IFIMES: Da li EU poseduje jasnu i doslednu strategiju prema zemljama Zapadnog Balkana?
Komentari
28/12/2025
-15:54
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ocenio je, da je inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da zemlje Zapadnog Balkana grupno pristupe Evropskoj uniji, predstavljena na nedavnom sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, ponovo otvorila ključno pitanje evropske politike - da li EU poseduje jasnu i doslednu strategiju prema Zapadnom Balkanu.
U najnovijoj analizi "Zapadni Balkan i Evropska unija: Grupno proširenje kao strateški odgovor na krizu kredibiliteta i geopolitičku neizvesnost" Ifimes naglašava da ta inicijativa nije politički eksperiment niti pokušaj zaobilaženja evropskih kriterijuma, već da se radi o nastojanju da se vrati strateškoj logici proširenja, koja je u ključnim momentima istorije Unije donosila stabilne i dugoročne rezultate.
Suština predloga nije u "olakšavanju" članstva, već, dodaje Ifimes, u priznanju da fragmentirani, bilateralni i beskonačno prolongirani proces gubi kredibilitet - kako pred građanima Zapadnog Balkana, tako i u širem geopolitičkom kontekstu.
"Grupno proširenje nije anomalija u evropskoj istoriji, već proverena praksa primenjena u ključnim strateškim trenucima. Najpoznatiji primer je talas proširenja iz 2004. godine, kada je EU u jednom potezu primila 10 država, pretežno iz srednje i istočne Evrope. Faktički, radi se o '9,5 država', jer severni, turski deo Kipra nije bio obuhvaćen pravnom tekovinom EU (acquis communautaire). Tada je u članstvo ušlo oko 70 miliona stanovnika, dok današnji Zapadni Balkan broji oko 16 miliona - što jasno pokazuje da veličina regiona nije prepreka integraciji", piše u analizi koja će biti objavljena u ponedeljak.
Migracije s Balkana, pokretane ekonomskim i bezbednosnim razlozima, su u 2025. iznosile približno 500.000 mladih godišnje, navodi Ifimes i dodaje da grupno proširenje nudi potencijalno rešenje kroz ekonomsku integraciju i otvaranje tržišta rada EU.
"U scenariju dogovorenog grupnog proširenja, sve zemlje kandidati pristupaju EU u istom talasu. To bi povećalo kredibilitet Unije u regionu, podiglo podršku članstvu za 20–25 odsto, stabiliziralo ekonomiju uz procenjeni rast BDP-a od 2–3 odsto godišnje i poboljšalo efektivnost regionalne saradnje za 30–50 odsto kroz zajedničke infrastrukturne i trgovinske projekte", navodi Institut.
Podseća se da je odluka o proširenju 2004. godine bila vođena strateškom procenom, a ne savršenstvom institucionalnih rešenja, kao i da se taj potez smatra jednim od najuspešnijih u istoriji EU jer je stabilizovao postsocijalistički prostor, ubrzao ekonomski razvoj novih članica, smanjio bezbednosne rizike i trajno ih integrisao u zapadni politički, pravni i vrednosni okvir.
Povezane vesti
"U kontekstu današnje geopolitičke nestabilnosti, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu, teško je proceniti koliko bi EU bila ranjiva bez tog velikog proširenja. U tom svetlu, inicijativa za grupni prijem zemalja Zapadnog Balkana nije eksperiment, već prirodan nastavak proverene evropske prakse, prilagođen izazovima savremenog geopolitičkog i strateškog okruženja", navodi Ifimes.
Podvlači se da je za razliku od država srednje i istočne Evrope početkom 2000-ih, Zapadni Balkan danas zarobljen produženom kandidaturom bez jasno definisanog ishoda, kao i da proces proširenja sve više deluje sam sebi svrhom, dok je realna perspektiva članstva zamenjena složenim tehničkim fazama, privremenim mehanizmima i političkim uslovljavanjima.
"Takav pristup pretvara region iz aktivnog učesnika u pasivnog primaoca politike, što slabi političku motivaciju i društvenu podršku reformama. Grupni pristup EU mogao bi da ima snažan psihološki, politički i institucionalni efekat, ponovo uspostavljajući direktnu vezu između sprovođenja reformi i konkretne nagrade - osnovnog principa svake uspešne politike proširenja", navodi Ifimes.
U analizi se navodi da iskustva prethodnih talasa proširenja pružaju važne pouke - da su u procesu pristupa Baltičkih država (Estonija, Latvija, Litvanija, 2004.), odlučan i koordinisan pristup, jasna evropska perspektiva, snažna domaća volja i podrška EU rezultirali brzim i uspešnim integracijama, a da su se jasni kriterijumi, transparentni vremenski okviri i unutrašnji konsenzus pokazali ključnim za kredibilitet procesa.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Kada se radi o Rumuniji i Bugarskoj, koje su pristupile Uniji 2007. godine, formalno članstvo praćeno post-pristupnim mehanizmima je ukazalo na rizik dugotrajnih i fragmentisanih reformskih procesa, smanjenja percepcije kredibiliteta EU i frustracije unutar novih članica, dok je proces pristupa Hrvatske (2013. godine) pokazao koliko su važni regionalni konsenzus, unutrašnje reforme i transparentno vođenje pregovora za dugoročnu stabilnost i naklonost EU.
Kako se navodi pouke za region Zapadnog Balkana su da region trenutno pati od produžene neizvesnosti, fragmentisanih kriterijuma i ograničenog regionalnog konsenzusa, a da, dok su prethodni talasi imali jasnu i verodostojnu perspektivu članstva, Zapadni Balkan ostaje "zarobljen" u procesu.
Zbog toga bi grupni pristup EU mogao da obnovi kredibilitet proširenja, osigura jasnije vremenske okvire i ponovo uspostavi logiku nagrade za sprovedene reforme.
Povezane vesti
"Aktuelna politika proširenja Evropske unije suočava se s ozbiljnim problemom dvostrukih standarda. Mnoge postojeće članice ne ispunjavaju kriterijume koje se zahtevaju od zemalja Zapadnog Balkana, posebno u oblastima vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i nezavisnosti pravosuđa. Takva asimetrija stvara osećaj političke nepravde i percepciju selektivnog političkog pritiska. Dodatno, praksa ad hok menjanja zahteva i odsustvo jasnih vremenskih okvira podriva poverenje građana i institucija u evropske mehanizme odlučivanja, čime proces proširenja deluje politički instrumentalizovano umesto meritokratski, ozbiljno ugrožavajući kredibilitet EU u očima Zapadnog Balkana", zaključuje se u analizi.
Komentari (0)