Evropa

Većina Evropljana misli da je novi hladni rat tu, ali da se to njih zapravo - ne tiče

Komentari

Autor: Euronews Srbija, ECFR, Guardian

04/10/2021

-

08:47

Većina Evropljana misli da je novi hladni rat tu, ali da se to njih zapravo - ne tiče
Većina Evropljana misli da je novi hladni rat tu, ali da se to njih zapravo - ne tiče - Copyright profimedia, Pixabay, ECFR

veličina teksta

Aa Aa

Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat između SAD i njihovih glavnih geopolitičkih rivala Kine i Rusije, ali mali broj njih posmatra svoju zemlju kao direktnog učesnika. To je pokazalo istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) u 12 država članica EU.

Iako ne vide svoju zemlju kao direktnog učesnika, više Evropljana smatra da je rukovodstvo u Briselu jedna od strana u novom međunarodnom sukobu, što bi zapravo moglo da ugrozi zajednički evropski odgovor u slučaju rasta tenzija, preneli su strani mediji. 

Autori studije navode da otkrića u ovom istraživanju nisu iznenađenje. I ranija istraživanja ECFR pokazala su da, iako se Evropljani osećaju bližim sa SAD nego Kinom, a u većini država i u odnosu sa Rusijom (osim Bugarske), ne vide rastuće rivalstvo između Vašingtona i Pekinga kao "njihov rat". 

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš nedavno je u Njujorku upozorio na potencijalni novi hladni rat. On je rekao da bi SAD i Kina trebalo da reše svoje "potpuno disfunkcionalne" odnose pre nego što se problemi između dve velike supersile preliju dalje na ostatak planete.

Tanjug/AP/Kevin Lamarque

 

"Moramo po svaku cenu da izbegnemo hladni rat koji bi bio drugačiji od prethodnog, a verovatno i mnogo opasniji i teži za kontrolisanje", rekao je on, preneo je EUobserver.

Anketa ECFR pokazuje da gotovo dve trećine građana EU (63 odsto) veruje da se između Kine i SAD razvija novi hladni rat. Samo 15 odsto ispitanika nije saglasno sa tim. Slična situacija je i kada je reč o Rusiji - 59 odsto Evropljana misli da se sprema novi hladni rat između Vašingtona i Moskve, 16 odsto nije saglasno sa tim.

Ipak, kada se govori isključivo o njihovoj zemlji, samo 15 odsto ispitanika kaže da su definitivno ili verovatno u hladnom ratu sa Kinom, dok čak 59 odsto veruje da njihova zemlja još nije uključena. U vezi sa Rusijom, situacija je ponovo slična. Oko 25 odsto veruje da njihova zemlja jeste definitivno ili verovatno u hladnom ratu sa Rusijom, dok 46 odsto nije saglasno sa tim.

Kako se navodi, postoje određene nijanse u državama članicama, ali se zapravo pojavljuje isti model: u svakoj anketiranoj zemlji više ljudi negira da se između njihove zemlje i Kine vodi novi hladni rat. Šveđani su zapravo najviše podeljeni kada je reč o ovom pitanju, a Poljska i Francuska su jedine u kojima više ljudi misli da je njihova zemlja umešana u hladni rat sa Rusijom.

Zapanjujuće je, kako se navodi, da kada je u pitanju sukob sa Rusijom ili Kinom, Evropljani imaju tendenciju da vide Brisel, a ne svoje zemlje, kao direktnog učesnika novog hladnog rata, te bi ga stoga mogli videti kao potencijalnog saveznika SAD u ovom sukobu. Širom EU u celini, 31 odsto ispitanika veruje da je EU verovatno ili definitivno u hladnom ratu sa Kinom. U pogledu Rusije, 44 odsto ispitanika je saglasno da je EU u tom sukobu.

Kada govorimo o pojedinačnim zemljama, ispitanici u Mađarskoj (91 odsto), Bugarskoj (80 odsto), Portugalu (79 odsto) i Austriji (78 odsto) će najverovatnije reći da njihova zemlja nije u konfliktu sa Pekingom. Takođe, većina Evropljana ne vidi Kinu kao pretnju po njihov način života.

"Zapadni savez" Vašingtona i Brisela

Među spoljnopolitičkim analitičarima, kako se navodi, postalo je često mišljenje da je zajednička spoljna politika EU slaba jer države članice EU imaju različitu percepciju pretnje. Argument je da Poljaci i stanovnici baltičkih država smatraju da je EU previše blaga prema Rusiji, dok Bugari, Slovaci i Italijani ne priznaju Rusiju ili Kinu kao pretnju.

Ipak, istraživanje ECFR, dovodi u pitanje viđenje uloge Brisela. Nacionalne vlade i dalje nisu saglasne oko politike EU prema Kini i Rusiji, ali, u očima ljudi u svakoj od ispitanih država članica EU (osim Poljske), čini se da se Brisel shvata kao "jastreb" spoljne politike. 

EUobserver piše da se ovaj izveštaj može objasniti sve većim jazom između javnog mnjenja u Evropi i onog u SAD.

"Ako je ovo novo ispitivanje zahvatilo trajan trend, ono otkriva da evropska javnost nije spremna da vidi rast tenzije s Kinom i Rusijom kao novi hladni rat", naveo je Ivan Krastev, koautor izveštaja i predsednik Centra za liberalne strategije.

Izveštaj takođe navodi da je "novi Zapad" koalicija Vašingtona i Brisela a ne SAD i Evrope, ističe EUobserver.

Iako Evropljani većinom ne vide svoju zemlju kao direktnog učesnika hladnog rata između Amerike i njenih glavnih geopolitičkih rivala, Kine i Rusije, više njih smatra da je liderstvo Evropske unije u Briselu deo novog međunarodnog sukoba, ističe Gardijan.

Dok, kako piše list, osnivanje saveza AUKUS SAD, Velike Britanije i Australije i dalje izaziva reakcije i usred razgovora o raskolima u zapadnom savezu, autori izveštaja kažu da podaci istraživanja ukazuju na jasnu opasnost od proširenja jaza između evropskog i američkog javnog mnjenja.

Odgovori takođe ukazuju na razlike između političkih ambicija u Briselu i članica EU, navodi Gardijan, dodajući da autori izveštaja kažu da to može podriti efikasan evropski odgovor u slučaju eskalacije tenzija s Kinom i Rusijom.

Autori studije navode da bi Evropljani mogli "konačno da prepoznaju zajedničku evropsku spoljnu politiku" kada je reč o Kini i Rusiji, pošto vide Brisel a ne svoje nacionalne vlade kao "najbolje mesto za odbranu svojih interesa i vrednosti".

Oni, međutim, ukazuju da tvrd pristup Brisela ima malu podršku u Evropi i da bi pitanje novog hladnog rata pre moglo da odbije nego da privuče evropske birače, pa bi kreatori evropske politike trebalo da se iznesu argumente za snažan atlantski savez na nov način.

"Evropska javnost misli da je u toku novi hladni rat, ali ne žele da imaju veze s tim", rekao je Mark Leonard, koautor studije i direktor ECFR-a, dodajući da istraživanje pokazuje da pitanje novog hladnog rata može "otuđiti evropske glasače".

Komentari (0)

Evropa