Francuska u političkom haosu: Makron pod pritiskom da bira – novi (stari) premijer ili novi izbori
Komentari10/10/2025
-21:15
Francuska politička kriza je doživela novu epizodu sa ostavkom Sebastijana Lekornija, koji je peti premijer u poslednje dve godine. Predsednik Emanuel Makron viđen je kako sam šeta obalom Sene ubrzo nakon ostavke Lekornija.
Mnogi analitičari ukazuju da je u pitanju zapravo prava slika trenutne Makronove pozicije, koja je suštinski politički usamljena.
Sam Lekorni je nakon nekoliko dana neizvesnosti definitivno potvrdio da će podneti ostavku, a takođe je izrazio nadu da će Francuska moći da izbegne parlamentarne izbore ili novu političku krizu ako se opozicione stranke ipak dogovore oko budžeta koji predstavlja glavni problem.
Opozicija je takođe odmah reagovala. Prva za njima je bila Marin Le Pen, liderka desnice u Francuskoj. Ona je rekla da Makron ima samo dve moguće opcije, da podnese ostavku ili da raspusti parlament.
Međutim, iako je ona ovih prethodnih godina bila vokalnija u kritici Makrona, levica je ovog puta dala manje uslova Makronu. Žan-Lik Melanšon je rekao da Makron ne treba da pravi nikakve političke smicalice i da samo može da podnese ostavku.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Takođe se dotakao i trenutne političke administracije u Vašingtonu gde je rekao da postavlja pitanje francuskom narodu da li su za ili protiv novog ekonomskog poretka i imperijalnog i vojnog sistema SAD-a.
Francuska je u poslednjih 18 meseci imala četvoricu premijera, a sve je počelo prethodne godine kada je Emanuel Makron odlučio da raspiše vanredne izbore zbog loših rezultata njegove koalicije na izborima za Evropski parlament.
Povezane vesti
S obzirom na to da je Le Pen uzela dvostruko više glasova, a to je 30 odsto, tada je Gabriel Atal bio prva žrtva, odnosno morao je da podnese ostavku. On je ovog puta rekao da mu Makronova politika nije preterano jasna.
Takođe je rekao da francuska politika mora da da više akcenta na samu suštinu, a ne na formu. Kazao je i da očekuje od opozicionih partija da uprkos svojoj političkoj podeljenosti dođu do određenog konsenzusa. A ova sama bizarna situacija u francuskoj politici je dovela do brojnih reakcija.
Na ovu temu je za Euronews Srbija govorio i Serđo Kantone, urednik na Euronews.
Kantone: Možda će premijer ponovo biti Lekorni
Kantone je prvo objasnio da Emanuel Makron nije još uvek odlučio da li će biti novih izbora ili nova vlada.
"Svi kažu da će svakog trenutka biti objavljena odluka. Čuli smo neke kontradiktorne izjave različitih potencijalnih stranaka koje bi trebalo da budu deo te vlade koje će podržati novog, starog premijera. Možda će to ponovo biti Sebastijan Lekorni", rekao je.
Kako je sagovornik naveo, rečeno je da bi mogla da bude formirana tehnička ekspertska vlada, odnosno tehnički ekspertski premijer, a ne političar.
"Upravo se razgovara o glavnom kamenu spoticanja ove krize, a to je reforma penzionog sistema", naveo je.
Povezane vesti
Kantone je govorio i o tome da li navedena kriza može da se prevaziđe. Napomenuo je da su reforme penzionog sistema usvojene i da ih je Makron potpisao u obliku zakona 2023. godine.
"Izgleda da francusko društvo ne prihvata tu reformu. Prvi je politički razlog, a to je korišćenje čuvenog člana 49.3 Ustava koji dozvoljava Makronovoj većini da donese taj zakon zaobilazeći parlamentarnu raspravu i praktično namećući neke reforme penzionog sistema, neke aspekte te reforme koje veliki broj Francuza odbacuje", rekao je.
Euronews Srbija
Dodao je da Makron želi da se starosna granica podigne sa 63 godine, na 64.
"Drugi element je da se ubrza odlazak ljudi u penziji. 43 godine staža, to je ono što je Makron želeo. I to su ta dva glavna elementa rasprave. Makronova većina u poslednjih nekoliko sati je navodno predložila ustupak, kompromis socijalistima da bi oni podržali vladu kao nekakva umerena levica", izjavio je.
Objasnio je da bi socijalisti trebalo da podrže obustavu starosne granice za penziju, odnosno njeno povećanje na 64 godine i da se to odloži za posle predsedničkih izbora 2027. godine.
"A treba da se zadrži broj godina staža za odlazak u penziju. To izgleda socijalistima nije prihvatljivo, te 43 godine da ostane", kazao je.
Napomenuo je da su penzije u Evropskoj uniji sporne već godinama i da postoji demografski disbalans između nove i stare generacije.
"Puno je ljudi koji se ranije penzionišu, a sve je manje ljudi koji ulaze na tržište rada. Postoje čitavi sektori društva, čak i evropskog društva koji kažu da ne treba da se pravi reforma penzionog sistema već da se još više oporezuju bogati", zaključio je razgovor za Euronews Srbija Serđo Kantone.
Komentari (0)