Belgijski premijer arhitekta Plana B za Ukrajinu: Racionalnost koju je EU morala da priznala

Politico opisuje kredit od 90 milijardi evra za Kijev kao sporazum koji pokazuje da Evropa još uvek ne želi da plati da bi spasila Ukrajinu, nakon što lideri Evropske unije nisu uspeli da se dogovore o "zamrznutoj" ruskoj državnoj imovini.

Ishod 16-časovnih pregovora koji su okončani u ranim jutarnjim satima u petak predstavlja "značajan poraz" za nemačkog kancelara Fridriha Merca i predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen, piše Politico.

Sporazum je, kako navodi Politico, zapravo jedan vanredni plan zasnovan na zajedničkom dugu EU, koji je nedeljama gurao belgijski premijer Bart de Vevers, a koji uključuje još jednu ranu za jedinstvo EU, s obzirom na to da tri zemlje - Mađarska, Slovačka i Češka, neće učestvovati.

"Sporazum je ključan za spasavanje ukrajinske ekonomije, koja je pogođena ratom i suočava se sa rizikom od nadolazeće krize likvidnosti, dok se sukob sa Rusijom nastavlja četvrtu godinu zaredom. Iako sporazum dozvoljava svima da proglase pobedu, ovo nije bilo rešenje koje su Nemačka i Komisija podsticali tokom pripreme samita", navodi se u analizi.

Faktor Belgije

Credit: ANP, ANP / Alamy / Profimedia

"Naravno, nekima se to nije svidelo... Žele da kazne Putina uzimanjem njegovog novca. Međutim, politika nije stvar emocija i prevladala je racionalnost", bila je poruka "pobednika" u neobičnom nadmetanju sa EU, belgijskog premijera Barta de Vevera.

Belgijski premijer je bio taj koji je osujećivao plan da se kredit otplaćuje od zamrznute ruske imovine i tokom prethodnog samita u oktobru.

"Iako je ovaj izbor odgovarao zemljama Juga, nije bio po volji Nemačke i njenim saveznicima na severu Evrope, koji tradicionalno odbijaju garanciju obveznica za visokozadužene zemlje. Međutim, hitna potreba za finansiranjem Ukrajine i očajnička želja lidera EU da pokažu svoju podršku na kraju su prevagnule", piše Politico, napominjući da su "kao ustupak Nemačkoj, lideri otvorili vrata korišćenju zamrznute ruske imovine za otplatu zajma Ukrajini. Međutim, to je nešto što će se morati da se rešava u budućnosti".

Plan B koji je pružio privremeno rešenje

Postavljajući pitanje "šta su tačno 27 EU članica spremne da ponude da bi spasile Ukrajinu i sebe?", Politico odgovara "Idealno, novac nekoga drugog".

Osim izjava koje su usledile nakon dogovora, obrazac je jasan. Podeljen blok evropskih država mesecima je javno i privatno raspravljao o tome ko će platiti račun, i verovatno ovo pitanje još uvek nije rešeno.

Nemački kancelar Merc i predsednica Evropske komisije Fon der Lejen znali su kako žele da dođu do novca - zaplenom ruske imovine deponovane u belgijskoj banci. Proveli su poslednja dva meseca pokušavajući da ubede svoje kolege lidere da učestvuju u njihovom planu da koriste zamrznute moskovske fondove za ogroman zajam Ukrajini. Međutim, belgijski premijer je odbio, bojeći se pravnih koraka i Putinove odmazde, ako se državna imovina koristi da bi se pomoglo Kijevu. Umesto toga, formulisan je Plan B, tako da kada je De Vever ponovo odbio ideju o zamrznutoj ruskoj imovini, Merc je popustio i poslednjeg trenutka na samitu je dobijena podrška za rezervnu opciju korišćenja zajedničkog EU zajma.

Credit: JOHN THYS / AFP / Profimedia

Prema tom planu, zajednički EU zajam će garantovati budžet EU, koji finansiraju države članice. Što se tiče ruske imovine, kako se navodi u zaključcima, ista bi se mogla koristiti za otplatu zajma, mada to još uvek nije definisano kako.

Kao što Politico napominje "nema sumnje da je Kijevu potreban novac. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, Ukrajina bi naredne godine mogla da se suoči sa finansijskim deficitom od 72 milijarde evra".

Lako rešenje

Prema uslovima konačnog dogovora sa samita, Mađarska, Češka i Slovačka neće uopšte doprinositi planu finansiranja Ukrajine. EU se od 27 država članica pretvorila u grupu od 24 "iako bi se moglo reći da situacija nije morala da bude toliko haotična". Zemlje EU, bar na papiru, predstavljaju kolektivnu ekonomsku supersilu u poređenju sa Rusijom. Ukupni BDP 27 zemalja EU iznosi 18 triliona eura, dok je BDP Rusije 2 triliona eura. Čak i bez uključivanja Norveške i Ujedinjenog Kraljevstva, evropski saveznici Ukrajine imaju resurse da poraze Putina, ako to zaista žele.

Možda je uznemirujuće za ukrajinske saveznike to što birači u nekim od većih ekonomija EU mogu početi da gube interesovanje. Anketa Politica na 10.000 ljudi u pet zapadnih zemalja otkrila je da su ispitanici u Nemačkoj i Francuskoj čak manje spremni da nastave da finansiraju Ukrajinu nego ljudi u Sjedinjenim Državama.

Suočeni sa razlikama između severnih zemalja, koje su umorne od beskrajnih milijardi utrošenih na Ukrajinu, i drugih zemalja koje to nikad nisu učinile, evropski lideri su ove sedmice odabrali najlakše rešenje. I čak je i to bilo skoro previše teško.