Fokus

Novi pakt SAD, Britanije i Australije izbacio Francusku iz posla – da li su razbijeni mitovi o nedodirljivim vezama

Komentari

Autor: Jovan Đurić

17/09/2021

-

21:47

Novi pakt SAD, Britanije i Australije izbacio Francusku iz posla – da li su razbijeni mitovi o nedodirljivim vezama
Novi pakt SAD, Britanije i Australije izbacio Francusku iz posla – da li su razbijeni mitovi o nedodirljivim vezama - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Novi bezbednosni pakt SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, koji bi trebalo da unapredi odbrambene tehnologije ovih zemalja, izazvao je oštru reakciju Francuske, čiji je postojeći dogovor od 90 milijardi dolara za pomorsku industriju sa Australijom iznenada prekinut. Ovim paktom, smatraju sagovornici Euronews Srbija, poslata je oštra poruka Evropskoj uniji, čije su slabosti u sferi spoljne politike izašle na videlo.

Prema ocenama sagovornika Euronewsa Srbija, pakt pokazuje da Evropska unija, kao i Francuska kao jedna od najuticajnijih članica, ne mogu da nametnu sopstvene geostrateške interese. 

Povodom pakta koji je Francusku izbacio iz vrednog posla iz Australije se nije čulo mnogo glasova. Australijski premijer Skot Morison kratko je novinarima rekao da će podmornice koje su planirane i dalje da se prave u Adelajdu, ali sada "uz podršku SAD i UK".

To je nova situacija u odnosu na onu iz avgusta, kada su zvaničnici Francuske i Australije imali zajedničku konferenciju gde su istakli važnost dogovora o pomorskoj industriji dve zemlje, kako bi se sprečila nastojanja Kine da širi dominaciju u tom regionu.

Sada je, međutim, sporazum vredan 90 milijardi dolara prekinut, i malo je reći da Francuzi nisu srećni zbog toga.

Problem Francuske – problem Evropske unije

"Ovo je kao da vam neko zabode nož u leđa" – ostala je upečatljiva izjava ministra spoljnih poslova Francuske Žana-Iva le Drijana koji je komentarisao novi pakt. 

"Izgradili smo odnos poverenja sa Australijom, i to poverenje je iznevereno. Ljut sam, pun gorčine zbog kršenja našeg ugovora. To se ne radi među saveznicima, posebno kad znamo da smo pre potpisivanja o njemu pregovarali dve godine", naveo je šef diplomatije Francuske. 

EPA/NABIL MOUNZER

Žan-Iv Le Drijan

Problem Francuske se oslikava i na problem čitave EU, smatra programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike, Strahinja Subotić.

"Francuska je pokušala da se nametne kao ekonomski snažan igrač u EU nakon Bregzita, ali i kao nezamenljiv akter u pogledu odbrambene politike. Imajući u vidu da je Francuska jedina članica EU koja sedi u Savetu bezbednosti, i takođe jedina koja poseduje nuklearno oružje, oni su se ohrabrili da sebe nametnu kao dominantnijeg igrača koji će moći da čitavu EU gura napred u geostrateškim nastojanjima", kaže Subotić za Euronews Srbija.

Takođe, naglašava i ideju evropske strateške autonomije, odnosno koncepta koji podrazumeva mogućnost Evropske unije da "stoji na svojim nogama" kada je u pitanju uticaj u neposrednom okruženju, ali i na globalnom nivou.

Da li će biti ozbiljnije reakcije EU?

Najnoviji razvoj događaja je još jedan od znakova da bi EU morala da izgradi vojnu i političku samostalnost u odnosu na SAD i njihove saveznike, smatra Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. 

"Mnogo je takvih poruka stizalo, i nije bilo reakcija država članica EU. Pitanje je da li će i posle ovoga biti bilo kakve ozbiljnije reakcije. Naravno, postoji saradnja u oblasti odbrane, ali ne i dovoljno strukturiran odbrambeni stub EU, koji bi mogao da se zasniva na zajedničkim trupama za intervenciju, odnosno finansiranju francuske proizvodnje naoružanja", kaže Zečević.

Tanjug/AP Photo/Manuel Balce Ceneta

 

Ističe da, u ovom slučaju, nije bilo u interesu SAD da Australija kupuje naoružanje od Francuske.

"Sjedinjene Američke Države žele da izvrše pritisak na Kinu, a ovo naoružanje koje bi Australija kupila od Francuske nije bilo dovoljno 'ubojito' kako bi se taj cilj ispunio", naglasio je Zečević.

Zakasnele konsultacije

Prema rečima Subotića, glasovi o strateškoj autonomiji EU jače se čuju nakon situacije u Avganistanu, kada SAD nisu dovoljno konsultovale evropski blok pri povlačenju trupa.

Međutim, za predsednika SAD, Džoa Bajdena, bezbednosni pakt je oruđe kojim se obezbeđuje mir u tom regionu.

"Svi razumemo potrebu da se obezbedi mir i stabilnost u Indopacifiku na duže staze. Moramo biti sposobni da odgovorimo na trenutnu stratešku situaciju u regionu, jer budućnost naših nacija i svet zavisi od toga da Indopacifik bude otvoren i slobodan", rekao je Bajden.

Zanimljivo je to što je državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao da su SAD kontaktirale Francusku i najavile joj da će bezbednosni pakt biti potpisan. 

Doduše, rekao je i da se to desilo između 24 i 48 sati pre objavljivanja pakta, pa tu verovatno i nije moglo da bude detaljnih razgovora.

Razbijanje mitova o nedodirljivosti veza

S druge strane, sa briselskom administracijom nije bilo nikakvih konsultacija o novom paktu, što je potvrdio visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Đozep Borelj.

"Pretpostavljam da ovakav dogovor nije napravljen dan pred objavljivanje. Potrebno je vreme da se takve stvari urade, i ne, nismo bili konsultovani", rekao je Borelj.

Subotić smatra da se, aktivnostima poput pakta SAD, UK i Australije, produbljuje osećaj izolovanosti koji Evropska unija već ima. 

profimedia

 

"Razbija se mit nekadašnje nedodirljivosti veze koju sačinjava taj evroatlantski savez. I dalje će se govoriti o savezu sa SAD, međutim, isticaće se da će EU morati da dela u trenucima kada SAD nisu spremne to da učine", naglašava sagovornik Euronews Srbije.

On dodaje i da zaokret SAD ka Aziji traje već neko vreme, još od dolaska Baraka Obame na vlast.

"U pitanju je nastavak dužeg trenda, i Kina se tu sagledava kao ključni suparnik SAD. Ovo su 'mini signali', koji pokazuju da, i po dolasku Bajdena, partnerstvo između EU i SAD još uvek nije zacelilo sve rane. Sve to pokazuje da postoje trzavice, i da su veliki izazovi pred partnerstvom SAD i EU", rekao je Subotić.

Anglosaksonska veza

Izjavom da su odnosi Londona i Pariza postojani i čvrsti, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson pokušao je da ublaži reakciju Francuske.

Džonson je, takođe, u obraćanju parlamentu rekao da bezbednosni pakt sa Australijom i SAD nije usmeren protiv bilo koje druge države.


"Naši vojni odnosi su čvrsti. Stojimo rame uz rame sa Francuzima, bilo u Sahelu, gde vodimo zajedničku operaciju protiv terorista u Maliju, ili u Estoniji, gde trenutno imamo najveću operaciju NATO”, rekao je britanski premijer.

Tanjug AP/Jessica Taylor/UK Parliament via AP

 

Pakt SAD, Australije i Ujedinjenog kraljevstva, odnosno "anglosaksonskih država", u kome je EU skrajnuta, ipak ne bi trebalo da iznenađuje, smatra Zečević.

"Velika Britanija je uvek davala prednost geostrateškom partnerstvu sa SAD, za razliku od Francuske koja ima sopstveno nuklearno naoružanje", rekao je.

Prema Subotićevom mišljenju, Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je, ipak, "marketinški pobednik čitave situacije".

"Ujedinjeno Kraljevstvo stalno govori o 'globalnoj Britaniji'. Oni su govorili da im nije neophodna Evropska unija da bi održali veze sa anglosaksonskim svetom, pa ovako pokazuju da ipak imaju partnere u 'post-Bregzit' svetu", kaže Subotić.

Da li je EU veliki igrač?

Proglašenje bezbednosnog pakta koji je toliko naljutio Francuze, došlo je 16. septembra – samo dan pre nego što je Evropska unija predstavila zvaničnu strategiju za Indopacifički region.

Navedeno je više sfera delovanja Evropske unije, od trgovine, do infrastrukturnih ulaganja i borbe protiv globalnog zagrevanja.

Bez obzira na ovaj plan, Subotić smatra da bi Evropska unija trebalo da svoj geostrateški razvoj ipak usmeri ka nešto geografski bližim mestima.

"Za njih će biti najmudrije da se, ako se budu dalje razvijali u geostrateškom smislu, okrenu komšiluku. Sve analize pokazuju da oni nemaju dovoljne vojne i odbrambene kapicitete da obezbede implementaciju svojih politika na jednom širem, globalnom planu", ističe.

Zečević je naglasio da je Evropska unija ekonomski "veliki igrač", ali ne i geostrateški, upravo jer nema čvrsto strukturisanu odbrambenu politiku.

"Dok EU ne bude izgradila sopstveni suverenitet, koji bi podrazumevao i spoljnu politiku i odbranu, ne može da bude ozbiljan igrač na geostrateškoj sceni. Države članice mogu samo nemoćno da slede SAD koje su, i dalje, glavni zapadni geostrateški faktor", zaključuje Zečević.

Komentari (0)

Svet