Stroža regulativa za migrante: Prihvatni centri mogući van granica EU, da li će i Srbija uzeti deo?
Komentari09/12/2025
-16:45
Evropski savet finalizovao je svoj stav o zakonu Evropske unije kojim se ubrzavaju i pojednostavljaju postupci za povratak osoba koje ilegalno borave u državama članicama. Uredba omogućava državama članicama da osnuju centre za povratak u trećim zemljama, a predviđene su i oštre kazne za migrante koji odbiju nalog.
Danski ministar za imigraciju i integraciju Rasmus Stoklund izneo je podatak da tri od četiri ilegalna migranta kojima je izdata odluka o povratku nastavljaju da borave u EU umesto da se vrate kući.
Kako će se ta nova pravila primenjivati u praksi, koje države bi mogle da postanu prihvatni centri migranata i kakva je u ovome pozicija Srbije, za Euronews Srbija je govorio direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Objašnjava da bi u praksi ovo trebalo da počne da se primenjuje u junu 2026. godine.
"Cao taj pakt o azilu i migraciji je predviđen da stupi na snagu, da krene da se primenjuje od juna sledeće godine. U procesu priprema su i mnogi drugi propisi, sem ovih koji su usaglašeni. I u tom smislu taj ceo paket bi trebalo da bude jedan sveobuhvatan kolosalni napor zemalja članica da se na neki način izbori sa migracijom koja svake godine pristiže na njeno teritoriju", rekao je Đurović.
Kada je reč o kampovima koji bi mogli da budu osnivani i u trećim zemljama, Đurović kaže da bi oni mogli da budu različitog tipa prema načelnom dogovoru.
"Ono što je značajno reći je da zemlje članice, sada pojedinačno ili Evropska unija odnosno Evropska komisija, mogu da zaključuju sporazume sa trećim zemljama gde bi ti kampovi mogli da budu podignuti. Između ostalog, to su zemlje u bliskom okruženju Evropske unije. Tu se licitira sa mnogim zemljama, ali i one koje su u stvari oko mediteranskog basena, bilo u Severnoj Africi, na Bliskom istoku, ali nije isključen Zapadni Balkan kao predvorje Evropske unije, iako u tom smislu postoje različiti stavovi, različita razmišljanja i sukobljavanja između zemalja članica, pa čak i u Briselu. U tom smislu treba reći da smo svedoci da inicijative često dolaze i od trećih zemalja koje imaju interes da uđu u sporazume sa Evropskom unijom ili zemljama članicama pojedinačno, a vezano za migraciju, jer takvi sporazumi nisu samo vezani za podizanje centara, nego često i za ustupke, kada je reč o ekonomskim, finansijskim, političkim ustupcima. Bili smo svedoci dogovora Italije i Albanije, takođe i Kosova, koje poziva Veliku Britaniju, i s Amerikom je postiglo sporazum o prihvatu ljudi, tako da mnogi pojedinačni slučajevi na Zapadnom Balkanu otvaraju jednu Pandorinu kutiju u kojoj može da se pronađe i naša zemlja", rekao je on.
Potrebno je, kako kaže, da te treće zemlje budu zemlje koje poštuju minimum principa i međunarodnih propisa vezanih za zaštitu ljudskih prava, takođe imaju garancije da ti ljudi ne mogu, ukoliko budu tamo vraćeni, da ne mogu da budu ugroženi i vraćeni u zemlje gde im je preti opasnost po život, da se poštuju međunarodni i standardi Evropske unije.
Povezane vesti
"Tako da je to set nekih uslova koji imaju za cilj da u stvari obezbede siguran boravak u takvim zemljama, fer proceduru u eventualnom postupku azila i nekim drugim postupcima, a takođe i zaštitu od toga da ti ljudi, da njihov život bude ugrožen ukoliko bi zemlje gde se nalaze prihvatni centri rešile da te ljude dalje vraćaju negde, da li u zemlje porekla itd. Gleda se da se obezbedi jedan minimum ljudskih prava garancija u tom smislu da bi ti centri funkcionisali i da bi to bilo u skladu sa evropskim propisima", rekao je Đurović.
Inače, među oštrijim merama koje su najavljene pominju se i zatvorske kazne, kao i produžetak zabrane ulaska u zemlje EU, ali Đurovć navodi da se boji da ovako restriktivne mere mogu biti problematične.
"Kada govorimo o povećanju mogućnosti, većih zatvorskih kazni i mogućnosti takođe da policija vrši preventivne preglede, upadanje u pojedine privatne posede, to je nešto o čemu se razgovaralo, čak i u prostorijama organizacija koje pružaju pomoć migrantima takođe i da se donose i zabrane ulaska na duži prvenstveno period u EU onima koji budu odbijeni, da će te mere, u stvari, između ostalog navesti ove ljude da dublje odu u ilegalu, da se više kriju od institucija, da ne prijavljuju svoj boravak i da nekako onda budu sve više u riziku da budu eksploatisani u istim zemljama EU gde se i nalaze. Kada vi strahujete da ćete, ukoliko budete odbijeni u nekom postupku azila ili nekom drugom postupku, da ćete biti dodatno kažnjeni, da će vam biti zabranjen ulazak nazad u EU u dužem vremenskom periodu ili čak zauvek, to su sve razlozi da ove ljudi pokušaju onda ilegalno uz pomoć krujumčara sa ljudima da, da kažem ostanu u EU mimo radara institucija. U tom smislu postoji veliki rizik da oni budu kasnije eksploatisani i da sve ostanu u nekom sivom tržištu daleko od sistema što je veliki problem kasnije za sistem da se izbori sa takvim pojavama", rekao je on.
Govoreći o Srbiji, kaže da naša zemlja razmišlja o tome da usaglasi svoje postojeće zakonodavstvo o azilu i imigraciji sa novim paketom EU.
"Srbija prati šta se dešava, sve te promene vezano za pakt o azilu i imigraciji Evropske unije koji počnu se primenjivati u junu. U sledećoj godini će imati izrazito efekta i posledica i na Balkanu, jer smo mi na samoj spoljnoj granici Evropske unije. Kada govorimo o mogućnosti da tu budu kampovi i kod nas, ona nije isključena. Takođe, srpska pozicija je posebno osetljiva jer većina migratornih ruta prolazi kroz našu zemlju. A takođe, tu postoji i interes pojedinih zemalja članica, poput Mađarske, Austrije, da ojačaju saradnju sa Srbijom na zaustavljanju migracije, pa možda i da pokušaju da ponude izgradnju takvih centara u našoj zemlji. Ono što je utisak iz prakse i sa terena jeste da postoji interes i sa srpske strane da se u neke sporazume uđe, pre svega možda u smislu neke prelazne stanice ili stepenice na put udaljavanja ljudi iz EU kao zemljama destinacije. Ne vidim da je Srbija rešena da ljudi koji budu vraćani iz EU definitivno primi ovde i da ih zadrži, već eventualno da bude neka prelazna stanica, možda i sa nekim centrima u koje bi ljudi bili smeštani, ali iz kojih bi se oni i dalje organizovano vraćali u zemlje odakle dolaze. Sve ostaje da se vidi. Ja kažem da ukoliko i zemlje u regionu pristanu na tako nešto a Srbija bude mimo ovakvih sporazuma, sigurno je da će posledice biti vidljive i kod nas", rekao je on.
Komentari (0)