Mercova vlada na staklenim nogama: AfD najjača partija u Nemačkoj, njena zabrana je "unapred osuđena na propast"

Nemački kancelar Fridrih Merc i CDU/CSU suočavaju se s padom podrške jer su, prema najnovijoj anketi objavljenoj povodom sto dana Mercove vlade, pali iza krajnje desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD). Ovaj zaokret mogao bi da označi početak značajnijih promena u političkom pejzažu Nemačke, posebno u pogledu odnosa snaga između etabliranih stranaka i krajnje desnice.

Prema anketi Forsa instituta, Alternativa za Nemačku ima 26 odsto podrške, dva procenta više od konzervativaca, i to nakon sto dana vlade i uoči političke sezonu u kojoj će dominirati teške odluke o oživljavanju posustale privrede i sprovođenju budžetskih rezova. Ovo nije prvi put da je AfD ispred konzervativaca u anketama, to se dogodilo i u anketi Forsa u aprilu.

O najnovijim istraživanjima javnog mnjenja u Nemačkoj za Euronews Srbija govorili su Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije i Miroslav Stojanović, novinar i publicista.

Dostanić: Na osnovu prvih 100 dana, ova vlada neće doživeti kraj mandata

Dostanić ističe kako rezultati predstavljaju potvrdu trenda koji traje već neko vreme. 

"Prvo su u aprilu pretekli CDU, onda je to malo palo sa formiranjem vlade, nakon toga su se pre nekih mesec dana izjednačili po podršci, a posle ovih sto dana vlade CDU je nešto pao, AfD je nešto porastao, tako da je sada AfD pojedinačno najjača stranka", kaže Dostanić.

Prema njegovom mišljenju, sasvim je izvesno da će se nastaviti pad podrške CDU. 

"Merc je nedavno imao sastanak, sad već kriznog komiteta stranke. Međutim, po tome ko je učestvovao na tom sastanku može da se zaključi da nema osnova da se veruje da će se politika stranke promeniti ili da će se uskoro raskinuti koalicija sa socijaldemokratama", kaže Dostanić

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

Pored ostalih, kaže Dostanić, na sastanku je bila Karin Pirna, koja je poznata kao jedna od značajnih ljudi u stranci, a koja je u vreme predizborne kampanje otvoreno rekla da je "DNK CDU antifašistički“ što je u stvari poruka da nikakva koalicija ili nikakva saradnja sa Alternativom ne dolazi u obzir.

Takođe, Dostanić prvih sto dana vladavine Fridriha Merca ocenjuje kao katastrofalne

"Konkretno, cena struje koju su obećali da će da obore i dalje je ostala visoka, tako da od pada cene struje nije bilo ništa. Druga stvar je vraćanje migranata kućama, što su obećavali u predizbornoj kampanji, zajedno sa zatvaranjem granica i ozbiljnijom migrantskom politikom. Od toga se takođe ništa nije desilo, što je, naravno, posledica koalicije sa socijaldemokratama, kaže on.

Prema njegovim rečima, ekonomska situacija je prilično loša, a na sve to još obećavaju nastavak pružanja pomoći Ukrajini i mešanje u konflikt koji nije njihov.

"Na osnovu prvih sto dana vlade može se proceniti da ova vlada neće doživeti kraj mandata", podvlači Dostanić.

Navodi da ovo nije samo pad demohrišćana, već i socijaldemokrata, te da dve vladajuće stranke sada zajedno imaju oko 37 odsto podrške — i to posle sto dana vlade.

Stojanović: Presedan u nemačkoj politici da stranka opozicije bude ispred stranke vlasti

S druge strane, Stojanović smatra da Merc nije uspeo da preuzme deo glasova AfD-a, preuzimajući deo njene politike.

"Očigledan je dokaz da kancelar Merc, bez obzira što je krenuo sa malo rigoroznijom politikom prema migrantima pokušavajući da otme nešto glasova Alternativi za Nemačku, nije uspeo mnogo", rekao je Stojanović.

On porast podrške AfD-u smešta u vreme Angele Merkel, tačnije u vreme njene kontroverzne odluke o otvaranju granica 2015. godine.

"Uzlet AfD-a je krenuo u vreme Angele Merkel. i to ona njena dosta problematična odluka da otvori širom kapije Nemačke za oko milion izbeglica. To je napravilo veliko unutrašnje političko trenje i toj stranci, koja je dve godine pre toga tek bila osnovana, donelo korist", objašnjava on.

Euronews Srbija

Da opoziciona partija bude ispred najveće partije vladajuće koalicije Stojanović vidi kao presedan u istoriji nemačke politike.

"Prvi put se dogodilo da jedna opoziciona stranka, kao što je u ovom času Alternativa za Nemačku, bude pre vladine stranke, vladajuće stranke. Ti procenti jesu mali, ali to je značajan broj glede njihovih glasača. Tako da jeste to neka vrsta zaista presedana i prvi put se to u parlamentarnoj istoriji Nemačke dogodilo", ističe Stojanović.

Incijativu vlasti za zabranu AfD-a Nemci doživeli kao šok

Inicijativa za zabranu Alternative za Nemačku pokazala se kao kontraproduktivna i suočena sa brojnim preprekama, uključujući i neočekivane međunarodne reakcije.

"Ta inicijativa o zabrani je problematična i već je unapred bila osuđena na neuspeh. Ne možete recimo zabraniti jednu stranku za koju glasa desetak miliona ljudi. I to verovatno ne bi ni Ustavni sud dozvolio", objašnjava Stojanović.

Pitanje koje se postavlja je da li bi potencijalna borba protiv AfD-a zabranom predstavljala udar na demokratiju.

"Naravno, pa Nemci su to doživeli kao neku vrstu političkog šoka", ističe on i dodaje:

"Na onoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu dočekali su da najveći udar i najveći šamar dobiju neočekivano sa američke strane. Potpredsednik Pens je tada očitao lekciju u sred Minhena, upravo Nemcima, da ne poštuju ono što treba jedna demokratija da poštuje, to znači volju birača", kaže Stojanović.

EPA-EFE/SOEREN STACHE

Još jedan aspekt slabljenja vlade i pada rejtinga, smatra Stojanović, krije se u ekonomskoj situaciji, koja predstavlja poseban izazov.

"Njihova automobilska industrija koja je nekad bila srce njihove ekonomske moći je u velikoj krizi. Takođe i prerađivačka industrija, hemijska industrija i nikako se ne izvlače iz te recesije", objašnjava Stojanović.

Vlada je pokušala da reši ekonomske probleme kroz masovno zaduživanje.

"Merc je recimo napravio neku vrstu zaduživanja na duže staze, na nekoliko godina, od 1000 milijardi evra, računajući da 500 milijardi odvoji za infrastrukturu i podsticaj privrede, a oko 500 milijardi za naoružanje", kaže on i nastavlja:

"Ruinirana je infrastruktura, a mnogo se novca daje za oružje i smanjuju se socijalna davanja i to naravno čini birače vrlo osetljivim i zbog toga pada i popularnost ove vlade", zaključuje Stojanović.