Panika na nebu košta milione: Stručnjak otkriva mračnu pozadinu serije lažnih dojava u Evropi

Nakon što je zbog dojave o bombi na letu mađarske avio-kompanije Wizz Air od Brisela do Sofije Vojska Srbije reagovala i angažovala borbene lovce da isprate avion kroz srpski vazdušni prostor, postalo je jasno da se avio-saobraćaj u Evropi suočava sa ozbiljnom krizom. Tokom nekoliko prethodnih dana, zabeleženo je najmanje 35 lažnih dojava o podmetnutim eksplozivnim napravama, a mete su uglavnom bile poznate niskotarifne avio-kompanije. O razlozima za ovu situaciju, bezbednosnim procedurama i posledicama sajber pretnji za Euronews Srbija detaljno je govorio Luka Popović, urednik portala "EX-YU Aviation".

Prema rečima Popovića, evidentno je da se radi o visoko organizovanom poduhvatu. Iako mnogi upiru prst u Rusiju, smatrajući da je ovo deo šireg hibridnog rata, zvaničnih dokaza još uvek nema. Cilj ovakvih napada je očigledan - stvaranje panike i straha širom Evrope. Pored psihološkog efekta, tu su i ogromni finansijski gubici.

Kada se avion prinudno prizemlji, avio-kompanija snosi ozbiljne i nepredviđene troškove. Iako prevoznici nisu dužni da isplaćuju odštetu putnicima jer je u pitanju "viša sila", moraju da pokriju troškove smeštaja i putnike preusmere na druge letove.

"S obzirom na to da avion mora da prođe kroz detaljan kontradiverzioni pretres, to može da izazove značajna kašnjenja i na drugim linijama. To je jedan složen lančani proces koji zaista može jako puno da košta avio-kompaniju", objašnjava Popović i precizira da se šteta često meri u milionima evra.

Bezbednosne procedure i istina koja se krije od putnika

Kada stigne dojava o bombi u letu, ključnu odluku o daljim koracima donosi pilot. On procenjuje da li će letelicu odmah prizemljiti na najbliži aerodrom ili će nastaviti ka konačnoj destinaciji, ukoliko je ona dovoljno blizu, kao što je nedavno bio slučaj sa avionom Er Srbije koji je bezbedno sleteo u Bukurešt.

Popović ističe da ovi događaji nisu pokazali slabost sistema. Naprotiv, bezbednosne procedure su nakon terorističkih napada 11. septembra drastično pooštrene, kako za putnike, tako i za aerodromsko osoblje. Kada sumnjiv avion sleti, ne parkira se blizu terminala, već na udaljenoj tački, kako bi se osigurala maksimalna bezbednost.

Praksa pokazuje da stvarni teroristi retko upozoravaju nadležne. U prošlosti su takvi napadi obično podrazumevali direktno saučesništvo zaposlenih na aerodromu koji bi neprimetno uneli eksploziv. Kada dođe do krizne situacije u vazduhu, pravilo se strogo poštuje – putnicima se istina nikada ne saopštava.

"Na posadi nije da pravi paniku u avionu. Zamislite koliko bi bilo zabrinutih putnika, a različiti ljudi drugačije reaguju. Zbog toga se uvek kaže da se letelica preusmerava zbog tehničkih razloga ili medicinskih problema", zaključuje Popović.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu na početku teksta