EU ubrzava vojnu mobilnost: Da li je vojni Šengen zamena za NATO ili put ka jačoj odbrani bloka?
Komentari30/01/2026
-17:00
Države članice EU imaće svega tri dana u mirnodopskim uslovima, odnosno šest sati u vanrednim situacijama, da omoguće prolazak vojnim trupama drugih evropskih država preko svojih granica, prema novom predlogu Evropske komisije o takozvanom "vojnom Šengenu". Cilj takvog predloga je značajno unapređenje vojne mobilnosti širom Unije. Ovo predstavlja najnoviji, u nizu planova EU, sa namerom da se do kraja decenije znatno ojača odbrambena sposobnost, posebno nakon pretnji američke administracije za preuzimanje Grenlanda.
To je vrlo mala želja, rekao je Donald Trump u svojoj nameri da kupi Grenland, nazivajući ga samo velikim prelepim komadom leda. Navodno je bio besan kada je Evropa tamo poslala trupe, ali uzevši u obzir realnost, slanje oko 40 vojnika iz osam zemalja više je bilo slanje poruke nego stvarne vojne sile. Ali šta ako bi se formirala evropska vojska? Pa realnost je verovatno da se to neće desiti. Ipak gradi se nešto drugo.
Euronews Srbija
Ako saberemo sve članice evropske unije, imamo oko 1,5 miliona aktivnih vojnika. Zvuči ogromno, ali je logistička noćna mora. Dok američka vojska koristi 32 sistema naoružanja, Evropa ima čak 172. To podrazumeva neusklađene rezervne delove, priručnike i municiju koji jednostavno ne funkcionišu zajedno. A premeštanje jednog tenka iz Lisabona u Varšavu trenutno može da traje mesecima zbog papirologije.
Zato je Evropska unija ubrzano radi na takozvanom vojnom Šengenu. Novi cilj je da se vreme za dobijanje dozvola za kretanje skrati na samo tri dana u mirnodopskim uslovima i na svega šest sati u vanrednim situacijama.
Dakle, cilj nije jedna "super-vojska", već da 27 postojećih armija zaista bude kompatibilno. Ali popravljanje sistema je lakši deo. Teže je pronaći vojnike. Dok Letonija i Hrvatska vraćaju obavezni vojni rok, šira javnost još nije spremna. Samo trećina Evropljana kaže da bi bila spremna da se bori.
Zato se ne zamenjuje NATO. Evropska unija samo želi da obezbedi da, ako telefon zazvoni u tri ujutru… zaista može da se javi.
Dikinson: Vojni Šengen nije zamena za NATO
Govoreći za Euronews Srbija, Piter Dikinson iz Atlantskog saveta ocenio je da plan Evropske unije da do 2027. uspostavi tzv. prostor evropske vojne mobilnosti, poznat kao vojni Šengen, ne predstavlja korak ka stvaranju evropske vojske, već pokazuje koliko je takav projekat zapravo složen.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, spor napredak u uspostavljanju vojnog Šengena najbolje ilustruje prepreke sa kojima bi se Evropa suočila kada bi pokušala da formira jedinstvenu vojnu silu.
"Mnoge ljude bi iznenadilo da saznaju kakve sve prepreke postoje za pomeranje trupa i vojne opreme širom Evrope u nekoj urgentnoj situaciji", rekao je Dikinson, ukazujući na brojne birokratske barijere koje i dalje ograničavaju vojnu saradnju unutar Unije.
Iako se često pretpostavlja da bi, zbog činjenice da je većina evropskih zemalja članica NATO-a, takvi procesi išli brzo, stvarnost je, kako kaže, sasvim drugačija.
Dikinson naglašava da vojni Šengen nije, niti može biti, zamena za NATO.
"To je praktična mera kako bi se uklonile postojeće prepreke. Time se ne stvara nikakva nova vojna snaga, niti nova komanda, i to ne predstavlja alternativu NATO-u", objašnjava on.
Umesto toga, vojni Šengen vidi kao okvir koji bi olakšao delovanje NATO-a i pojedinačnih evropskih država u slučaju bezbednosnih pretnji, nešto za šta se dugo smatralo da već postoji, ali u praksi nije bilo funkcionalno.
Iako Evropska unija, posmatrano kroz zbirne kapacitete, raspolaže sa više vojnika i više vojne opreme nego Sjedinjene Američke Države, kako je dodao, Evropa i dalje sporo raspoređuje i koristi te snage. Dikinson ocenjuje da su rokovi koje je EU postavila ambiciozni i da će ih biti veoma teško ostvariti.
AP Photo/Virginia Mayo
Povezane vesti
"Evropa je daleko moćnija na vojnom planu nego što to izgleda ili kako se ponaša", rekao je, dodajući da se Unija često postavlja kao pasivna sila koja zavisi od SAD za svoju bezbednost, iako su evropski vojni budžeti, zbirno posmatrano, veći od ruskih i mogu se porediti sa američkim.
Ipak, unutrašnje podele i neujednačen pristup bezbednosnim pitanjima sprečavaju Evropu da taj potencijal pretvori u stvarnu vojnu moć.
Na pitanje da li su politika i ponašanje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa doprineli "buđenju" Evrope, Dikinson ocenjuje da su evropske zemlje u poslednjim godinama bile više puta uzdrmane, ali da se promene i dalje odvijaju neujednačenim tempom.
"Menja se retorika i preuzete su određene obaveze kada je reč o izdvajanjima za odbranu, ali nemamo jedinstven front niti jasnu viziju", kaže on.
Prema njegovim rečima, osećaj hitnosti je znatno izraženiji u zemljama bližim Rusiji, dok je u zapadnijim delovima Evrope slabiji. Iako smatra da je Tramp napravio fundamentalni zaokret u evropskoj geopolitici, Dikinson zaključuje da se Evropljani još uvek nisu u potpunosti prilagodili novim geopolitičkim realnostima.
Komentari (0)