Sigurnosna akcija za Evropu (SAFE) naoružava kontinent: Koliko novca Hrvatska planira da iskoristi za nabavku oružja?

Evropska unija je lansirala novi finansijski instrument "Sigurnosna akcija za Evropu" ranije ove godine. (SAFE), vredan 150 milijardi evra, namenjen jačanju zajedničke odbrane kroz zajedničke nabavke vojne opreme. Cilj je da se povećaju proizvodni kapaciteti, obezbedi oprema i ojača ukupna odbrambena spremnost Unije, a interesovanje je pokazao premijer Hrvatske Andrej Plenković. 

SAFE omogućava državama članicama da dobiju povoljne zajmove za kupovinu ključne vojne opreme, kao što su sistemi protivvazdušne odbrane, municija, bespilotne letelice i satelitske tehnologije. Instrument podstiče zajedničke nabavke, čime se povećava efikasnost trošenja sredstava i jača sinhronizaciju među evropskim vojskama. Države članice u roku šest meseci mogu dostaviti početne nacionalne planove kako bi mogle koristiti povoljne kredite, što je Hrvatska juče i učinila.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izrazio je interesovanje za ovaj instrument, ističući njegov potencijal da doprinese modernizaciji hrvatskih oružanih snaga i jačanju nacionalne bezbednosti u kontekstu sve složenijih izazova s kojima se Evropa suočava.

"Znamo da je sledom promenjene globalne sigurnosne situacije tema ulaganja u odbranu glavna tema. Mi smo kao Vlada oformili međuresorno poverenstvo za razvoj i jačanje odbrambenih sposobnosti i obrambene industrije, juče smo održali sastanak i u skladu sa pravilima novog instrumenta na nivou EU podneli inicijalni iskaz interesa za korištenje zajma za ulaganja u odbrambene sposobnosti u iznosu 1,8 milijardi evra", rekao je premijer Hrvatske Andrej Plenković na jučerašnjoj sednici Vlade.

Šta je SAFE?

Instrument "Sigurnosna akcija za Evropu" (SAFE) zvanično je usvojen 27. maja 2025. godine od strane Saveta Evropske unije. Samo dva dana kasnije, postao je pravno obavezujući kada je objavljen u Službenom listu Evropske unije, čime je formalno stupio na snagu i postao dostupan zemljama članicama za korišćenje.

SAFE predstavlja važnu promenu u načinu na koji Evropska unija pristupa odbrambenoj saradnji, jer prvi put omogućava korišćenje zajedničkih zajmova EU za finansiranje vojne opreme.

AP/Virginia Mayo

Za razliku od ranijih programa koji su se uglavnom oslanjali na sredstva svake države posebno ili na ograničene bespovratne fondove, SAFE funkcioniše putem povoljnih kredita koje Evropska komisija obezbeđuje izdavanjem zajedničkih obveznica na tržištu.

"Radi finansiranja podrške u okviru instrumenta SAFE u obliku zajmova, Komisija će biti ovlašćena, u ime Unije, da pozajmljuje neophodna sredstva na tržištima kapitala ili od finansijskih institucija, u skladu sa članom 224. Uredbe (EU, Euratom), navodi se u Uredbi Savet EU.

Finansijsku pomoć u obliku zajma državama odobrava Evropska unija, pri čemu maksimalni iznos sredstava koji se može dodeliti kroz instrument SAFE iznosi 150 milijardi evra.

U fokusu nabavka municije i artiljerije, ulaganje u PVO sisteme

SAFE se usmerava na oblasti koje su prepoznate kao najkritičnije za kolektivnu bezbednost Evropske unije. Na osnovu iskustava iz aktuelnih i potencijalnih sukoba u neposrednom evropskom okruženju, instrument posebno izdvaja dve prioritetne kategorije ulaganja. Ove oblasti definisane su Uredbom Saveta (EU) 2025/1106 od 27. maja 2025. o uspostavljanju Instrumenta za bezbednosne mere za Evropu (SAFE), čiji je cilj jačanje evropske odbrambene industrije i bezbednosti. 

Prva kategorija obuhvata nabavku municije i artiljerije, s ciljem dopune zaliha koje su smanjene tokom podrške Ukrajini, kao i obnovu proizvodnih kapaciteta u državama članicama.

"Municija i projektili; artiljerijski sistemi, uključujući sposobnosti dubokih preciznih udara; kopnene borbene sposobnosti i njihovi sistemi podrške, uključujući opremu za vojnike i pešadijsko naoružanje; mali dronovi (NATO klasa 1) i povezani sistemi za odbranu od dronova; zaštita kritične infrastrukture; sajber bezbednost; i vojna mobilnost uključujući protiv-mobilnost", piše u dokumentu.

Druga kategorija se odnosi na sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, koji su prepoznati kao strateški nedostatak evropskog kontinenta. U tom kontekstu, SAFE podržava nabavku složenih sistema i drugih tehnologija sposobnih za odbranu kritične infrastrukture i urbanih centara od dronova, raketa i avijacije.

"Sistemi za vazdušnu i raketnu odbranu; pomorske površinske i podvodne sposobnosti; dronovi osim malih dronova (NATO klase 2 i 3) i povezani sistemi za odbranu od dronova; strateški faktori, uključujući (ali ne ograničavajući se na) strateški vazdušni transport, dopunu goriva u vazduhu, C4ISTAR sisteme, kao i svemirske resurse i usluge; zaštita svemirskih resursa; veštačka inteligencija i elektronsko ratovanje, navodi se u dokumetnu.

Ko sve može da dobije sredstva?

Da bi dobile sredstva, države članice EU moraju učestvovati u zajedničkim nabavkama sa najmanje još jednom članicom. Na taj način podstiče se međusobna saradnja i sprečava fragmentisanje evropskog odbrambenog tržišta. 

Iako su zajedničke nabavke prioritet, Uredba predviđa mogućnost da se u izuzetnim i hitnim slučajevima odobri finansiranje i pojedinačnih nacionalnih nabavki, uz obavezno detaljno obrazloženje opravdanosti takvog zahteva.

Takođe, SAFE nije namenjen isključivo državama članicama Evropske unije. U programu mogu učestvovati i određene treće zemlje, poput Norveške, Islanda i Lihtenštajna, koje su deo Evropskog ekonomskog prostora, kao i zemlje koje imaju zaključen sporazum o bezbednosnoj saradnji sa EU. To uključuje, između ostalih, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajinu, Moldaviju, Albaniju i Severnu Makedoniju. Njihovo učešće moguće je pod uslovom da su deo zajedničkih nabavki sa najmanje jednom članicom EU i da je takvo angažovanje u skladu sa bezbednosnim i strateškim interesima Unije.

Podsećamo, ministri odbrane Hrvatske, Albanije i "Kosova" potpisali su u martu ove godine deklaraciju s ciljem jačanja trilateralne saradnje i savezništva, a ministar odbrane "Kosova "Ejup Maćedonci je tvrdio da Bugarska namereva da potpiše deklaraciju, što je ministar spoljnih poslova Bugarske demantovao. 

U deklaraciji, koju potpisuju trojica ministara, navodi se zajedničko opredeljenje za saradnju u odbrambenoj industriji.

"Identifikovanje oblasti za saradnju u odbrambenoj industriji kroz unapređenje pristupa resursima i lancima snabdevanja kako bi se stvorila konkurentna i otporna odbrambena industrija", stoji u tekstu deklaracije koje se nalazi na sajtu MORH.