Stravične ispovesti migranata koji su stigli do Krita: "Da sam se vratio u Libiju, ubili bi mi brata"

Deset metara dug, plav, drveni čamac krenuo je iz Tobruka bez osnovnih potrepština, ali sa 42 ljudi. Nije imao ni navigaciona svetla niti pojaseve za spasavanje, samo dva spoljna Yamaha motora od 40 konjskih snaga. Putnicima su dali samo keks i urme za dugačko putovanje od 170 nautičkih milja. Trideset sati nakon polaska, jedan motor se pokvario i putnici su pokušavali da ograniče prodor vode u čamac pomoću kante. Nakon što su proveli jedan ceo dan na otvorenom moru, zalihe pijaće vode su bile iscrpljene.

"Jako sam se uplašio tokom puta, sve vreme je postojala pretnja da ćemo potonuti jer nas je bilo mnogo i bili smo zbijeni", ispričao je kasnije jedan od prevoženih migranata lučkim vlastima u Hanji.

Ovaj konkretan čamac lociran je u septembru 2024. godine južno od Krita. Linije sa libijskih obala su već bile učestalije u tom trenutku, ali još uvek nije zabeležen veliki porast koji se primećuje u poslednjih nekoliko nedelja. Neka od svedočanstava spasenih putnika koji su uključeni u sudski dosije ovog slučaja i u koji je uvid imao grčki "Kathimerini", osvetljavaju aspekte delovanja mreža krijumčara, kao i stav lokalnih vlasti u istočnoj Libiji.

Najmanje tri putnika iz ovog drvenog čamca su u prošlosti već pokušali da putuju migrantskom rutom centralnog Mediterana, s namerom da stignu do Italije. Jedan od njih, Egipćanin po nacionalnosti i mehaničar za frižidere po zanimanju, prvobitno je pokušao da pobegne sa zapadnih obala Libije, blizu Tripolija. Međutim, kako je svedočio, uhapšen je pre nego što je ušao u more i izgubio je 17.000 libijskih dinara (oko 2.680 evra) koje je platio krijumčarima.

Za drugi pokušaj izabrao je drugu kriminalnu mrežu. Smestili su ga u skladište u Sabratu, na zapadu zemlje. Nakon dugog i uzaludnog čekanja, pobegao je i okušao sreću negde drugde. Ovog puta je izabrao istočni deo ove fragmentirane i politički nestabilne zemlje. U Tobruku, drugi krijumčar ga je za 14.000 dinara stavio u čamac koji ga je na kraju odveo na Krit.

Tanjug AP/Petros Giannakouris

U istom području, koje je pod kontrolom maršala Halife Haftara, dva Sirijca su prethodno neuspešno pokušavala da pobegnu, ali su im čamci na naduvavanje pukli odmah nakon polaska.  Kako su kasnije svedočili grčkim lučkim vlastima, obojica su uhapšeni od strane vlasti u Tobruku nakon spasavanja. "Zatvorili su nas i tražili novac da nas puste. Dao sam 300 dolara i pustili su me", rekao je jedan od njih.

Uspon Tobruka kao polazne tačke migrantske rute primećen je i u ranijem izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Prva značajna promena zabeležena je 2022. godine. Ukupno 85 brodova sa više od 17.000 migranata otplovilo je tada iz istočne Libije uglavnom za Italiju, za razliku od samo 11 brodova prethodne godine. Jedno od objašnjenja za ovaj razvoj bila je tolerancija, a u nekim slučajevima i saradnja krijumčara sa lokalnim paravojnim grupama.

Istovremeno, uočeno je da se u Tobruku sve češće koriste stari, prepravljeni ribarski brodovi koji mogu da prevoze stotine ljudi u jednom putovanju. Utvrđeno je da su neki od ovih povučenih metalnih ribarskih brodova stizali na istočnu stranu iz Zuare, primorskog grada 102 km zapadno od Tripolija. Oni koji su imali zaobljenu palubu upućivali su na istog proizvođača, u Rožeti u Egiptu. Međutim, brodolom kod Pilosa na Peloponezu u junu 2023. godine, u kojem je korišćen sličan brod, čini se da je privremeno promenio situaciju. Narednih meseci smanjio se broj polazaka, a krijumčari su postepeno ponovo prešli na manje, drvene ili plastične čamce.

profimedia

Od 2024. godine, kriminalne mreže u Tobruku su se ponovo aktivirale, a ove godine su pojačane rute preko Libijskog mora ka Kritu. Čini se da se u poslednje vreme ponovo koriste ribarski brodovi. Na primer, 6. jula je otkriveno 442 ljudi na ribarskom brodu, 45 nautičkih milja južno od Kali Limenesa. Takođe, 21. juna je spaseno 501 putnika.

"Haftar rado koristi migrantsku krizu kao polugu pritiska", kaže za "Kathimerini" Tarek Megerisi, analitičar think-tanka ECFR koji prati događaje u Severnoj Africi. On napominje da politička kriza u Libiji i pitanje razgraničenja ekskluzivne ekonomske zone komplikuju uslove, dok Haftar istovremeno teži tome da evropske zemlje priznaju vladu u Bengaziju. Ne isključuje mogućnost da se u narednom periodu, usled dobrih vremenskih uslova, poveća broj polazaka.

Tanjug/AP/Hellenic Coast Guard

Neke mreže krijumčara oglašavaju svoje usluge na Facebook stranicama. Jedna od njih, pod arapskim nazivom "Mohamed Abu Sultan za putovanja u Italiju", pretpostavlja se da je povezana sa beguncem, inače rukovodiocem kruga koji je povezan sa brodom koji je potonuo nedaleko od obale Peloponeza na putu ka Italiju. Brod je prevozio preko 750 migranata od kojih je 82 poginulo. Ova stranica je bila neaktivna od juna 2023. do aprila ove godine. Tada je postavljena fotografija starog ribarskog brodića, a ispod je pisalo: "Vratili smo se".

Ucene i kidnapovanja

Tanjug AP/Petros Giannakouris

Troje ljudi koji su spaseni prethodnih dana na Kritu, opisali su kako su putovali avionom u Libiju iz Pakistana preko Dubaija ili čarterom iz Damaska. 

"Putovalo je 16 osoba, a na aerodromu u Bengaziju nas je čekao Libijac koji je već imao naše fotografije da nas prepozna", ispričao je migrant iz Pakistana inspektorima u Grčkoj, koji je za celo putovanje platio 8.500 evra.

Čim bi stigli u Libiju, bilo avionom iz Azije ili pešice kroz druge prolaze iz subsaharske Afrike, krijumčari su ih smeštali u skladišta u kojima su vladali grozni uslovi. Tamo bi ih držali i po mesec dana pre nego što bi ih prevezli do obale. "Pošto nisam plaćao na vreme, uzeli su moju porodicu i rekli su da me će ubiti. Tada je moj otac prodao jednu njivu i poslao im novac putem aplikacije Vodafone Cash“, ispričao je preživeli iz Egipta grčkim mornarima.

Koriste se najslabiji

Nakon saradnje lokalnih i britanskih bezbednosnih vlasti 10. marta u Tobruku uhapšen je muškarac za kojeg se sumnja da je direktno učestvovao u trgovini ljudima u pravcu Grčke. To je retka pojava, jer u većini slučajeva vođe krijumčarskih grupa beže od hapšenja.

Na većini ruta za stožere se postavljaju mladi, uglavnom izbeglice iz Sudana. "Pravi krijumčari gotovo nikada ne ulaze na brod. Kriminalne grupe silom biraju najslabije – ekonomski, socijalno, psihološki, kako bi upravljali brodom. Ponekad preuzimaju kontrolu u izuzetnim situacijama kako bi osigurali opstanak putnika", objasnio je advokat Spiros Pandazis koji je vodio slične slučajeve. On ističe da su uglavnom u pitanju žrtve sudanskog građanskog rata, koje se sada suočavaju se sa višegodišnjim kaznama zatvora.

"Kada su me stavili u brod, obavestili su me da ću morati da upravljam njime jer sam dao najmanje novca", tvrdi jedan Sudanac koji je uhapšen jer je upravljao brodom.

Tanjug AP/Petros Giannakouris

"Moj otac je vojnik i ne znamo šta mu se dogodilo. Jedan moj brat je ubijen u ratu. Uopšte ne znam ni gde se stavlja ključ u brod i kako se pokreće", rekao je drugi.

Prijatelji su tvrdili da su krijumčari kidnapovali njegovog brata u Libiji kako bi ga naterali da upravlja brodom. Prema njegovoj izjavi, članovi grupe su ga pratili gliserom pet sati nakon polaska kako bi bili sigurni da neće promeniti kurs.

"Nisam mogao da se vraćam", ispričao je. "Držali su mog brata u skladištu i nameravali su da ga ubiju"