Kako Evropljani mogu "spasiti" Grenland od Trampa? U igri četiri moguća scenarija

Ako evropske vlade ranije nisu shvatile koliko su ozbiljne bile Trampove pretnje u vezi sa Grenlandom, sada to sigurno jesu, komentariše Politico u senci dešavanja i eskalacije američkih pretnji nakon intervencije u Venecueli.

Evropljani više ne ignorišu retoriku američkog predsednika i očajnički traže plan da ga zaustave, dodaje se u članku, koji se poziva i na izjave evropskog diplomate: "Moramo biti spremni za direktan sukob sa Trampom. Pojačao je svoju agresivnost i moramo se ubrzati", navodi.

Politico je razgovarao sa zvaničnicima, diplomatama, analitičarima i osobama upućenim u procese u NATO-u, u pokušaju da mapira kako bi Evropa mogla da zaustavi američkog predsednika ili kako bi mogla da odgovori ako on "ode predaleko". Svi izvori su govorili pod uslovom anonimnosti, navodi se u članku.

"Svi su zbunjeni i nemaju jasno znanje o tome koje alate imamo na raspolaganju", rekao je jedan bivši danski poslanik. "Niko ne zna šta da radi jer Amerikanci jednostavno mogu da rade šta žele. Ali potrebni su nam odgovori, i to odmah. Ne možemo čekati pet ili sedam godina", dodao je.

Pa, šta bi Evropa mogla da uradi da zaustavi Trampa u njegovim namerama?

Prva opcija: Kompromis

JUAN CARLOS CASADO (starryearth.com) / Sciencephoto / Profimedia

Tramp kaže da je Grenland od vitalnog značaja za interese SAD u pogledu bezbednosti i optužuje Dansku da ne čini dovoljno da ga zaštiti od kineske i ruske vojne aktivnosti u arktičkom regionu.

Prema Politiku, najbrži "izlaz" iz problema bi moglo biti postizanje dogovora putem pregovora, iz kojih bi proizašlo nešto što bi Tramp predstavio kao "pobedu", ali što bi takođe omogućilo Danskoj i Grenlandu da sačuvaju svoje dostojanstvo.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a izrazio je mišljenje da bi Alijansa mogla posredovati između Grenlanda, Danske i SAD, kao što je činila i u slučaju drugih država članica, ističući primer Grčke i Turske.

Ambasador NATO-a u SAD, Metju Vitaker, izjavio je juče da Tramp i njegovi savetnici ne veruju da je Grenland adekvatno zaštićen. "Kako se led topi i putevi na Arktiku i Severu otvaraju, Grenland postaje veoma ozbiljan bezbednosni rizik za kopneni deo SAD".

Istovremeno, saveznici NATO-a razmatraju nove predloge za Trampa koji bi mogli ojačati bezbednost Grenlanda, uprkos široko rasprostranjenom mišljenju da je scenario direktne pretnje od ruskih i kineskih brodova na tom području preteran.

Prema trojici NATO diplomata koje citira Politico, Alijansa bi trebalo da razmotri - među drugim predlozima, ubrzanje odbrambenih troškova za Arktik, sprovođenje više vojnih vežbi u regionu i raspoređivanje trupa za odbranu Grenlanda, ali i da umiri SAD, ako je to neophodno.

Alijansa bi takođe trebalo da bude otvorena za plan "Arktičke straže" (Arctic Sentry) - premeštanje vojnih snaga u region, kao što je slučaj sa "Istočnom stražom" (Eastern Sentry) i "Baltičkom stražom" (Baltic Sentry), tvrde dva diplomatska izvora Politico-a.

"Sve što se može učiniti" da se ojača prisustvo Alijanse u blizini Grenlanda i da se saslušaju Trampovi zahtevi "treba detaljno razmotriti", navodi jedan od diplomata.

Tramp takođe tvrdi da želi Grenland zbog ogromnih mineralnih nalazišta i potencijalnih zaliha nafte i prirodnog gasa. Međutim, postoji osnovni razlog zašto je Grenland u velikoj meri ostao neiskorišćen: eksploatacija resursa iz njegovog negostoprimljivog terena je teška i vrlo skupa, čineći ga manje konkurentnim u odnosu na kineski uvoz.

Danski izaslanici kažu da su decenijama pokušavali da podrže investicije na Grenlandu, ali njihove evropske kolege nisu bili otvorene - iako je jedan diplomata EU upoznat sa ovim pitanjem rekao da ima naznaka da se taj stav menja.

Druga opcija: Više novca za Grenland

Euronews Srbija

Trampova administracija je stavila težište na pokret za nezavisnost Grenlanda. Logika je da ako područje napusti Kraljevinu Dansku i potpiše sporazum sa SAD-om, biće preplavljen američkim novcem.

Dok je Tramp ponavljano odbijao da isključi upotrebu vojne sile za preuzimanje Grenlanda, takođe je insistirao da želi da područje pređe u sklop SAD-a dobrovoljno.

Istovremeno, EU i Danska pokušavaju da ubede stanovnike Grenlanda da im mogu ponuditi bolji dogovor.

Brisel planira da više nego uvodstruči svoje izdatke za Grenland do 2028. godine, u okviru dugoročnih planova izrađenih nakon što je Tramp počeo da polaže pravo na teritorije koje Danska kontroliše, prema nacrtu predloga Komisije objavljenom prošlog septembra.

Na osnovu tih planova, koji će proći kroz dalje pregovore između država članica, EU će gotovo udvostručiti svoje izdatke za Grenland na 530 miliona evra za sedmogodišnji period koji počinje 2028. godine.

Ova suma će se dodati na novac koji Danska šalje Grenlandu u okviru svog sporazuma sa autonomnom oblašću.

Grenland će takođe moći da podnese zahtev za dodatnih 44 miliona evra od EU namenjenih za udaljene regione povezane sa evropskim zemljama, prema istom dokumentu.

Podrška od Danske i Evrope trenutno se uglavnom fokusira na socijalnu zaštitu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zelenu tranziciju. U skladu s novim planovima o rashodima, ova podrška će se proširiti i na razvoj ostrva da bi se ekstraktovali mineralni resursi.

"Imamo veliki broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva, a infrastruktura na Grenlandu zaostaje, dok se naši resursi iscrpljuju bez dobrog profita za Grenland, već prvenstveno za danske kompanije", rekao je Kuno Fenker, poslanik opozicije na Grenlandu koji podržava nezavisnost.

Privlačna ponuda od Danske i EU mogla bi biti dovoljna da zadrži stanovnike Grenlanda dalje od SAD-a.

Treća opcija: Ekonomska odmazda

Euronews Srbija

Kako se navodi u tekstu, EU ima moćno političko oružje koje bi mogla aktivirati da odvrati Trampa. Reč je o Mehanizmu protiv prinude, koji je stvoren posle Trampovog prvog mandata i omogućava EU da preduzme ekonomsku odmazdu protiv zemalja koje su usvojile neprijateljsku trgovinsku politiku.

EU je pretila da će upotrebiti ovaj mehanizam nakon što je američki predsednik uveo carinske dažbine, ali inicijativa je "zamrznuta" u julu kada su dve strane postigle sporazum.

Međutim, kako SAD nastavljaju da nameću carinske politike prema EU, Brisel bi mogao da vrati meru na sto.

Ipak, Evropa će morati da ubedi Trampa da ovaj put misli ozbiljno. To je zato što oštre izjave u prošlosti nisu dovele do nekih drastičnih inicijativa.

Četvrta opcija: Vojni odgovor

profimedia

Ako SAD odluče da vojnom intervencijom zauzmu Grenland, Evropljani nemaju mnogo oružja u svom arsenalu da to spreče, primećuje Politico.

"Neće biti preventivnog napada na Amerikance pre nego što zauzmu Grenland. To bi bilo ekvivalentno ratnom činu", procenjuje Tomas Krozbi, profesor vojnih operacija na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu, specijalizovan za pitanja koja se tiču SAD-a.

"Međutim, ako govorimo o nekoj vrsti vojnog odgovora, razmera tog odgovora zavisila bi od veličine prethodnog udara. Drugim rečima, ako Amerikanci sprovedu napad koristeći vrlo mali vojni tim, moglo bi se narediti hapšenje njegovih članova ako su počinili nešto nezakonito".

Situacija bi, naravno, bila potpuno drugačija ako bi SAD odlučile da izvrše snažan napad.

U ovom slučaju - uzimajući u obzir dansko zakonodavstvo o eventualnoj invaziji na njihovu teritoriju, vojska bi formalno bila dužna da reaguje na bojnom polju bez čekanja na naređenja.

Evropske zemlje trebalo bi da razmotre slanje trupa na Grenland ako to zatraži Danska, rekao je diplomata EU, ponavljajući stav da bi Berlin i Pariz mogli da pošalju vojne snage kako bi sprečili potencijalnu invaziju.

Iako je malo verovatno da bi te vojne snage efikasno odolele američkoj invaziji, one bi funkcionisale kao odvraćajući faktor, dodaje Politico.

"Mogla bi da se izabere strategija 'tripwire' (relativno umereno raspoređivanje trupa)", kaže Krozbi. Ova strategija bi eventualno mogla da prisili američku vojsku da ili upotrebi silu ili se povuče, dodaje on i zaključuje: "Ovaj plan može imati visoku cenu. To je potpuno neistraženo područje i vrlo je verovatno da će doći do gubitka ljudskih života".