Kipar u dimu, sistem u "kvaru": Jesu li konfuzija i loša priprema dodatno rasplamsali požare na ostrvu
Komentari
04/08/2025
-17:37
Bio je mart kada je Kipar ponosno isticao da je bolje nego ikada pripremljen za borbu protiv požara koji alarmantno često besne južnom Evropom. Vlada je imala spremnih 11 aviona, vatrogasni korpus povećan za 27 odsto, a bilo je dostupno i 25 novih vatrogasnih vozila. To, ipak, nije bilo dovoljno.
Kada je početkom ovog meseca na jugu ostrva buknuo veliki požar, vladin sistem ranog upozorenja nije se oglasio. Ažuriranje sistema, planirano za 2024. godinu, bilo je odloženo. Lokalno stanovništvo se žalilo da strategija evakuacije nije bila jasna, a stručnjaci za šumske požare su rekli da je zemlja predugo čekala da zatraži pomoć Evropske unije.
Posledice su bile razorne. Požar, najgori u zemlji za poslednje dve decenije, pogodio je Limasol, drugi po veličini grad na Kipru. Stariji bračni par je pronađen mrtav u automobilu.
U roku od nekoliko dana, vlada je bila suočena sa nizom pitanja, poput toga zašto sistem upozorenja nije radio i zašto je reakcija bila neusaglašena, piše Politico.
Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis nije imao puno odgovora, već samo izvinjenje usred talasa poziva na odgovornost i ostavke.
"U kritičnom trenutku kao što je ovaj, vlada nije reagovala kako je trebalo... Izvinjavam se", rekao je na nacionalnoj televiziji. Zvaničnici će, obećao je on, istražiti i "poboljšati slabosti sistema".
Iako je kiparska vlada negirala da nije bila spremna – ističući nove resurse, povećanje osoblja i ažurirane protokole – njene poteškoće su simbolične za situaciju koja sada pogađa južnu Evropu.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
Povezane vesti
Trenutno divljaju požari u Portugalu, Španiji, na jugu Francuske, Sardiniji, Grčkoj, Bugarskoj, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Turskoj. Više od dvostruko veća površina je već izgorela ove godine u odnosu na isti period prošle godine, koja je bila sezona sa rekordnim brojem požara, prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra EU. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju.
Centar je dodao da je rizik od izbijanja novih požara i dalje visok. Stručnjaci upozoravaju da vlade još nisu spremne.
Šta je pošlo po zlu
Delom, situacija na Kipru je van vladine kontrole. Zemlja beleži povišene temperature tri godine zaredom, praćene stalnim sušnim uslovima koji su značajno iscrpeli zalihe vode. To otežava gašenje požara, rekao je Savas Jezekil, šef kiparskog odeljenja za šumarstvo.
"Niko nije bio spreman za ovaj požar, ali smo učinili sve što smo mogli", rekao je.
Ipak, drugi faktori, poput sistema ranog upozorenja, bili su direktno u nadležnosti vlade.
Od 2022. Kipar planira ažuriranje tog sistema kako bi uskladio sa zakonima EU, s ciljem da to bude završeno do 2024. godine. To se, međutim, nikada nije desilo.
Vlada je dodelila ugovor jednoj privatnoj firmi, ali su druge kompanije formalno osporile odluku, što je navelo vladu da u maju 2024. otkaže ceo postupak i počne iz početka.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
Povezane vesti
Ministar unutrašnjih poslova Konstantinos Joanou rekao je da su vlasti pokušale da ubrzaju proces, pozivajući se na bezbednosne razloge, ali nisu uspeli da ispune zakonske uslove.
"Ako nešto pođe po zlu, to ne znači nužno da je politički nadređeni odgovoran", rekao je Joanou za lokalnu televiziju.
Vlada tvrdi da trenutno radi na tome da novi sistem počne da funkcioniše početkom naredne godine. Ažuriranja bi, u teoriji, trebalo da omoguće vladi da lokalnom stanovništvu šalje masovne SMS poruke sa upozorenjima o požarima, informacijama i evakuacionim rutama. Takođe, trebalo bi da pomognu vlastima da bolje lociraju ljude koji pozivaju hitne službe.
Ali nije samo tehnologija zakazala.
Meštani su se žalili da je strategija evakuacije bila zbunjujuća i odložena, što je Joanou negirao. Tvrdio je da su planovi funkcionisali efikasno, navodeći da je više sela evakuisano.
Stručnjaci za požare naveli su da je vlada previše sporo reagovala i zatražila pomoć EU, iako su Evropska komisija i susedne zemlje na kraju poslale avione.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
Posebno je značajno to što Kipar nije deo programa rescEU, inicijative EU za skladištenje i deljenje resursa za odgovor na katastrofe. Zemlja je odustajala zbog političkih nesuglasica između bivšeg predsednika Nikosa Anastasiadesa i tadašnjeg evropskog komesara u Briselu Hristosa Stilianidesa, koji je program i pokrenuo.
Dok je prošle nedelje požar besneo, Stilianides je izjavio da je krajnje vreme da se Kipar priključi programu.
Pojedinci su kritikovali i to što je vlada odbila da prihvati pomoć sa severa ostrva, iz dela koji je pod turskom okupacijom.
Šire posmatrano, istraživači politika u oblasti zaštite od požara navode da Kipar nije adekvatno implementirao mehanizme za nadzor šumskih požara. A izveštaj stručnjaka za požare Gavriela Santhopoulosa, sastavljen u martu, a objavljen tek u sredu, pokazuje da je zemlji potrebna bolja saradnja između vatrogasne službe i šumarske uprave.
"Molimo za oproštaj ako nismo uspeli da odgovorimo na sve incidente u isto vreme. Naši resursi nisu bili neiscrpni", rekao je Nikos Loginos, načelnik Vatrogasne službe Kipra, za lokalnu televiziju.
Portparol vlade Konstantinos Letimbiotis odbacio je tvrdnje o nemaru vlade.
Politička kriza
Političari sa celog političkog spektra oštro su reagovali na rad vlade nakon izbijanja požara.
Stefanos Stefanou, lider levičarske opozicione partije Pokret za radnički narod (AKEL), odmah je pozvao vladu da podnese ostavku, tvrdeći da nije ispunila svoje obaveze.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
Annita Demetriou, predsednica desnocentrističke stranke Demokratski sabor (DISY), izjavila je da predsednikovo izvinjenje "nije dovoljno".
Predsednik Nikos Hristodulidis, konzervativni političar koji je 2023. napustio Demokratski sabor kako bi se kandidovao kao nezavisni kandidat, za sada odbija pozive da iko iz vlade snosi odgovornost. Ipak, prema rečima Andreasa Teofanusa, profesora i predsednika Kiparskog centra za evropska i međunarodna pitanja, rekonstrukcija vlade je neizbežna.
"Očekujem da bi to moglo potrajati nekoliko nedelja, ali biće opšta rekonstrukcija vlade kako bismo imali novi početak", rekao je.
Za Kipar su ulozi daleko veći od politike. Troškovi ovakvih katastrofa, pojačanih klimatskim promenama, ogromni su i rastu — neaktivnost bi mogla koštati zemlju do 18 milijardi evra do 2050. godine, prema proceni Teodorosa Zahariadisa, direktora Centra za istraživanje energije, životne sredine i vode pri Kiparskom institutu. On je dodao da će u tom procesu rasti cene hrane i električne energije, a produktivnost rada će opadati. Turisti će sve više izbegavati Kipar.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
U sredu je vlada započela kampanju pomoći ljudima da se oporave. Zvaničnici su najavili neposrednu finansijsku pomoć za one koji su izgubili imovinu ili poljoprivredna zemljišta u požarima. Takođe su izdvojili sredstva za obnovu ključne infrastrukture.
Marija Panajotu, ministarka za ruralni razvoj i životnu sredinu Kipra, za Politico je govorila o merama koje vlada preduzima da poboljša protokol za borbu protiv šumskih požara.
Odsek za šume zemlje sada ima najveći broj zaposlenih u poslednjim godinama, kao i dodatnu opremu za zaštitu od požara koju je odsek tražio. Vlada takođe preduzima nove preventivne korake, poput kontrolisanog ispaše i paljenja, prvi put.
Ipak, Panajotu je priznala: "Kao što je predsednik Republike istakao, ne možemo biti zadovoljni rezultatom".
Komentari (0)