Uoči četvrte godišnjice sukoba u Ukrajini, mir i dalje na dugom štapu: Vodi se rat iscrpljivanja, bez značajnih pomaka
Komentari23/02/2026
-14:38
U utorak, 24. februara, navršava se tačno četiri godine od početka rata u Ukrajini, odnosno početka ruske invazije, kojoj se i dalje ne nazire kraj. Pregovori o kraju rata mogli bi da budu nastavljeni u Ženevi već u četvrtak, ali između svakih pokušaja da se sedne na sto sukobi ne jenjavaju, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužuje ruskog lidera Vladimira Putina da je započeo treći svetski rat i da mora da bude zaustavljen snažnim vojnim i ekonomskim pritiskom.
Govoreći o godišnjici rata, novinar Euronews Srbija Nikola Krunić rekao je da je, kada se pogledaju poruke sa poslednjih pregovora, mir i dalje na dugom štapu.
"Mislim da o miru možemo da razgovaramo tek onog trenutka kada lideri sednu za sto. Dakle, Vladimir Putin, Volodimir Zelenski i Donald Trump, pošto se pominje ta trilaterala na najvišem nivou, a nedavno je pomenuo i specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof. Svedočimo već duže vreme ratu iscrpljivanja, nema nekih značajnih pomaka, borbe su najteže, naravno kao što znamo na istočnom delu zemlje, gde je linija fronta dugačka više od hiljadu kilometara, međutim, kada vidimo taj pregovarački proces za sada, nema nekih značajnih pomaka, to su nam nedavno čak i kolege iz Kijeva sugerisale da su to uglavnom više neki tehnički dogovor ili na vojnom nivou, ali kada govorimo o političkom aspektu i teritorijalnom, tu su još uvek prisutni preveliki raskoraci da bi moglo da se govori o nekim većim šansama za mir", rekao je Krunić.
Euronews
Ipak, novinar Nikola Miković kaže da nije prvi put da američki zvaničnici šire neutemeljeni optimizam od kako su počeli pregovori Putina i Trampa u Enkoridžu.
"Imamo taj narativ kako je mir na vidiku, kako Ukrajina i Rusija samo što se nisu dogovorili, Tramp jako često o tome govori dok u praksi vidimo da situacija nije ni blizu tako ružičasta kako pokušavaju da je predstave. Dakle, ja ne verujem da će mir nastupiti u skorije vreme. Prosto, nijedna od dve zaraćene strane nije iscrpela još svoje mogućnosti i potencijale, pre svega vojne. Politički ciljevi nisu ostvareni. Rusija apsolutno nijedan svoj cilj u Ukrajini nije ostvarila. Niti je Ukrajina blizu da ostvari svoj ratni cilj, to je povratak na granice 1991. godine, što u ovom trenutku deluje prilično nerealno. Zato on nastupa sa tezom da bi Ukrajina pristala na zamrzavanje konflikta po trenutnoj liniji fronta, što je nešto što Rusiji ne odgovara, jer bi to dalo Ukrajini mogućnost da se dodatno naoruža i pripremi za nastavak rata. Tako da ja ne vidim mogućnost da u skorije vreme bude potpisan bilo kakav mirovni sporazum. Ono što je moguće, mada malo verovatno, ja mislim da se dogovore da sklope nekakav dogovor po modelu Minskih sporazuma, to bi bio nekakav Minsk 3 ili Istanbul 2, nešto tome slično, da zamrznu konflikt što bi dozvolilo sad državama da se posvete više situaciji na Bliskom istoku, konkretno Iranu", rekao je Miković.
Upravo kada je reč o susretu koji se dogodio na Aljasci, Miković kaže da su Putin i Tramp navodno sklopili nekakav dogovor, ali da se detalji ne znaju.
"Često ruski zvaničnici o tome govore kako postoji neki duh Enkoridža, mada niko nije detaljno formulisao šta to u praksi znači. Naravno, to daje Kremlju mogućnost da uvek optuži svoje uvažene američke partnere kako oni ne poštuju dogovor. To inače Rusija ima običaj da radi još od Minskih sporazuma, ako ne i pre toga. Ali mi vidimo da ne postoji neki jasan dogovor koji je jasno formulisan i koji je potpisan, overen. Dakle, to su sve neki zakulisni detalji, zakulisne radnje. Mi nismo svesni zapravo šta se tu sve dogodilo na tim susretima između Putina i Trampa i kasnije ukrajinske i ruske delegacije što u Istanbulu, što u Abu Dabiju, što sad u Ženevi. Dakle, postoje verovatno dogovori neki na tehničkom nivou oko razmene zarobljenika ili nekakvog lokalnog primirja, možda kao što je bilo rusko, takozvano gest dobre volje da obustave privremene napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, ali ništa bitno, ništa ključno, ništa što bi zapravo stavilo tačku na ovaj sukob", dodao je on.
Euronews
Povezane vesti
Krunić ističe da je težište apsolutno na Moskvi i na Vašingtonu i kontinuirano i Kremlj i Bela kuća rade na tome da što više potisnu Evropu iz pregovora i da umanje njen značaj.
"To smo videli još od prošlogodišnje bezbednosne konferencije u Minhenu kada su Putin i Trump imali telefonski razgovor. Odmah nakon toga usledile su oštre reakcije iz Evrope. Upravo zamerka je glasila da je Evropa zanemarena. Tako da to je prosto kontinuitet i mislim da će i u narednom periodu Amerikanci i Rusi nastaviti istom rutom. Ne verujem da će mnogo pitati Evropu za svoje političke, teritorijalne i bilo kakve druge računice u vezi sa Ukrajinom", dodao je on.
Izostavljanje Evrope, kaže Miković, je najveći problem zapravo za Rusiju jer Evropa nastavlja da pomaže i naoružava Ukrajinu na sve načine i od toga neće odustati.
"Tako da izostaviti Evropu iz ovog procesa je sa tog aspekta greška jer neće dovesti do mira dakle Evropa, ma koliko razjedinjena ona delovala, ona je ključni igrač ovde jer bez njene podrške Kijev naravno ne bi opstao mada ja ne vidim neke suštinske razlike između pristupa koji imaju Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje, dakle jedni i drugi stoje za Ukrajinu. Sad to što u ruskim medijima i ruskim krugovima pokušavaju da Trampa predstave kao nekakvog objektivnog posrednika pa čak i saveznika Moskve nema veze sa realnošću dakle ovde su i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija i Velika Britanija na strani Ukrajine i ostaće do kraja. Mislim da će ih naoružavati koliko god bude potrebno, na ovaj ili onaj način u većoj ili manjoj meri. Ali govoriti da su to dve sukobljene strane, dakle Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, mislim da je pogrešno i bez učešća evropskih država mislim da neće biti trajnog mira, pogotovo što se govori o nekakvoj novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope koja bi trebalo da nastupi kao posledica ovog rata. Kada bude u jednom trenutku potpisan neki mirovni sporazum, imaćemo verovatno nekakav novi bezbednosni sistem u Evropi za koji ne možemo da znamo kako će da izgleda", istakao je on.
Na pitanje ko se najviše umorio od ovog rata, Krunić kaže da se on definitivno oseća i na ukrajinskoj strani.
"I ono što Ukrajincima održava glavu iznad vode upravo jeste ta pomenuta vojna pomoć koja dolazi od zapadnih zemalja. Međutim, kao što znamo, onaj ko se brani ima daleko veći motiv od onog ko napada. Mislim da ne diktira Ukrajina tempo rata, već Rusija jer ona vrši invaziju i ona vrši napad na ukrajinsku teritoriju. Mislim da naravno sve zavisi od daljeg tempa vojne pomoći koji će Ukrajina nastaviti da dobija jer već nekoliko meseci nazad ukrajinski komandanti pogotovo na istoku zemlje, tamo oko Pokrovska upozoravaju na pražnjenje zaliha", rekao je on.
Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)