Evropske rang liste novčanih primanja: Koje zemlje nude najvišu prosečnu platu?
Komentari
20/12/2025
-10:18
Početak nove godine je idealno vreme za promenu posla — plata igra ključnu ulogu u odlukama mnogih zaposlenih. Zainteresovani ste za koliku zaradu imaju vaši evropski susedi? Evo poređenja zemalja koje je objavio Euronews.
Januar je popularan mesec za promene posla jer zaposleni postupaju u skladu sa novogodišnjim odlukama, a kompanije prilagođavaju svoje planove zapošljavanja za prvi kvartal.
Za mnoge radnike, plata igra važnu ulogu u određivanju njihovog sledećeg karijernog koraka. Pored jasnih razlika između sektora, plate se takođe značajno razlikuju među evropskim zemljama, kako u nominalnom iznosu, tako i kada se prilagode kupovnoj moći.
Razmišljate o promeni lokacije, kao i kompanije? Ili ste jednostavno radoznali koliko zarađuju vaše komšije? Prema najnovijim podacima Evrostata iz 2024. godine, evo kako se plate razlikuju širom Evrope.
Prosek blizu 40.000 evra u EU
Prosečna godišnja plata po zaposlenom u EU iznosi 39.808 evra. Među zemljama EU, ona se kreće od 15.387 evra u Bugarskoj do 82.969 evra u Luksemburgu, što je 5,4 puta više.
Pored Luksemburga, prosečna plata je iznad 50.000 evra u još pet zemalja: Danskoj, Irskoj, Belgiji, Austriji i Nemačkoj.
Na dnu rang liste, pored Bugarske, prosečna godišnja plata po zaposlenom je manja od 20.000 evra u Grčkoj i Mađarskoj.
Erika Eros / Panthermedia / Profimedia
Povezane vesti
U mnogim zemljama, veliki deo ljudi radi sa skraćenim radnim vremenom , iako Evrostat prilagođava podatke kako bi pokazao kakav bi bio prosek kada bi svi zaposleni radili puno radno vreme.
Podaci pokazuju da su plate generalno više u Zapadnoj i Severnoj Evropi, a niže u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.
Razlozi za razlike u platama
Đulija De Lacari, ekonomistkinja u Međunarodnoj organizaciji rada (MOR), naglasila je da su ekonomska struktura i produktivnost zemalja ključni razlog za razlike među zemljama.
"Veća produktivnost omogućava zemljama da održe veće plate", rekla je ona za Euronews Business.
Lacari je napomenuo da zemlje sa većim udelom sektora sa visokom dodatom vrednošću, kao što su finansije, IT i napredna proizvodnja, imaju tendenciju da imaju veće plate u poređenju sa zemljama gde je zaposlenost koncentrisana u sektorima sa nižom dodatom vrednošću. Potonji uključuju industrije poput poljoprivrede, tekstila ili osnovnih usluga.
"Prisustvo i snaga sindikata, pokrivenost i dubina kolektivnih ugovora i nivo zakonskih minimalnih zarada takođe značajno utiču na plate", dodala je ona.
Dr Agnješka Pjasna, viša istraživačica u Evropskom sindikalnom institutu (ETUI), objasnila je da nizak nivo sindikalnog organizovanja i viši nivo nezaposlenosti verovatno potkopavaju tržišnu moć radnika.
Povezane vesti
"Ovo se često smatra objašnjenjem za niske udele plata koje su primećene u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), koje imaju neke od najnižih stopa sindikalnog organizovanja u EU", rekla je ona za Euronews Business.
Prosečne plate po kupovnoj moći
Razlika se smanjuje kada se meri standardom kupovne moći, što znači da se uzimaju u obzir razlike u troškovima života između zemalja.
Jedna PPS jedinica teoretski može kupiti istu količinu robe i usluga u svakoj zemlji.
Povezane vesti
Prilagođene plate za puno radno vreme kreću se od 21.644 u Grčkoj do 55.051 u Luksemburgu. Odnos između najviše i najniže pada na 2,5.
Pored Luksemburga, najbolje rangirane zemlje su Belgija, Danska, Nemačka i Austrija, sve sa preko 48.500 PPS.
pixabay; photomania
Pet zemalja sa najnižim rezultatom su Grčka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Estonija, sve ispod 28.000 PPS.
Lacari iz MOP-a je istakla da troškovi života i nivoi cena utiču na plate, a samim tim i na zarade. "Zemlje sa višim nivoima potrošačkih cena generalno pokazuju veće nominalne plate", rekla je ona.
Rangiranje nekih zemalja se primetno menja kada se uporede vrednosti u evrima sa PPS-om. Na primer, Rumunija se penje sa 22. na 13. mesto, postigavši mnogo bolje rezultate u PPS-u, dok Estonija pada sa 16. na 22. mesto, gubeći poziciju kada se uzmu u obzir razlike u cenama.
Ako se prosečno povećanje tokom proteklih pet godina nastavi, očekuje se da će prosečna plata u EU dostići 41.600 evra u nominalnom iznosu 2025. godine i 43.400 evra 2026. godine, iako se stope rasta značajno razlikuju od zemlje do zemlje.
Komentari (0)