Evropa i Srbija u brojkama: Ko najviše "trpi" zbog neplaćenog rada?

Neplaćeni rad značajan je aspekt rodne nejednakosti u Evropi, pri čemu žene u proseku svakog dana na njega troše dva sata više nego muškarci. Razlike u toj neravnoteži prate regionalne obrasce, oblikovane rodnim stereotipima i društvenim normama.

Rodna nejednakost u ekonomiji prisutna je širom Evrope. Ona se ogleda u različitim oblastima, uključujući zaposlenost, učešće na tržištu rada i visinu plata. Jedan od ključnih faktora te nejednakosti je neplaćeni rad. U zemljama OECD-a, žene svakog dana obavljaju skoro duplo više neplaćenog rada nego muškarci.

U 23 evropske zemlje, žene u proseku obavljaju 86 odsto više neplaćenog rada nego muškarci - nešto manje od duplo više. Konkretno, žene dnevno provedu 262 minuta u neplaćenom radu, dok muškarci 141 minut. To znači razliku od 121 minut, odnosno dva sata dnevno.

Razlika u obimu neplaćenog rada između žena i muškaraca znatno varira među evropskim zemljama. Koje zemlje beleže najveće, a koje najmanje razlike? Koji su glavni uzroci neplaćenog rada? I zašto je razlika posebno izražena u pojedinim državama?

Najmanji jaz u Švedskoj, najveći u Turskoj

Među 23 evropske zemlje, razlika u neplaćenom radu između žena i muškaraca kreće se od 29 odsto u Švedskoj do čak 349 odsto u Turskoj.

U Švedskoj, žene dnevno provedu 220 minuta u neplaćenom radu, dok muškarci 171 minut - razlika je 49 minuta. Švedske žene takođe beleže najmanje vreme provedeno u neplaćenom radu od svih zemalja sa liste.

Unsplash/Jason Briscoe

Nordijske zemlje najbolje u smanjenju razlike

Još tri nordijske zemlje slede Švedsku s najmanjim razlikama: Danska (31 odsto), Norveška (35 odsto) i Finska (50 odsto).

Nakon Turske, koja se izdvaja kao ekstremni primer (žene obavljaju 3,5 puta više neplaćenog rada od muškaraca), najveće razlike beleže se u južnoevropskim zemljama: Portugal (242 odsto), Grčka (173 odsto) i Italija (134 odsto). Španija se takođe nalazi visoko na listi, na sedmom mestu, sa razlikom od 98 odsto, što znači da žene gotovo duplo više rade bez naknade u odnosu na muškarce.

OECD-ov izveštaj "Rodna jednakost u svetu koji se menja" navodi da "neplaćeni rad predstavlja prepreku za plaćeni rad kod mnogih žena, zadržavajući ih van tržišta rada".

Nije slučajno što Turska ima najnižu stopu učešća žena na tržištu rada u 2024. godini – 37 odsto, u poređenju sa prosekom EU od 53 odsto. Slede Italija sa 42 odsto i Grčka sa 45 odsto. Ove zemlje ujedno beleže i najveće rodne razlike u neplaćenom radu.

Briga o porodici i društvene norme

Dorotea Šmit-Klau, šefica odeljenja za zapošljavanje, tržište rada i mlade pri Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) u Ženevi, objasnila je za Euronews Business zašto su Turska i Italija među zemljama sa najvišim udelom osoba koje su "spremne da rade, ali ne traže posao".

"Obaveze brige o porodici i društvene norme takođe igraju ulogu, posebno u Turskoj. Ograničen pristup pristupačnoj brizi o deci i starijima, kao i društveni stavovi o ulozi žena, smanjuju mogućnost žena da aktivno traže posao", rekla je.

Kao rezultat toga, kako je dodala, stope učešća žena na tržištu rada među najnižima su u zemljama OECD-a. Među pet najvećih evropskih ekonomija, Italija i Španija beleže najgore rezultate, dok je Nemačka sa razlikom od 61 odsto najbolja, sledi Francuska (66 odsto) i Velika Britanija (78 odsto).

Žene rade više od pet sati neplaćenog rada u tri zemlje

U Portugalu (328 minuta), Italiji (306 minuta) i Turskoj (305 minuta), žene svakog dana obavljaju više od pet sati neplaćenog rada.

Čak i u Švedskoj, koja beleži najmanje ukupno vreme u neplaćenom radu, žene na to troše više od 3,5 sata dnevno. Francuska je druga po vremenu - žene provedu 224 minuta dnevno u neplaćenom radu.

Muškarci u Turskoj obavljaju najmanje neplaćenog rada - samo 68 minuta

Očekivano, muškarci u zemljama sa najvećim razlikama provedu najmanje vremena u neplaćenom radu. Turska se posebno izdvaja - muškarci tamo u proseku posvete samo 68 minuta dnevno, zatim slede Grčka (95 minuta) i Portugal (96 minuta).

Dmitriy Shironosov / Alamy / Profimedia

Većina neplaćenog rada je kućni poslovi

U svakoj zemlji, za žene i muškarce, rutinski kućni poslovi čine najveći deo neplaćenog rada. U više zemalja oni zauzimaju više od 70 odsto svakodnevnog vremena za neplaćeni rad. Briga o članovima porodice i kupovina su sledeće dve kategorije, a ove tri zajedno čine oko 90 odsto ukupnog neplaćenog rada, prema OECD-u.

Na primer, u Portugalu, žene provedu 253 od 328 minuta dnevno radeći kućne poslove, što čini 77 odsto. U Francuskoj taj procenat je 70 odsto, dok je u Danskoj 60 odsto.

Kako smanjiti rodni jaz

OECD naglašava ulogu "normi i stereotipa" u održavanju nejednakosti, ističući da se oni usvajaju još u ranom uzrastu. U izveštaju se pozivaju države članice i Evropska komisija da preduzmu konkretnije korake u cilju smanjenja rodnog jaza u neplaćenom radu. Neki od ključnih predloga uključuju:

• Promovisanje ravnopravne podele kućnih i porodičnih obaveza između žena i muškaraca, uz suzbijanje rodnih stereotipa (kroz kampanje, obrazovne materijale itd.);
• Obezbeđivanje plaćenog odsustva za brigu o deci i za majke i za očeve;
• Povećanje dostupnosti hibridnog i rada na daljinu ulaganjem u digitalnu infrastrukturu i obuke;
• Ulaganje u pristupačno, dostupno i kvalitetno predškolsko obrazovanje i brigu o deci, kao i produženi boravak u školama;
• Poboljšanje plata, uslova rada i formalizacije u ženski dominantnim zanimanjima u oblasti nege, kao i podsticanje muškaraca da se uključe u te profesije.

Gde je Srbija?

Od 12 meseci u jednoj godini, žena u Srbiji skoro ceo jedan mesec provede u kuvanju, čišćenju, pranju, peglanju i brizi o drugim članovima porodice, najviše deci, što sve spada u neplaćeni rad. Zanimljivo je da i sve veći broj muškaraca u Srbiji radi samo kućne poslove. 

Ko više rade plaćene, a ko neplaćene poslove, time su se početkom godine u istraživanju bavili u Zavodu za statistiku. Koliko vrede neplaćeni svakodnevni kućni poslovi i da li su dovoljno prepoznati od strane onih koji kreiraju i vode javne politike, o svemu tome je za Euronews Srbija govorio Vladica Janković iz Grupe za ciljeve održivog razvoja i socioekonomskih indikatora Republičkog Zavoda za statistiku Srbije. 

On je tada rekao da je evidentno da je u svim kategorijama koje se posmatraju žene provedu puno više vremena na neplaćenim poslovima nego muškarci.

"Muškarci, sa druge strane, provedu više vremena na plaćenim poslovima nego žene, tako da kada se saberu ukupno plaćeni i neplaćeni rad dobijaju se neke slične brojke, ali je generalno više vremena na ukupnom radu provedu muškarci. Što se tiče ostalih kategorija koje smo mi posmatrali, znači slobodno vreme, učenje, lična nega, to su veoma slične vrednosti, a ovo su uglavnom dve kategorije gde se primećuje najveća razlika", rekao je Janković ranije za Euronews Srbija.

Muškarci na plaćeni poslovima provedu dnevno 3,9 sati, a žene 2,4 sata. Kod neplaćenog rada je duplo veća razlika. Muškarci su proveli samo 2,1 sat dnevno, a žene 4,2 sata. 

Ako se gleda po procentu ljudi koji su obavljali neku aktivnost, žene su u značajno većoj meri, skoro 93,3 odsto su rekle da su obavljale neplaćene aktivnosti, a muškarci samo 77 odsto.