Evropa na tankom ledu: Brani Grenland, ali štedi Trampa zbog Ukrajine

Dok Evropljani pokušavaju da odbrane Grenland od pretnji Donalda Trampa da ga će ga anektirati, strah od gubitka američke podrške u okončanju rata u Ukrajini predstavlja delikatan čin balansiranja.

Tokom prošle godine, ostanak u dobrim odnosima sa Donaldom Trampom postao je prioritet broj jedan za evropske lidere, koji su otišli i korak dalje da bi umirili raspoloženje američkog predsednika, obuzdali njegove najradikalnije impulse i održali njegovu čvrstu angažovanost u onome što je njihova primarna briga - rat u Ukrajini.

Premda je Evropa daleko najveći donator Kijevu, niko na kontinentu nema iluzije da se ruskoj invaziji ne može odoleti bez američkog oružja i da se rat na kraju ne može okončati bez Vašingtona za pregovaračkim stolom.

U praksi, strateški proračun se pretvorio u bolne žrtve, najpre u vidu kaznenih tarifa koje je Tramp primorao Evropljane da trpe.

"Ovde nije reč samo o trgovini. Radi se i o bezbednosti. Radi se o Ukrajini. Radi se o trenutnoj geopolitičkoj nestabilnosti", rekao je Maroš Šefčovič, evropski komesar za trgovinu, u junu, braneći trgovinski sporazum koji je nametnuo sveobuhvatnu carinsku stopu od 15 odsto na evropsku robu.

Isti način razmišljanja sada se primenjuje i u slučaju budućnosti Grenlanda.

Kako Bela kuća pojačava pretnje da će preuzeti ovo veliko poluautonomno ostrvo, čak i silom ako bude potrebno, Evropljani hodaju po najtanjem mogućem ledu između moralnog imperativa da brane teritorijalni integritet Danske i dubokog straha da ne naljute Trampa.

Krhkost situacije jasno je izložena na ovonedeljnom sastanku Koalicije voljnih u Parizu, koji je francuski predsednik Emanuel Makron sazvao da bi unapredio rad na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Ovaj prominentni skup bio je poseban po prvom ličnom učešću Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, glavnih pregovarača koje je imenovao Tramp.

Na kraju sastanka, Makron je pozdraviо "operativnu konvergenciju" postignutu između Evrope i SAD-a po pitanju mira u Ukrajini. Uz njega, britanski premijer Kir Starmer je takođe bio optimističan, govoreći o "odličnom napretku".

Ali nije dugo trajalo pre nego što je "slon u prostoriji" postao vidljiv.

Nagli zaokret

Tanjug/AP/Yoan Valat

Prvi novinar koji je uzeo reč upitao je Makrona da li Evropa još uvek može da "veruje" Americi s obzirom na pretnje kada je Grenland u pitanju. U odgovoru, francuski predsednik brzo je istakao učešće SAD-a u bezbednosnim garancijama.

"Nemam razloga da sumnjam u iskrenost tog angažmana", rekao je Makron. "Kao potpisnica Povelje UN-a i članica NATO-a, Sjedinjene Države su ovde kao saveznik Evrope, i kao takve su sarađivale sa nama u poslednjih nekoliko nedelja".

Starmer je takođe stavljen na test kada ga je novinar upitao o vrednosti izrade bezbednosnih garancija za zemlju u ratu "istog dana" kada je Vašington javno govorio o oduzimanju teritorije od političkog saveznika.

Poput Makrona, Starmer je odlučio da gleda na svetlu stranu stvari.

"Odnos između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država jedan je od naših najbližih odnosa, posebno po pitanjima odbrane, bezbednosti i obaveštavanja", rekao je britanski premijer. "I 24 sata dnevno radimo sa SAD na tim pitanjima".

Starmer je nakratko pomenuo izjavu objavljenu ranije tog utorka od strane lidera Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva i Danske u odbranu Grenlanda.

Izjava je implicitno podsetila SAD da poštuju "načela suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica" utemeljenih u Povelji UN-a, upravo iste principe koje Moskva krši širom Ukrajine.

Tekst nije sadržao nikakvu eksplicitnu osudu cilja da se Grenland silom pripoji i nije precizirao bilo kakvu potencijalnu evropsku odmazdu.

"Grenland pripada njegovom narodu. Samo Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", glasio je završni pasus.

Glasna tišina

Tanjug/AP/Alex Brandon

Nedostatak osude podsetio je na evropski odgovor na američku operaciju koja je samo nekoliko dana ranije smenila Nikolasa Madura sa vlasti u Venecueli.

Osim Španije, koja osudila intervenciju kao otvoreno kršenje međunarodnog prava, Evropljani su bili upečatljivo tihi po pravnim pitanjima. Umesto da osuđuju, fokusirali su se na demokratsku tranziciju vlasti u Venecueli.

U privatnim razgovorima, zvaničnici i diplomate priznaju da bi započinjanje sukoba sa Trampom zbog uklanjanja Madura, neprijateljskog diktatora, bilo kontraproduktivno i neodgovorno usred rada na unapređenju bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Međutim, pristup "hodanja na jajima" osuđen je na propast kada je u pitanju Grenland, teritorija koja pripada članici i EU i NATO-a.

Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi cela bezbednosna arhitektura izgrađena na kraju Drugog svetskog rata, mogla da se sruši preko noći u slučaju aneksije. Briga je da bi pokušaj da se po svaku cenu ostane u Trampovoj milosti mogao da dođe po ceni nezamislivog.

"Evropljani se očigledno nalaze u 'dvostrukoj zamci': pošto im je očajnički potrebna američka podrška u Ukrajini, njihovi odgovori na američke akcije - bilo na Venecuelu ili pretnje Trampa da anektira Grenland, su slabi ili čak prigušeni", rekao je Markus Cajner, viši saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu.

"Evropljani se plaše da bi kritikovanje Trampa moglo da pruži izgovor američkom predsedniku da zaključi mirovni sporazum na štetu Ukrajine i Evrope. Da li ovo stvara jaz u kredibilitetu EU? Naravno. Ali suočeni sa čisto transakcijskim američkim predsednikom, izgleda da nema drugog načina", zaključuje.