Koliko Evropsku uniju košta Zapadni Balkan: Finansijske implikacije proširenja EU za države članice i zemlje kandidate

U Evropskoj kući u Beogradu održana je prezentacija studije "Koliko me košta Zapadni Balkan". Moderna centralna panel diskusija bavila se centralnim pitanjima studije: kakve su finansijske implikacije proširenja EU za države članice i za zemlje kandidate na Zapadnom Balkanu, koji su koraci neophodni za reformu narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira u svetlu proširenja.

Panelisti u ovoj diskusiji bili su ministar za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Nemanja Starović, zamenica ambasadora EU u Srbiji, Plamena Halačeva i Nikola Altiparmakov iz fiskalnog saveta Srbije.

Prezentacija je počela nakon uvodnih reči Jakova Devčića, direktora Fondacije Konard Adenauer, koja je bila i organizator događaja.

"Evropa se ujedinjuje ili razjedinjuje, a često čujemo i izraz da se raspada. Pitanje koje danas postavljamo jeste koliko nas košta Zapadni Balkan, ali i koliko nas kosta da ga ostavimo po strani. Neki građani u Nemačkoj kada pričaju o Zapadnom Balkanu, kažu nam da će nas to mnogo koštati. Drugi, pak, kažu 'dokle više da prosipamo novac'. Na osnovu toga smo mi, kao fondacija, želeli čiste podatke. Zapadni Balkan nije daleka regija, to je naš neposredni komšiluk", rekao je Devčić na otvaranju panela.

Euronews/Nemanja Petričević

Dodao je da je ova studija imala tri aspekta: transparentnost, razjašnjenje i perspektiva. Studiju je predstavio Strahinja Subotić, programski menadžer CEP Beograd.

"Možda će vas zanimati odgovor na pitanje koliko nas košta Zapadni Balkan. Odgovor je 46,6 milijardi evra, ali bi to trebalo ostaviti po strani. Kada bi predstavili slikovito koliko nas to košta, to je šoljica espresa i kroasan po glavi stanovnika EU. To je poruka građanima EU da je proširenje i više nego isplativo. Ovo je zasnovano na najnovijim nalazima", rekao je Subotić.

On je istakao da su ključna dva scenarija, ali da bilo koji od njih govori da je ulazak zemalja Zapadnog Balkana isplativ.

Euronews/Nemanja Petričević

Kada bi Srbija sutra postala članica, dobijala bi iz EU tri milijarde evra, dok bi godišnje se iz Srbije u kasu EU slivalo 700 miliona.

"Kada je reč o samim brojevima, tih tri milijarde evra koje bi mi dobijali iz EU je jednako ovogodišnjem deficitu. Samim tim vam je jasno da bi bila reč o velikoj promeni, tačnije mi bi iz EU finansirali deficit. Jedna povezana tema je upravo to koliko je realistično da dosegnemo evropski prosek bez članstva u EU.  Neosporno je to da, kada bismo ušli u EU, građani bi to i te kako osetili. Sve je do nas, nisu sve nove članice iskoristile šansu", rekao je Altiparmakov.

Euronews/Nemanja Petričević

Ministar za evropske integracije Vlade Republike Srbije zahvalio se svima koji su učestvovali na izradi studije.

"Poslednje istraživanje je pokazalo da je fenomen straha od proširenja i dalje prisutan među članicama EU, ali i građanima. Verujem da rezultati ove studije može biti svima od koristi. Pitanje zamaha je važno pitanje, zato što se politika proširenja vraća u fokus. Sve države koje su kandidati imaju želju da budu članice trebalo bi da budu sagledavane po pravilima iz Kopenhagena", rekao je Starović.

Prokomentarisao je i ne odlazak predstavnika Srbije na Samit EU u Brisel.

Euronews/Nemanja Petričević

"Ja ne mogu da budem advokat EU u Srbiji, kako je to često predstavljeno. Srbiji je poslata loša poruka time što nije otvoren Klaster 3 na kojem radimo četiri godine, a to samim tim predstavlja poklon onima koji ne žele da vide Srbiju u EU. Naš odgovor je u skladu sa onim kako su se oni prema nama poneli", objasnio je Starović.

Plamena Halačeva, zamenica ambasadora EU u Srbiji istakla je da su troškovi budžeta EU važni za proširenje, ali da nisu ključni.

"Nekoliko je poruka, kada govorimo o budžetu za proširenja. Nije to nešto što je toliko ključno, kao što vidimo iz ove studije. Jedan od važnih elemenata pokazuje da buduće članice neće samo dobijati sredstva, već će i davati, dakle kružni sistem. Više nego ikada proširenje se vidi kad geopolitička potreba. Studija je fantastična kada je reč o ubeđivanju nekoga da dođe do proširenja", rekla je Halačeva.

Dodala je da dosta mora da se radi na tome da se promeni negativan stav prema zemljama Zapadnog Balkana, a koje neke zemlje članice imaju.

"Postoji politička obaveza, MFF (višegodišnji finansijski okvir) će biti baza kada je u pitanju pristupanju EU i biće dosta sredstava za zemlje Zapadnog Balkana. Mi intenzivno radimo na prijemu novih članica", zaključila je Halačeva.

Panelisti su zaključili da je novi plan sredstava za prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU bolji od prethodnih planova.