tehnologije. Mnogi ističu da ovim merama uopšte nisu obuhvaćene platforme za video igre, koje su takođe popularne kod mlađe populacije.
Dvoje tinejdžera pokrenulo je postupak pred vrhovnim sudovima Australije. Zbog zabrane društvenih mreža, Noa Džouns i Mejsi Nejland tvrde da je zakon neustavan i da narušava njihovo pravo na slobodnu komunikaciju. Takođe ukazuju da bi trebalo doneti konkretnije zakonske mere koje će direktnije ciljati suštinu problema.
Sa druge strane, ministarka za komunikacije Anika Vels, koja je bila jedan od predlagača zakona, zapretila je da bi zabrana mogla biti proširena i na platforme za umrežavanje, poput LinkedIna, kao i na aplikacije za deljenje sadržaja poput Lemon8. Digitalna platforma koja se protivi zakonu objavila je snimak u kojem premijer Entoni Albaneze navodi da bi, ako bi mogao da bude diktator, odmah ukinuo društvene mreže.
Tanjug/AP/Kiichiro Sato
Vels je takođe navela da će verifikacija sigurno zavisiti od biometrije i skeniranja lica, što još nisu u potpunosti provereni mehanizmi kontrole.
Povezane vesti
Predsednik SAD, Donald Tramp rekao je da će se suprotstaviti svakoj zemlji koja napada američke tehnološke kompanije, dok je australijska komesarka za e-bezbednost, zadužena za sprovođenje zabrane, pozvana da svedoči pred Kongresom SAD.
U SAD-u postoji i pokret protiv velikih platformi - stotine pojedinaca, školskih okruga i državnih tužilaca tužilo je ili pokušalo da tuži kompanije, tvrdeći da su svesno ugrađivale zavisničke funkcije u svoje platforme radi povećanja prihoda od oglašavanja.
Pored Evropske unije, koja je među prvima počela da uvodi ovakve mere, pridružila se i Malezija. Prema istraživanju koje je sredinom godine sproveo IPSOS, u proseku sedam od 10 ispitanika u 30 zemalja smatra da bi društvene mreže trebalo ograničiti.
Povezane vesti
Za sada, mere se odnose samo na društvene mreže, dok je oblast video igara i dalje neistražena i zakonski nedovoljno uređena.
Komentari (0)