Evropske zemlje predlažu alternativu mirovnom planu SAD za Ukrajinu: Evo šta zameraju Trampovom predlogu

Evropske zemlje su u nedelju predložile radikalnu alternativu mirovnom planu za Ukrajinu, koja odbacuje neke pro-ruske stavove iz originalnog dokumenta koji podržava SAD, i poziva da se poštuje suverenitet Kijeva.

Ova kontra-propozicija pojavila se dok su se američki, ukrajinski i međunarodni pregovarači sastajali u Švajcarskoj. Dokument SAD u 28 tačaka, koji je procureo prošle nedelje, zahteva da Ukrajina preda teritoriju Rusiji, ograniči veličinu svoje vojske i pristane da ne goni Kremlj zbog navodnih ratnih zločina, prenosi Guardian.

Kako su pregovori počeli u Ženevi, Donald Tramp je tvrdio da je Ukrajina pokazala "nula zahvalnosti" za napore SAD da okonča sukob. U pomirljivom tvitu, Volodimir Zelenski je rekao da je „lično“ zahvalan američkom predsedniku za vojnu pomoć koju je Amerika pružila – počevši od protivoklopnih raketa Javelin – koja je spasila ukrajinske živote.

Trampova neprijateljska retorika usledila je nakon zbunjujućeg vikenda u kojem je američki državni sekretar, Marko Rubio, priznao da je plan Bele kuće osmišljen u Moskvi, da bi potom tvrdio da je SAD "autor" plana.

Tanjug/AP/Martial Trezzini/Keystone

Nakon što je prošle nedelje bio iznenađen diplomatskom inicijativom SAD, evropski saveznici Ukrajine objavili su u nedelju svoju verziju koja je prijateljski nastrojena prema Kijevu. Dokument navodi da pregovori o teritoriji treba da se odvijaju tek nakon što se postigne primirje i da treba da počnu od postojeće linije fronta.

Dodaje se da će obe strane dogovoriti kako će primirje biti nadgledano "pod nadzorom SAD". Za razliku od teksta Bele kuće, evropska alternativa ne zahteva da Kijev napusti gradove pod svojom kontrolom u istočnom Donbasu. Takođe, ne isključuje članstvo Ukrajine u NATO, ali napominje da za to ne postoji konsenzus.

Postoje i dodatni, upadljivi predlozi. Oni uključuju da Rusi predaju nuklearnu elektranu u Zaporožju Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, koja bi proizvodnju podelila 50-50 između Moskve i Kijeva. Ukrajinska vojska bila bi ograničena u mirnodopskom periodu na 800.000 vojnika, što je 200.000 više nego u nacrtu SAD.

Pored toga, zamrznuta ruska imovina korišćena bi se za obnovu Ukrajine, umesto da se delimično daje američkim investitorima. Ako Rusija poštuje "održiv mir", sankcije uvedene Rusiji od 2014. godine postepeno bi se ublažavale i Rusija bi bila vraćena u G8.

Na samitu G20 u Južnoj Africi u subotu, evropski lideri su signalizirali da formula Bele kuće za mir zahteva "dodatni rad". U nedelju je predsednik Poljske, Donald Tusk, izrazio rezervu rekavši:

"Bilo bi dobro tačno znati ko je autor plana i gde je nastao".

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Dokument su sačinili Kiril Dmitrijev, izaslanik Vladimira Putina, zajedno sa Trampovim specijalnim predstavnikom Stivom Vitkofom. Spekulacije zasnovane na jeziku u dokumentu sugerišu da je možda prvobitno napisan na ruskom, a potom preveden na engleski.

Grupa američkih senatora rekla je da im je Rubio rekao da tekst nije američki. Prema njihovim rečima, reč je o ruskom dokumentu namerno procurelom iz Moskve, koji su SAD potom prosledile Ukrajini. Rubio je kasnije insistirao da su SAD „autor“ predloga, uz „doprinos“ Rusije i Ukrajine.

Usled kritika nekih republikanskih senatora, Tramp se povukao od ranijeg zahteva da Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, potvrdi sporazum do ovog četvrtka. Govoreći u Vašingtonu, američki predsednik je rekao da to „nije moja konačna ponuda“, otvarajući prostor za značajne izmene.

U nedelju su Rubio i Vitkof stigli u Ženevu zajedno sa američkim sekretarom za vojsku, Danom Driskolom, koji je prošle nedelje razgovarao sa Zelenskim u Kijevu. Sastali su se sa ukrajinskom delegacijom koju je predvodio šef kabineta Zelenskog, Andrij Jermak. Nakon sastanka, Rubio je razgovore opisao pozitivno kao „veoma, veoma značajne“. Ranije je kijevski tim razgovarao sa zvaničnicima iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije, uključujući savetnika za nacionalnu bezbednost Keira Starmera, Džonatana Pauela.

U privatnim razgovorima, evropski zvaničnici oštro su kritikovali američki nacrt. Kažu da on potkopava suverenitet Ukrajine i postavlja uslove za njen pristup EU. Ako bi bio prihvaćen, stvorio bi opasan globalni presedan, navode oni. Takođe, dokument isključuje mirovne snage pod vođstvom Francuske i Velike Britanije u Ukrajini i ograničava gde bi avioni NATO mogli biti stacionirani.

Jedan zvaničnik je rekao da Putin pokušava da vrati sat unazad 30 godina u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i da sprovede zahteve postavljene neposredno pre svoje sveobuhvatne invazije. Predsednik Rusije zahtevao je povlačenje NATO trupa do granica iz 1997. godine, pre nego što su baltičke države i centralna Evropa ušle u odbrambeni transatlantski savez.

Evropska kontra-propozicija biće dobrodošla Zelenskom, koji je pod ogromnim pritiskom da popusti američkim zahtevima. Prošle nedelje je rekao da se njegova zemlja suočava sa nemogućim izborom između izdaje nacionalnih interesa i gubitka velikog saveznika u obliku Vašingtona. 

"Krvoproliće mora da se zaustavi i moramo da osiguramo da rat nikada više ne bude pokrenut", napisao je u nedelju.

Olekij Haran, profesor komparativne politike na Kijevskoj Mohyla akademiji, rekao je da Ukrajinci u velikoj meri odbacuju Trampov dokument i da bi podržali evropski plan.

"Zaleđivanje linije fronta je težak kompromis za nas, ali većina bi ga podržala. Bilo koji mirovni sporazum nije pitanje Zelenskog. U krajnjoj liniji, radi se o ukrajinskom narodu i njihovom razumevanju Ukrajine kao nacije. Definitivno ne smemo dozvoliti sve ove lude tačke u ovom takozvanom Trampovom mirovnom planu".

 

 

Evropski kontra-plan u 28 tačaka uzima kao osnovu mirovni plan SAD

Evropski kontra-predlog koji su pripremile Velika Britanija, Francuska i Nemačka uzima američki plan za okončanje rata u Ukrajini kao osnovu, ali ga zatim analizira tačku po tačku sa predloženim izmenama i brisanjem, javlja danas Rojters.

Tačka 1 u dokumentu u koji je Rojters imao uvid, glasi da suverenitet Ukrajine treba da bude ponovo potvrđen.

U tački 2 se navodi da će biti postignut potpuni i sveobuhvatni sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine i NATO-a i da će sve nejasnoće iz poslednjih 30 godina biće razjašnjene.

Tačka 3 američkog plana u kojoj je navedeno da postoji očekivanje da Rusija neće napadati susede, a NATO neće dalje da širi članstvo je izbrisana.

Tačka 4 glasi da će se nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, održati dijalog između Rusije i NATO-a kako bi se rešila sva pitanja bezbednosti i stvorilo okruženje deeskalacije radi osiguranja globalne bezbednosti i povećanja mogućnosti za povezivanje i buduće ekonomske prilike.

Po tački 5, Ukrajina će dobiti čvrste garancije bezbednosti.

Tačkom 6 se reguliše veličina ukrajinske vojske, koja će biti ograničena na 800.000 u mirnodopskim uslovima.

Tačka 7 glasi da pristup Ukrajine NATO-u zavisi od konsenzusa članica NATO-a, što trenutno ne postoji.

U tački 8 se precizira da se NATO slaže da u mirnodopskim uslovima ne postavlja stalne trupe pod svojom komandom u Ukrajini.

Prema tački 9 NATO lovci će biti stacionirani u Poljskoj.

U tački 10 SAD daju garanciju koja odražava Član 5 NATO-a, prema kojoj sve članica Alijanse imaju obavezu da reaguju ako je jedna od članica napadnuta, a SAD će primiti nadoknadu za garanciju.

Ako Ukrajina napadne Rusiju, gubi garanciju.

Ako Rusija napadne Ukrajinu, pored koordinisanog vojnog odgovora, svi globalni sankcioni mehanizmi biće vraćeni i svaka vrsta priznanja novih teritorija i svi ostali benefiti iz ovog sporazuma biće povučeni.

Tačka 11 precizira da Ukrajina ima pravo na članstvo u EU i da će dobiti kratkoročni preferencijalni pristup evropskom tržištu dok se to razmatra.

U tački 12 se navodi snažan globalni paket za obnovu Ukrajine, uključujući, ali ne ograničavajući se na: a. Osnivanje fonda za razvoj Ukrajine za ulaganja u industrije visokog rasta, uključujući tehnologiju, podatkovne centre i AI projekte; b. SAD će partnerstvom sa Ukrajinom zajednički obnoviti, razviti, modernizovati i upravljati ukrajinskom gasnom infrastrukturom, uključujući gasovode i skladišta; c. Zajednički napor za obnovu područja pogođenih ratom, uključujući modernizaciju gradova i stambenih oblasti; d. Razvoj infrastrukture; e. Eksploatacija mineralnih i prirodnih resursa i f. Specijalan finansijski paket od Svetske banke za ubrzanje ovih napora.

Tačka 13 glasi da će Rusija biti postepeno reintegrisana u globalnu ekonomiju: a. Razmatraće se i fazno dogovoriti olakšice sankcija; b. SAD će ući u dugoročni Sporazum o ekonomskoj saradnji sa Rusijom za zajednički razvoj u oblastima energije, prirodnih resursa, infrastrukture, AI, podatkovnih centara, retkih zemalja, zajedničkih projekata na Arktiku i drugih međusobno korisnih prilika; c. Rusija će biti pozvana nazad u G8.

U tački 14 se navodi da će Ukrajina biti potpuno rekonstruisana i da će joj biti pružena finansijska nadoknada, uključujući korišćenje ruskih suverenih sredstava koja će ostati zamrznuta dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini.

Tačka 15 navodi da će biti osnovan zajednički bezbednosni tim sa učešćem SAD, Ukrajine, Rusije i Evrope za sprovođenje svih odredbi ovog sporazuma.

Zatim, tačka 16 glasi da će Rusija zakonodavno utvrditi politiku nenapadanja prema Evropi i Ukrajini.

U tački 17 je navedeno da se SAD i Rusija slažu da produže sporazume o neširenju nuklearnog oružja i kontrolnim merama, uključujući "Fair Start".

Tačka 18 glasi da se Ukrajina obavezuje da ostane nenuklearna država u okviru NPT-a.

Tačka 19 precizira da će nuklearna elektrana Zaporožje biti ponovo puštena u rad pod nadzorom IAEA, a proizvedena energija ravnopravno podeljena 50-50 između Rusije i Ukrajine.

U tački 20 se navodi da će Ukrajina usvojiti pravila EU o verskoj toleranciji i zaštiti jezičkih manjina.

Tačka 21 obavezuje Ukrajinu da neće vraćati okupiranu suverenu teritoriju silom i da će pregovori o teritorijalnim razmenama početi od linije kontakta.

U tački 22 se navodi da se nakon dogovora o budućim teritorijalnim aranžmanima, Rusija i Ukrajina obavezuju da ih neće menjati silom i da bezbednosne garancije ne važe ako se ovo prekrši.

Tačka 23 glasi da Rusija neće da ometa korišćenje reke Dnjepar za komercijalne aktivnosti, a da će sporazumi omogućiti slobodan transport žitarica kroz Crno more.

U tački 24 se navodi da će biti osnovan humanitarni komitet za rešavanje otvorenih pitanja: a. Svi preostali zatvorenici i tela biće razmenjeni po principu „svi za sve“; b. Svi civilni zatvorenici i taoci biće vraćeni, uključujući decu; c. Biće uspostavljen program za ponovno ujedinjenje porodica; d. Preduzeće se mere za ublažavanje patnji žrtava sukoba.

Tačka 25 glasi da će Ukrajina održati izbore što pre nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

U tački 26 se precizira da će biti preduzete mere za ublažavanje patnji žrtava sukoba.

Tačka 27 navodi da će sporazum biti pravno obavezujući, da će njegovo sprovođenje nadgledati i garantovati Odbor za mir, pod predsedavanjem američkog predsednika Donalda Trampa i da će postojati kazne za kršenje.

U tački 28 se navodi da po saglasnosti svih strana o ovom memorandumu, prekid vatre stupa na snagu odmah po povlačenju strana na dogovorene tačke radi početka sprovođenja sporazuma, a da će modaliteti prekida vatre, uključujući nadzor, biti dogovoreni pod američkim nadzorom.