Krov nad glavom sve veći luksuz: Koliko prihoda Srbi troše na stanovanje, a koliko građani EU?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stanovanje je za milione Evropljana postalo jedan od najvećih udara na kućni budžet, a Srbija se nalazi među zemljama u kojima građani sve teže podnose ove troškove. Prema podacima Eurostata, 7,9 odsto stanovnika Srbije živi u domaćinstvima koja za stanovanje izdvajaju više od 40 odsto raspoloživih prihoda, što je iznad proseka Evropske unije. Posebno su ugroženi građani sa niskim primanjima, kod kojih troškovi krova nad glavom uzimaju još veći deo novca potrebnog za svakodnevni život.
Cene stanova u EU porasle su u proseku za 69 odsto između 2015. godine i drugog kvartala 2026. godine, prema podacima Eurostata. U pojedinim državama članicama cene su se više nego udvostručile, dok su kirije i troškovi energije takođe nastavili da rastu.
"Evropa se suočava sa stambenom krizom koju podstiču rast cena nekretnina i sve veći troškovi stanovanja", saopštio je Evropski savet.
Eurostat pokazatelj koji meri udeo ljudi koji na stanovanje troše više od 40 odsto raspoloživog dohotka naziva stopom preopterećenosti troškovima stanovanja. Na nivou Evropske unije, ona je u 2025. godini iznosila 7,7 odsto.
"Glavni uzroci preopterećenosti troškovima stanovanja jesu rastući izdaci za stanovanje, bilo da je reč o kirijama ili cenama nekretnina, koje u mnogim gradovima naglo rastu, u odnosu na skroman rast prihoda, posebno kod stanovništva sa najnižim primanjima“, izjavila je za Euronews Business dr Hana Vidmer sa ETH Univerziteta u Cirihu.
Grčka prednjači, Srbija iznad proseka EU
Grčka ima najvišu stopu preopterećenosti troškovima stanovanja u Evropi među zemljama za koje su dostupni podaci. U poređenje je uključeno 27 država članica EU, dve zemlje Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i pet zemalja kandidata za članstvo u EU.
Tokom 2025. godine, 26,4 odsto stanovnika Grčke živelo je u domaćinstvima koja su na stanovanje trošila više od 40 odsto svog raspoloživog dohotka. To je više od tri puta iznad proseka EU, koji iznosi 7,7 odsto.
Danska je na drugom mestu među članicama EU, sa 14,7 odsto. Slede Nemačka (11,2 odsto) i Švedska (10,8 odsto). Iznad evropskog proseka nalaze se i Estonija (8,8 odsto), Češka (8,2 odsto) i Luksemburg (8,1 odsto).
Pixabay
Van EU, visoke stope beleže se u Švajcarskoj (15,3 odsto) i Norveškoj (13,5 odsto). Među zemljama kandidatima za članstvo, pored Srbije (7,9 odsto), iznad proseka EU nalaze se Turska (10 odsto) i Crna Gora (8,7 odsto).
Sa druge strane, Kipar ima najnižu stopu – samo 2,4 odsto stanovnika troši više od 40 odsto raspoloživog dohotka na stanovanje. Niske stope beleže i Hrvatska (3,2 odsto), Slovenija (3,5 odsto) i Slovačka (3,5 odsto).
Različite zemlje, različiti uzroci stambene krize
"S obzirom na veoma različite okolnosti, posebno kada je reč o ekonomiji i sistemima socijalne zaštite, uzroci visokog udela troškova stanovanja u prihodima u Grčkoj, Švajcarskoj i Danskoj nisu isti. Ni posledice nisu iste", izjavila je za Euronews Business Rike Skovgard Nilsen, viša istraživačica sa Univerziteta u Olborgu.
Ona je dodala da se iznos novca koji ljudima preostaje nakon plaćanja kirije znatno razlikuje u ove tri zemlje, kao i troškovi života. Zbog toga se razlikuju i posledice koje stambeni troškovi imaju po domaćinstva.
Dr Marijeta Hafner sa Tehnološkog univerziteta u Delftu istakla je da, kada troškovi stanovanja, poput cena nekretnina, kirija, energenata, kamatnih stopa i inflacije, rastu brže od prihoda, povećava se i njihov udeo u ukupnim prihodima domaćinstava. Vremenom raste i broj ljudi koji na stanovanje izdvajaju više od 40 odsto svojih prihoda.
"Verovatno je da će rastući troškovi energije biti jedan od glavnih pokretača daljeg povećanja troškova stanovanja tokom naredne godine", rekla je ona.
Među najvećim ekonomijama EU, Španija (7,2 odsto), Francuska (6,4 odsto) i Italija (5 odsto) beleže stope niže od proseka Unije, dok je Nemačka sa 11,2 odsto među zemljama sa najvećim udelom stanovništva opterećenog ovim troškovima.
Privatni zakup, socijalna zaštita i ekonomske prilike
Na razlike među državama utiču struktura stambenog tržišta, sistemi socijalne zaštite i opšte ekonomske prilike.
"Verovatno je reč o međusobnom uticaju strukture stambenog tržišta, pri čemu najveće opterećenje obično imaju zakupci koji iznajmljuju stanove na privatnom tržištu, sistema socijalne zaštite i šire ekonomske situacije, što objašnjava veći ili manji udeo stanovništva koje je preopterećeno troškovima stanovanja", rekla je Vidmer.
Ipak, ona je upozorila da je poređenje različitih zemalja složeno. Preopterećenost troškovima stanovanja može da znači nešto sasvim drugačije u Švajcarskoj nego u Grčkoj, u zavisnosti od dostupnosti socijalne zaštite i kvaliteta stanovanja.
Više od 34 miliona ljudi u EU izdvaja preveliki deo prihoda za stanovanje
Prema podacima Eurostata, više od 34 miliona ljudi u EU živi u domaćinstvima koja na stanovanje troše više od 40 odsto raspoloživog dohotka. Nemačka ima najveći broj ljudi pogođenih ovim problemom – 9,4 miliona. Sledi Turska sa 8,6 miliona, zatim Francuska (4,4 miliona), Španija (3,5 miliona) i Italija (2,9 miliona).
Grčka je, uprkos znatno manjem broju stanovnika u odnosu na ove zemlje, na šestom mestu, sa 2,7 miliona ljudi koji žive u domaćinstvima opterećenim visokim troškovima stanovanja.
Najveći teret snose građani sa niskim primanjima. Na nivou EU, stopa preopterećenosti troškovima stanovanja raste na 29,1 odsto među osobama koje su u riziku od siromaštva. Ovoj grupi pripadaju ljudi čiji je ekvivalentni raspoloživi dohodak ispod praga rizika od siromaštva, koji je utvrđen na 60 odsto nacionalnog medijalnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka.
U 2025. godini medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u EU iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno 1.912 evra mesečno. Na nivou Unije, 60 odsto tog iznosa iznosilo je 1.147 evra mesečno.
Grčka je ponovo na vrhu liste. Tokom 2025. godine, čak 82,6 odsto stanovnika Grčke koji su bili u riziku od siromaštva živelo je u domaćinstvima koja su na stanovanje trošila više od 40 odsto raspoloživog dohotka. To znači da je bilo pogođeno više od četiri od pet ljudi iz ove kategorije.
Slede Danska (59,8 odsto) i Švajcarska (56,1 odsto), dok je stopa viša od 40 odsto i u Švedskoj (46,8 odsto), Norveškoj (43,8 odsto) i Češkoj (43,4 odsto). Nemačka (35 odsto) takođe je iznad proseka EU, dok su Španija (28,3 odsto), Francuska (25,4 odsto) i Italija (21,7 odsto) ispod njega. Najniža stopa među posmatranim zemljama zabeležena je na Kipru i iznosi 7,6 odsto. Slede Albanija (8,2 odsto), Hrvatska (14,9 odsto) i Slovačka (15,4 odsto).
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)