Trka sa vremenom: NATO jača odbranu pred zimsku ofanzivu Rusije
Komentari
16/10/2025
-21:32
Još 10 evropskih članica NATO-a pridružilo se inicijativi "Prioritised Ukraine Requirements List (PURL)" tokom sastanka ministara odbrane alijanse u Briselu u sredu, u pokušaju da se nadoknadi nedavni pad isporuka Ukrajini. Ova nova finansijska šema predviđa da evropski saveznici kupuju američko oružje koje se zatim prosleđuje Ukrajini.
Novi podaci o vojnoj pomoći Zapada Ukrajini pokazuju da je ta pomoć pala za 43 odsto tokom jula i avgusta u odnosu na prvu polovinu godine, prema nemačkom Institutu "Kiel" koji prati vojnu i finansijsku podršku Kijevu.
PURL je ključan za sprovođenje obećanja Evrope i Kanade da preuzmu veći deo tereta u obezbeđivanju bezbednosti Ukrajine, dok se ona i dalje brani od ruske invazije punog razmera.
"Znamo šta je Ukrajini potrebno da ostane snažna u borbi, a neke od tih stvari može da obezbedi samo SAD – na primer, presretači za Patriot sisteme", izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute, te dodao:
"To je jedinstvena vojna podrška koju samo SAD mogu da pruže. Zato nam i treba PURL inicijativa – ta lista onoga što je Ukrajini potrebno, a što može da dođe samo iz SAD, a što finansiraju saveznici".
Pre sastanka, samo šest zemalja – Holandija, Danska, Norveška, Švedska, Kanada i Nemačka – bile su deo PURL šeme, ali je u sredu još 10 zemalja pristupilo inicijativi, nakon pritiska NATO-a i SAD.
"Današnja očekivanja su da još više zemalja donira još više – da kupuju više kako bi podržale Ukrajinu i dovele ovaj sukob do mirnog rešenja", rekao je američki sekretar za odbranu Pit Hegset novinarima.
Povezane vesti
PURL mehanizam ima za cilj da obezbedi predvidiv tok smrtonosne i nesmrtonosne pomoći Ukrajini, uključujući i protivvazdušnu odbranu, navodi Euronews.
Nakon sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, kojem je prisustvovao i ukrajinski ministar odbrane Denis Šmihal, Nemačka je takođe najavila paket pomoći u vrednosti od 2 milijarde evra, uključujući protivoklopno oružje i sredstva za Patriot sisteme.
Tanjug/AP/Mykola Tys
Odbrana vazdušnog prostora
Na sastanku u sredu, NATO saveznici su se takođe dogovorili da značajno pojačaju sposobnosti odvraćanja alijanse, kako bi efikasnije odgovorili na porast dronskih upada i preleta ruskih aviona iznad teritorije više NATO država.
Ranije tokom dana, ministri odbrane iz 32 članice Alijanse razgovarali su o merama protiv dronova, nakon niza incidenata narušavanja vazdušnog prostora u Poljskoj, Estoniji, Rumuniji i Danskoj.
Ovi incidenti – za koje se neki okrivljuju na Rusiju – ubrzali su razgovore o tome kako uključiti nove tehnologije u odbrambenu strategiju i mehanizme odvraćanja NATO-a.
Pitanje je potom dospelo i na vrh agende EU u oblasti odbrane, pošto je Evropska komisija pozvala da se izgradnja tzv. zida protiv dronova, finansira kao prioritet.
U svom "Mapa puta za odbrambenu spremnost", koji bi zvanično trebalo da bude predstavljen u danas, izvršno telo EU procenjuje da bi ovaj zid mogao biti "u potpunosti funkcionalan" do kraja 2027. godine.
Povezane vesti
I NATO i EU, međutim, insistiraju na tome da ne dupliraju rad i da postoji jasna podela posla, iako je 23 od 27 članica EU ujedno i deo NATO-a.
Tanjug AP/Kateryna Klochko
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je novinarima da, naprotiv, dve organizacije "koriste prednosti jedna druge".
"Imamo dovoljno obaveza, ne želimo da radimo ono u čemu je druga strana bolja. Uveravam vas u to", rekao je, ističući blisku saradnju sa funkcionerima EU, uključujući predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen, šeficu diplomatije Kaju Kalas i komesara za odbranu Andrijusa Kubilijusa.
Kalas, koja je predsedavala sastankom ministara odbrane EU u sredu uveče, na kojem je predstavljen mapu puta, takođe je insistirala na tome da se EU i NATO "međusobno dopunjuju" u ovom pogledu.
"Naravno da vojni planovi dolaze od NATO-a, to je sasvim jasno. Ali nabavke moraju da vrše države članice. Tako da države moraju same da kupe ono što je potrebno da bi se ispunili ciljevi NATO-a u pogledu sposobnosti. Mi pokušavamo da im u tome pomognemo", rekla je Fon der Lajen.
Lideri EU, koji će se okupiti sledeće nedelje na samitu u Briselu, trebalo bi da naglase da je neophodno "hitno razviti protivdronske i sisteme protivvazdušne odbrane", prema nacrtu zaključaka u koji je imao uvid Euronews.
Komentari (0)