Evropa

Trka za novog kancelara Nemačke: Dominacija Šolca i u trećoj debati favorita za naslednika Merkelove

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug, DW

20/09/2021

-

00:13

Trka za novog kancelara Nemačke: Dominacija Šolca i u trećoj debati favorita za naslednika Merkelove
Trka za novog kancelara Nemačke: Dominacija Šolca i u trećoj debati favorita za naslednika Merkelove - Copyright Tanjug/ Kay Nietfeld/dpa via AP

veličina teksta

Aa Aa

Tri kandidata koji žele da zamene kancelarku Angelu Merkel na predstojećim parlamentarnim izborima u Nemačkoj održali su večeras treću televizijsku debatu, sedam dana pre izbora.

Šolc je, prema ispitivanjima javnog mnjenja, pobednik je i ove debate, prema ispitivanju instituta Forsa, socijaldemokratski kandidat je po pitanju simpatija osvojio najviše glasova ispitanih - 42 odsto. Iza njega sledi demohrišćanski kandidat Armin Lašhet sa 27 odsto, i na kraju kandidatkinja zelenih, Analena Berbok sa 25 odsto.

Socijaldemokrata Olaf Šolc, koji vodi u anketama, branio je svoj plan o zaradama i porezu od "napada" Armina Lašeta, preneo je AP.

Lašet, lider Hrišćansko-demokratske unije, za koga ankete pokazuju da mu je potrebno još nekoliko procenata da sastavi narednu vladu, napao je Šolcove planove o minimalcu od 12 evra na sat i povećanju poreza za imućnije građane, rekavši da su "veće takse pogrešan signal".

Šolc, aktuelni vicekancelar i ministar finansija u koalicionoj Vladi sa Merkel, održao je svoj zaštitički imidž dok je iznosio planove za skidanje tereta za osobe sa nižim prihodima, ocenjuje AP.

AP/Czarek Sokolowski, AP/Michael Sohn, AP/Axel Schmidt

 

Kandidatkinja Zelenih Analena Berbok apelovala je da dođe do promena u doprinosima kako bi se smanjilo siromaštvo među decom.

Ona se takođe založila na ranije ukidanje korišćenja uglja kao izvor električne energije, rekavši da vlada nije uradila dovoljno da spreči promenu klime i da je "novi start" neophodan.

"Sledeća vlada mora biti klimatska vlada", ocenila je.

Finalna debata biće održana u četvrtak i uključiće sve predstavnike partija koje su trenutno u parlamentu, ne samo tri kandidata za koje se veruje da su glavni favoriti za kancelara.

Olaf Šolc, kanditat Socijaldemokratske partije, vodi kada su u pitanju istraživanja javnog mnjenja.

Prema rezultatima ankete koje je objavio nemački tv emiter Sat 1, Šolc je pobednik debatw troje kandidata. Naime, u istraživanju je učestvovao 2.291 gledalac, a na pitanje ko je, uzevši sve u obzir, pobednik tv nadmetanja, Šolc je osvojio 42 odsto glasova, Armin Lašet 27 odsto, a Analena Berbok 25 odsto.

Istovremeno, gledaoci su Šolca ocenili i kao najsimpatičnijeg, ali i najuverljivijeg kandidata.

Na pitanje koji je kandidat najkometentniji za poziciju kancelara, Šolc je osvojio ubedljivih 46 odsto glasova, dok je Lašet osvojio 29 odsto, a Berbok 21 odsto.

Prethodna debatu obeležili okršaji

Drugo sočavanje, održano pre nedelju dana, započelo je žestokim napadima demohrišćanskog kandidata Armina Lašeta na Šolca zbog navodne umešanosti Ministarstva finansija, na čijem čelu se nalazi Šolc, u finansijske skandale u vezi sa pranjem novca.

Šolc je, prema prvim ocenama analitičara, i u ovom sučeljavanju delovao suvereno i branio svoje pozicije stručnim i trezvenim odgovorima koristeći prednost nosioca funkcije.

Olaf Šolc, osim funkcije ministra finansija, poslednje četiri godine vrši i funkciju vicekancelara.

Funkcija vicekancelara mu, prema mišljenju medija, daje prednost zbog toga što ga većina birača doživljava kao političara koji će garantovati nastavak politike Angele Merkel, koja se ne kandiduje na ovim izborima.

Tanjug/Michael Kappeler/Pool via AP

 

Tokom sočavanja, kandidat socijaldemokrata i kandidatkinja Zelenih, Analena Berbok, su pokazivali saglasnost po više pitanja i retkim međusobnim napadima sugerisali slaganje u većini tematskih područja.

Ovo je potvrdilo prethodne najave ovih stranaka o želji stvaranja socijaldemokratsko-zelene koalicije nakon parlamentarnih izbora 26. septembra.

Na saslušanje nekoliko dana pred izbore

Međutim, u ponedeljak će Finansijski odbor Bundestaga održati važnu sednicu, na koju je pozvan i sadašnji ministar finansija Olaf Šolc.

Kako navodi DW, ovaj razgovor bi mogao da se pretvori i u propitivanje, nedelju dana pred izbore.

Ovaj sastanak će biti održan desetak dana nakon što je Državno tužilaštvo u Osnabriku sprovelo neku vrstu racije u Ministarstvu finansija, ali i Ministarstvu pravde koje takođe vode socijaldemokrate.

Tanjug/AP/Britta Pedersen

 

Cilj je bio da se propita šta radi Finansijska obaveštajna jedinica (FIU) sa sedištem u Kelnu, a koja je u nadležnosti Ministarstva finansija. Nakon otkrivenih mogućih malverzacija u vezi sa finansiranjem terorizma i kriminala, FIU je na udaru istražitelja.

Iako je ova jedinica struktura a za sebe, Šolc kao nadležni ministar ima obavezu nadzora, preneo je DW. Međutim, postavlja se pitanje kako je to racije došlo u trenutku pred izbore, s obzirom na činjenicu da Tužilaštvo u Osnabriku vodi član Hriščansko demokratske unije.

 

Šolcomat

Vicekancelar i ministar finansija u koalicionoj vladi Angele Merkel, 63-godišni Olaf Šolc mnoga bi da priredi iznenađenje i preuzme vlast, 16 godina posle svog mentora Gerharda Šredera, bivšeg kancelara, navodi se u nedavno analiziji Euronewsa na engleskom jeziku.

Bio bi to trijumf za studenta koji se sa 17 godina pridružio SPD-u, jednoj od najstarijih partija u Evropi.

Šolc je često predmet ismevanja zbog monotonog govora i strogog izgleda, te je dobio nadimak "Šolcomat". Međutim, bivši gradonačelnik Hamburga mogao bi se naći na poziciji kancelara ukoliko se koalicija organizuje na njemu povoljan način.

Bivši ministar rada dugo je podržavao stavove kao što je povećanje minimalne plate, a slogan njegove kampanje je #ausrespekt (iz poštovanja).

Tanjug/AP/Francois Mori

 

Od 2018. godine je ministar finansija, a suočio se sa oštrim kritikama da je "spavao na vlasti" tokom "skandala Vajrkard", kada je nemački provajder finansijskih usluga otpužen za vođenje lažnih knjiga i manipulativno poslovanje.

Ipak, Šolc je dobio pohvale zbog hrabrih planova oko rešavanja ekonomskih problema izazvanih pandemijom, zahvaljujući novčanim pomoćima. Rezultat je da nakon godina budžetskog suficita zemlja sada ima milijarde evra duga.

"Sve je to skupo, ali da ništa nismo uradili izašlo bi nas još skuplje", rekao je on.

Njegov položaj u vladi mogao bi mu pomoći da dobije vitalnu podršku široke javnosti.

"Die Welt" ga je opisao kao "usamljenog borca koji ima podršku građana, ali i partiju sa zarstarelim stavovima."

Komentari (0)

Evropa