Evropa

Kako funkcioniše nemački izborni sistem?

Komentari

Autor: Euronews/Lauren Chadwick

25/09/2021

-

23:55

Kako funkcioniše nemački izborni sistem?
Bundestag - Copyright Tanjug AP/Markus Schreiber

veličina teksta

Aa Aa

Evropska ekonomska sila i najmnogoljudnija zemlja na kontinentu izlazi na izbore na kojima će birati novo rukovodstvo. Nemački parlamentarni izbori će, kako se očekuje, imati važan uticaj na budućnost zemlje s obzirom na to da će kancelarka Angela Merkel da odstupi sa dužnosti posle skoro 16 godina. 

Iako Nemci ne biraju novog kancelara direktno, oni će dati dva glasa za određivanje sastava parlamenta, kao što to čine na svake četiri godine.

Koreni ovakvog izbornog sistema sežu do četrdesetih godina prošlog veka. Za mnoge je sistem veoma komplikovan, a napravljen je kako bi se osiguralo da stranke imaju mesta u parlamentu srazmerno broju glasova koje su dobile. 

Kako je napravljen ovaj izborni sistem?

Nemačka je federalna parlamentarna republika i njen trenutni sistem datira od kraja Drugog svetskog rata.

Osnovni zakon zemlje prvi put je stupio na snagu u maju 1949. godine za Zapadnu Nemačku. Njega je kodifikovao Savet ministara pod pritiskom savezničkih sila i trebalo je da zameni ustav. Ipak, kada se Nemačka ponovo ujedinila, Osnovni zakon je opstao.

U njemu se navodi da bi članovi Bundestaga trebalo da budu birani na "opštim, direktnim, slobodnim, jednakim i tajnim izborima" i da predstavljaju "celokupan narod".

profimedia

 

Kako funkcioniše glasanje?

Svaki državljanin Nemačke stariji od 18 godina ima pravo glasa na izborima, što rezultira sa 60,4 miliona glasača - 31,2 miliona žena i 29,2 miliona muškaraca.

Nemci na dan izbora daju dva glasa, prvi za kandidate u svojoj izbornoj jedinici, a drugi za liste političkih partija.

Polovinu Bundestaga čine kandidati iz 299 izbornih jedinica u zemlji.

Glasanje u tom slučaju funkcioniše tako da osoba sa najviše glasova odmah pobeđuje, takozvani "direktni mandati". Svaka izborna jedinica tako šalje jednog pobednika u Bundestag.

Ostatak parlamenta dolazi od drugog glasa, onog za liste političkih partija. Svaka stranka predstavlja listu kandidata u svakoj od 16 nemačkih saveznih država.

Broj mesta u parlamentu određen je proporcionalno broju stanovnika u svakoj od pokrajina, a zatim se daju strankama na osnovu udela glasova koje dobiju u toj zemlji (računajući samo glasove sa liste partija).

Za ulazak u Bundestag političkoj stranci je potrebno najmanje pet odsto glasova u ovom slučaju ili najmanje tri poslanička mesta. To je prag koji ima za cilj da spreči manje stranke da uđu u parlament i izazovu političku blokadu.

Minimalan broj poslaničkih mesta za stranku određen je većom cifrom između dva glasa.

"Kada je u pitanju zastupljenost stranaka, drugo glasanje je zapravo važnije od prvog jer se drugim glasanjem definiše procenat mesta dodeljenih strankama", kaže Jana Puglierin, šefica Evropskog saveta za spoljne odnose u Berlinu.

Kako se određuje broj mesta u Bundestagu?

Bundestag ima 598 mesta, ali njegova veličina može da varira zbog načina na koji se strankama dodeljuju mesta.

Ova druga lista, drugi glas, određuje proporciju mesta koje stranka dobije u Bundestagu, ali bi stranka mogla da dobije i dodatna mesta ukoliko osvoji više izbornih jedinica nego što bi im pripalo po drugom glasanju.

Na primer, ako jedna stranka osvoji deset mesta na glasanju na listi partija, ali ima 15 kandidata koji su direktno izabrani na izborima u izbornoj jedinici, ona će dobiti pet dodatnih mesta u Bundestagu.

Do neslaganja dolazi zato što "sve više ljudi različito raspoređuje svoje glasove", između ovog "prvog" i "drugog" glasa, kaže Puglierin.

Ukupan broj mesta u Bundestagu se zatim povećava kako bi se osiguralo da stranke dobiju mesta srazmerno drugom broju glasova.

Ova "balans sedišta" postoje kako bi se osiguralo da nijedna strana nema nepravednu prednost nad drugima. Nakon izbora 2017. godine Bundestag je umesto 598 imao 709 mesta.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

 

Kako se bira kancelar?

Političke stranke često moraju da pregovaraju nakon izbora kako bi formirale većinsku koaliciju koja može da vodi vladu. O kandidatima za kancelara stranke se dogovaraju pre izbora.

"Nakon izbora počinje pravi posao u Nemačkoj: nemačke vlade su zasnovane na stabilnoj većini i izgradnja ovoga je ogroman zadatak", rekao je Puglierin.

Tada kancelara imenuje savezni predsednik, a izglasava ga Bundestag na tajnom glasanju.

Da bi bio izabran, savezni kancelar mora da osvoji apsolutnu većinu glasova, poznatu kao kancelarska većina. 

Drugi krug glasanja može da se održi ako kandidat ne dobije apsolutnu većinu i ukoliko se to ponovo desi, može se održati i treći krug u kom kandidat mora da osigura relativnu većinu.

Savezni predsednik tada imenuje kancelara u roku od sedam dana.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa