Кoja su nacionalna ograničenja NATO-a i zašto ona ometaju brz odgovor?
Komentari
19/10/2025
-20:49
Sve veći broj saveznika NATO-a poziva na harmonizaciju nacionalnih ograničenja koja ometaju sposobnost alijanse da brzo reaguje na pretnje poput kršenja vazdušnog prostora - ali će taj zadatak verovatno biti težak.
Dok su se ministri odbrane iz zemalja članica okupili u sredu u Briselu, većina saveznika je pozvala na smanjenje upotrebe nacionalnih ograničenja u severnoj ili istočnoj Evropi, gde je poslednjih nedelja zabeležen sve veći broj kršenja vazdušnog prostora.
Švedski ministar odbrane Pol Jonson rekao je da "postoji prostor za poboljšanje unutar alijanse" i da bi model njegove zemlje trebalo da "inspiriše druge".
profimedia
"Mandat je pilota, ili komandanta površinskih plovila, da donese odluku i to je dobro", dodao je.
Njegov holandski kolega je slično izrazio žaljenje što različiti propisi među saveznicima "komplikuju stvari kada se stvari zakomplikuju."
"Кada su F35 u vazduhu, morate se pobrinuti da svima bude jasno kakvi su propisi, pravila angažovanja i kako onda postići dogovor sa vlastima", rekao je Ruben Brekelmans.
"Podržavamo napore SACEUR-a tako što ćemo osigurati da su ti propisi usklađeni i da imamo jedan skup pravila za ovo“, dodao je.
Povezane vesti
Dva ministra su ponovila reči američkog ambasadora pri NATO-u, Metjua Vitakera, koji je novinarima ranije ove nedelje rekao da "nije tajna da što je više 'nacionalnih upozorenja' u vezi sa, posebno našim borbenim avionima, o je teže za SACEUR da odmah reaguje."
"To su razgovori koje ćemo nastaviti da vodimo unutar alijanse i kako bismo osigurali da... tamo gde se mogu smanjiti, mogu se smanjiti", rekao je.
U stvari, ova upozorenja su ograničenja koja svaka nacija postavlja na upotrebu svojih snaga tokom misija NATO-a.
Na primer, u Avganistanu su neki saveznici postavili ograničenja u pogledu toga gde njihove snage mogu biti raspoređene, koju vrstu oružja smeju da koriste i pod kojim okolnostima ga mogu koristiti.
Tanjug AP/Armando Babani
Još jedno upozorenje je zahtev da najviši nacionalni oficir raspoređen u misiju NATO-a prvo dobije odobrenje svoje zemlje pre nego što učestvuje u bilo kojoj novoj operaciji.
Кada su u pitanju pravila angažovanja u slučaju kršenja vazdušnog prostora, jedna nacija može dozvoliti obaranje objekta na osnovu očitavanja radara, dok druga može prvo zahtevati vizuelnu potvrdu. Takođe mogu imati različita pravila o tome kojim oružjem njihovi borbeni avioni mogu biti opremljeni.
Zbog toga je veoma teško Vrhovnom komandantu savezničkih snaga (SACEUR), najvišem vojnom autoritetu NATO-a, da brzo deluje u vremenima krize.
Povezane vesti
Zvaničnici NATO-a, ipak, tvrde da nacionalne primedbe nisu bile problem prošlog meseca kada je skoro 20 dronova narušilo vazdušni prostor Poljske, što je navelo NATO da rasporedi više borbenih aviona kako bi neutralisao neke od njih.
Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, rekao je novinarima u sredu da su saveznici reagovali "kao što je trebalo". Ali je ranije ove nedelje u Sloveniji priznao da nas nacionalne primedbe "sprečavaju" i "čine manje efikasnim."
Tanjug/STA/Daniel Novakovič
"Veći apetit" za rešavanje problema
Žalbe o tome kako nacionalna ograničenja ometaju efikasnost alijanse nisu nove. Lideri NATO-a su već razgovarali o smanjenju njihove upotrebe na samitu u Rigi 2006. godine, u kontekstu operacija u Avganistanu. Ovi razgovori nisu mnogo dali.
Povezane vesti
Delimično, to je zato što su upozorenja pre svega političke odluke, rekao je za Euronews Rafael Los, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).
"Na kraju krajeva, radi se o građanima tih zemalja koji ili ginu ili ubijaju u ime NATO-a i to je najviša vrsta suverene odluke koje se vlade drže", rekao je Los.
Ono što pokazuju, dodao je, jeste da se "NATO na kraju i dalje sastoji od 32 različite zemlje".
Ali globalni geopolitički pejzaž se znatno promenio od početka 2000-ih, a osećaj hitnosti u Evropi je mnogo izraženiji zbog agresivnosti Rusije.
Кršenja vazdušnog prostora, za neka od njih okrivljena je Rusija, primećena su i u Estoniji, Rumuniji i Danskoj u brzom nizu prošlog meseca.
"Mislim da, s obzirom na to da je trenutno bezbednosno okruženje mnogo neposrednije preteće i zahteva hitan odgovor, veća je verovatnoća da će NATO ovog puta, u vezi sa protivvazdušnom odbranom na istočnom krilu, imati veći apetit da zaista radi na ovom teškom pitanju", rekao je Los.
"Ako imate dronove koji ne pripadaju vašoj državi, oborite ih"
Međutim, dodao je, ideja da bi nacionalna ograničenja uskoro mogla postati stvar prošlosti je "nategnuta".
Neki lideri, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, rekli su da je pitanje jednostavno.
Thomas Traasdahl / AFP / Profimedia
"Ako imate dronove koji ne pripadaju vašoj državi, oborite ih", rekao je ranije ovog meseca iz Кopenhagena gde su lideri EU razgovarali o mogućnosti podizanja takozvanog zida od dronova.
Ali dok, u teoriji, zemlje mogu imati pravo da obore dronove ili borbene avione koji krše njihov vazdušni prostor, u praksi to nije tako jasno, posebno za saveznike NATO-a.
Neke zemlje, uključujući i one na istočnom krilu, možda jednostavno nemaju kapacitete da to urade i stoga se oslanjaju na misije NATO-a za kontrolu vazdušnog prostora. A tu je i politički element.
"Čak i ako ste sposobni da jednostrano oboriti potencijalnu pretnju, i dalje morate da se borite sa činjenicom da ako to nije donekle koordinisan odgovor, suočavate se sa rizikom da se drugi saveznici NATO-a ne slažu sa vašim tokom delovanja i time vaše akcije razbijaju koheziju saveza", rekao je Los.
Rute je u sredu rekao da se ne slaže sa pozivima da se ruski avioni sistematski obaraju ako uđu u vazdušni prostor NATO-a.
"Mislim da morate biti sigurni da ste apsolutno uvereni da li to predstavlja pretnju ili ne. Ako predstavlja pretnju, možemo učiniti sve što je potrebno da se pretnja neće ostvariti", rekao je.
Ali ako ne predstavlja pretnju, nastavio je, saveznici bi trebalo da obezbede da avion "bude nežno vođen van našeg vazdušnog prostora".
Komentari (0)