Ključne poruke Euronews samita: Proširenje kao najjače oružje protiv Rusije, ali ko drži ključ od Evropske unije?

EU i zemlje kandidati nemaju uvek isto viđenje procesa pristupanja i onoga što treba uraditi. Sastali su se da o tome govore upravo na ekskluzivnom događaju u organizaciji Euronewsa. 

U svetlu promenljivog geopolitičkog pejzaža i rastuće globalne nestabilnosti, proširenje Evropske unije ponovo se pojavilo kao jedno od ključnih strateških pitanja bloka. Na samitu visokog nivoa u organizaciji Euronewsa, koji je okupio zvaničnike EU i lidere zemalja kandidata, poruka je bila jasna: proširenje Unije više nije stvar izbora, već nužnosti.

Ali ovaj jedinstveni skup takođe je istakao rastuće frustracije na obe strane u vezi sa procesom proširenja, posebno kada je reč o upotrebi veta.

Proširenje je geopolitička nužnost

Svi lideri prisutni na samitu složili su se da je proširenje geopolitička nužnost za EU.

Potpredsednik Evropske komisije Antonio Košta rekao je da EU više ne može da odlaže primanje novih članica u blok.

"Trenutni geopolitički kontekst čini ovaj prioritet još hitnijim i neophodnijim za Evropsku uniju", rekao je Košta i nastavio: "U doba geopolitičke neizvesnosti i ekonomske nestabilnosti, proširena Evropska unija znači bezbedniju, jaču i mirniju Evropu, kod kuće i u svetu. Proširenje je najbolja investicija koju danas možemo napraviti za našu budućnost"

Euronews

Maja Sandu, čija je zemlja Moldavija posebno ranjiva na mešanje iz Moskve s obzirom na to da se deo njene teritorije odvojio i formirao proruski region Pridnjestrovlje, naglasila je da propuštanje da se prime novi članovi ostavlja otvorena vrata konkurentskim silama da prošire svoj uticaj.

"Ako nas ne podržite da ostanemo demokratska zemlja i učestvujemo u stabilnosti i bezbednosti regiona, onda će nas Rusija iskoristiti i bićemo upotrebljeni protiv Ukrajine i zemalja EU u regionu", upozorila je.

Crnogorski zamenik premijera za spoljne i evropske poslove Filip Ivanović, ponovio je taj stav, nazivajući proširenje "najboljom politikom koju je EU ikada imala".

"To će transformisati EU u geopolitičkog igrača - Crna Gora želi da igra ulogu u tome", rekao je on.

Veta se svode na "maltretiranje" i "nisu fer"

Ključna frustracija za lidere bila je upotreba nacionalnih veta od strane pojedinačnih država članica EU za zaustavljanje procesa proširenja.

Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije opisao je to kao oblik "maltretiranja".

Put Severne Makedonije ka članstvu u Evropskoj uniji bio je jedan od najdužih i politički najsloženijih u istoriji bloka. Zemlja je prvi put podnela zahtev za članstvo u EU 2004. godine i dobila status kandidata 2005. godine, ali je njen napredak dugo bio na čekanju zbog sporova sa susednim zemljama.

Bugarska trenutno blokira napredak Severne Makedonije na evropskom putu, zahtevajući nove promene u ustavu zemlje po pitanjima istorije i jezika.

"Želeli bismo da vidimo sebe za stolom u Briselu... Ako se neko usuđuje da maltretira nekog drugog ko želi da se pridruži klubu, zašto bi ostali ćutali? To nije normalno", rekao je Mickoski.

"Očigledno to funkcioniše... i zato će se to ponavljati iznova i iznova", upozorio je.

Euronews

Marta Kos, komesarka za proširenje, takođe je rekla da "nije fer" da države članice, koje moraju jednoglasno da odobre svaki korak u procesu pristupanja, koriste veto.

"Primetite da je ista država članica dala zeleno svetlo za davanje statusa kandidata Ukrajini, dala je zeleno svetlo za početak pregovora, ali sada blokira", rekla je Kos misleći na Mađarsku.

"Ovo nije fer i ovo nije način na koji ja vidim evropsku solidarnost i geopolitičku potrebu", dodala je.

Euronews

Rekla je da bi jedno rešenje bilo da Komisija i zemlje koje teže članstvu nastave da obavljaju tehnički posao iza scene, čak i ako formalno otvaranje pregovaračkih klastera nije počelo, tako da se oni brzo zatvore kada države članice daju svoju podršku.

Punopravno članstvo ili ništa

Lideri zemalja kandidata čvrsto su se usprotivili predlozima koji sugerišu da bi budući članovi EU mogli biti podvrgnuti "probnom periodu" kada se pridruže, tokom kojeg možda ne bi imali puno pravo veta.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi takav pristup bio u suprotnosti sa samim principima jednakosti i jedinstva na kojima je EU osnovana.

"Čini mi se da je veoma važno da Ukrajina dobije ravnopravan tretman", rekao je u dvadestominutnom intervjuu. "Ako govorimo o članstvu u EU, ono mora biti punopravno. Ne možete biti polu ili delimični član EU".

Euronews

Ivanović je takođe opisao ideju o pristupanju bez punih prava kao "teško prihvatljivu". Crna Gora koja broji 620.000 stanovnika "već je na probi poslednjih 15 godina", rekao je.

"Kada zatvorimo sva pregovaračka poglavlja, što se mene tiče, proba je gotova"

Kos je takođe izrazila jasno protivljenje, rekavši: "Ne, ja sam strogo protiv, ali to je moje lično mišljenje".

Interne reforme: prelazni period, ugovori o pristupanju

Komesarka za proširenje, od koje se očekuje da u narednim nedeljama predstavi pregled reformi pre proširenja i politiku koju EU treba da sprovede pre nego što prihvati nove članice, umesto toga je rekla da bi blok trebalo bolje da iskoristi ugovore o pristupanju kroz koje "možemo definisati prelazne periode".

Euronews

Ugovor o pristupanju Poljske, na primer, uključivao je prelazni period vezan za poljoprivredno zemljište.

"Imamo prelazne periode, imamo različite oblasti o kojima zaista možemo razgovarati, kako bismo omogućili punu integraciju i zaista jaku EU", rekla je.

Zemlje se suprotstavljaju kritici Komisije

Neki lideri zemalja kandidata suprotstavili su se onome što smatraju preoštroj ili jednostranoj kritici u najnovijem Paketu za proširenje Evropske komisije, braneći svoj napredak kod kuće i zalažući se za veće razumevanje njihovog političkog konteksta.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski očigledno se uvredio na rečenicu u izveštaju koja upozorava na "nedavne negativne trendove", uključujući "pritisak na specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije i civilno društvo".

Rekao je da su uprkos vođenju rata punog obima, ukrajinske vlasti "implementirale najširu, najobuhvatniju antikorupcijsku infrastrukturu u Evropi".

"Ne znam ni za jednu zemlju koja ima toliko antikorupcijskih organa... Mi radimo sve što je moguće", rekao je.

Euronews

Albanski premijer Edi Rama, čija je zemlja u izveštaju Komisije pozvana da uloži "dodatne napore" u borbi protiv trgovine drogom i razbijanju organizovanih kriminalnih grupa, takođe se uvredio.

"U ovom trenutku prihvatamo podršku, prihvatamo partnerstvo, prihvatamo pomoć, ali ne prihvatamo predavanja od bilo koga kada je reč o borbi protiv korupcije", rekao je Rama.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je odbacio kritiku Komisije o političkoj polarizaciji u njegovoj zemlji, tvrdeći da je podela globalni trend, a ne jedinstveno srpski problem.

"Recite mi ime zemlje bez duboke političke polarizacije. Ne znam to ime", rekao je Vučić. "Da li je to Rumunija? Bugarska? Nemačka? Francuska? Velika Britanija? To se dešava širom sveta zbog društvenih mreža. Tako to ide u današnjem svetu. To je dokaz demokratije, što je ključno".

Euronews

Komisija je takođe kritikovala Srbiju zbog niske stope usklađenosti sa spoljnom politikom EU, posebno sankcijama protiv Rusije kao odgovor na invaziju na Ukrajinu punog obima, i njegovu odluku da poseti Moskvu kako bi prisustvovao vojnoj paradi.

"Neću se pravdati što razgovaram sa nekim", rekao je Vučić i nastavio: "Verujem da bi svi trebalo da razgovaraju jedni sa drugima".