Kakav vojni rok predlaže Berlin: Odobren predlog zakona, ali mladi u Nemačkoj "nisu oduševljeni idejom"
Komentari29/08/2025
-20:06
Nemačka vlada odobrila je predlog novog zakona usmeren na podsticanje dobrovoljnog služenja vojnog roka. Istovremeno, nemačka planira da znatno poveća ulaganje u oružane snage i to u vrednosti od 350 milijardi evra do 2041. godine. U pitanju je obim potrošnje bez presedana u nemačkoj istoriji. Cilj ovog budžetskog okvira je da se Bundesver pozicionira kao najjača konvencionalna vojna sila u Evropi.
"Funkcionalni Bundesver zahteva funkcionalnu zemlju.Snažna vojska – u pogledu osoblja i opreme – je najučinkovitije sredstvo za sprečavanje ratova", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus predstavljajući Zakon o modernizaciji vojne službe.
Pred sastanak kabineta u sredu, Pistorijus je ponovio da će nova vojna služba u početku biti dobrovoljna.
Pistorijus planira da poveća broj privremenih i profesionalnih vojnika na najmanje 260.000 do 2035. godine, a ukupno na 460.000 uključujući rezerviste.
Prema Ministarstvu odbrane, cilj je povećanje broja osoblja Bundesvera kao odgovor na nove pretnje.
Predloženi zakon sada mora biti usvojen većinom glasova u parlamentu.
Kako izgleda model vojne službe po Pistorijusu?
Od 2026. godine, svi mladići i devojke dobiće upitnik od Bundesvera koji će se odnositi na njihovo zdravstveno stanje, obrazovne kvalifikacije i interesovanje za služenje vojske, piše Euronews.
Povezane vesti
Popunjavanje upitnika biće obavezno za muškarce, a dobrovoljno za žene, u skladu sa nemačkim Ustavom.
Novi model će u početku biti dobrovoljan, a Bundesver planira da do 2030. godine privuče oko 100.000 regruta. Međutim, zakon predviđa i mogućnost da Bundestag ponovo uvede obaveznu vojnu službu jednostavnom izmenom, ukoliko ne bude dovoljno dobrovoljaca.
Svi muškarci rođeni od 2008. godine nadalje, koji su ranije registrovani putem upitnika, biće tada podobni za službu.
Usred debate o tome da li služenje vojske treba ostati isključivo dobrovoljno, nemački kancelar izjavio je da su izmene moguće.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
"Ako shvatimo da su potrebna prilagođavanja, učinićemo to. To je već predviđeno zakonom", rekao je savezni kancelar Fridrih Merc na konferenciji za štampu.
Međutim, neki članovi Mercove stranke CDU kritikovali su dobrovoljni model.
"Ne možete se braniti anketama", rekao je predsednik odbrambenog odbora Tomas Rovekamp iz CDU.
Povezane vesti
Zamenik CDU/CSU poslaničke grupe Norbert Roting je, u razgovoru za Redaktionsnetzwerk Deutschland (RND), takođe izrazio sumnju da će Nemačka biti "u stanju odbrane na osnovu ovog nacrta zakona".
Prema Rotingenu, "nema ni podataka ni rokova o tome šta treba postići i kada, kako bi se mogle preduzeti mere ako ciljevi nisu ispunjeni".
"Fokus na dobrovoljnu službu"
Lider mladih SPD partije (Juso) Filip Turmer kritikovao je mehanizam koji bi mogao učiniti službu obaveznom u intervjuu za nemačku televiziju NTV. On je ponovio da je njegova partija "protiv obaveznih elemenata".
"Takođe smo protiv opcija u zakonu koje se mogu aktivirati za ponovnu uvođenje obavezne službe. Potrebna nam je jasna odluka sada, i ta odluka mora biti da smo za dobrovoljnu službu", rekao je Turmer.
Predsednik Udruženja rezervista Patrik Sensburg izjavio je da je Pistorijusov model značajan korak u pravom smeru.
"Ipak, ova dobrovoljna vojna služba neće biti dovoljna da obezbedi dovoljan broj rezervista koji mogu da odgovore na bezbednosno-političke zadatke našeg doba", objasnio je Sensburg.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis, File
On je naglasio da Udruženje rezervista od 2015. godine traži ponovno uvođenje obavezne vojne službe.
"Jer samo obavezna vojna služba će osigurati da regrutujemo dovoljan broj rezervista za naredne godine kako bismo obezbedili sposobnost naših oružanih snaga da rastu i time povećaju odvraćajuću moć naše zemlje", rekao je Sensburg za Euronews.
Obuka za pilote dronova, subvencionisane vozačke dozvole i sportski klubovi
Sa novom vojnom službom, nemačka vlada želi da na početku regrutuje mlade da služe dobrovoljno i ponudi im širok spektar programa obuke.
Od leta, regruti bi započinjali službu obavljanjem poslova obezbeđenja i straže, stičući praktično iskustvo u različitim oblastima Bundesvera i prolazeći dodatne obuke, poput upravljanja dronovima, kurseva jezika i finansijske podrške za vozačku dozvolu.
Tokom posete trupama, ministar odbrane Boris Pistorijus istakao je da će obuka biti vrhunskog kvaliteta i da učesnici treba da budu ponosni na svoja postignuća i drugarstvo koje dožive tokom službe.
Istovremeno je naglasio da služenje svojoj zemlji treba da se doživi kao nešto posebno, a obuka kao smisleno iskustvo.
Šubert: Postoje podele u vezi sa vojnim rokom
Govoreći za Euronews Srbija o najavljenim izmenama, Lukas Maksimilijan Šubert sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu kaže da mlađi u Nemačkoj nisu baš oduševljeni idejom.
"S druge strane, to takođe pokazuje razna istraživanja, oni su za to da se uvodi opet dobrovoljni vojni rok i spremni su da učestvuju u nekim drugim vrstama jačanja odbrane, civilne odbrane i takvih stvari. U suštini, može se reći, kad se pogleda na celu populaciju Nemačke, ima neku većinu za to, za povratak vojnog roka. Ali kao što ste već rekli, postoje neke podele. Dok su konzervativci, demohrišćani, za obavezni vojni rok, socijaldemokrate i više, recimo levica, nisu toliko za to. Videćemo kako će to da se sprovodi uopšte, jer to podrazumeva takođe neki infrastrukturni poduhvat da se to omogućava uopšte. Mi pričamo o nekim okvirima narednih deset godina da se to ostvari", rekao je on.
Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)