"Privlačno za sabotažu": Da li pretvaranje Severnog mora u čvorište zelene energije nosi bezbednosne rizike?

Evropa bi morala dodatno da ojača zaštitu svoje podvodne infrastrukture nakon predstavljanja najambicioznijeg plana razvoja vetroparkova na moru do sada, upozoravaju stručnjaci za bezbednost.

Plan da Severno more postane „najveća zelena elektrana na svetu“ otvorio je, pored klimatskih i ekonomskih pitanja, i dileme u vezi sa bezbednošću.

Prošlog meseca gotovo dvanaest evropskih država udružilo je napore kako bi ubrzalo izlazak iz zavisnosti od fosilnih goriva. Cilj je da se do 2050. godine realizuje 100 gigavata zajedničkih vetroprojekata u Severnom moru, što bi, prema procenama, moglo da obezbedi struju za više od 140 miliona domaćinstava.

Hamburšku deklaraciju 26. januara potpisale su Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Luksemburg, Holandija, Norveška i Velika Britanija. Zemlje su obećale 9,5 milijardi evra početnih sredstava, sa ambicijom da podstaknu čak bilion evra investicija širom Evrope, otvore 90.000 radnih mesta i u narednih 15 godina snize troškove proizvodnje električne energije za oko 30 odsto.

Još pre tri godine, države regiona Severnog mora najavile su izgradnju 300 GW priobalnih vetroelektrana do sredine veka, delom i kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu i korišćenje energenata kao političkog sredstva pritiska.

Alan O'Neill / Zuma Press / Profimedia

Trećina planiranih kapaciteta sada bi trebalo da potekne iz zajedničkih projekata. U planu su i takozvani hibridni energetski čvorovi – vetroelektrane na moru povezane sa više država putem višenamenskih interkonektora.

Međutim, premeštanje ključne energetske infrastrukture sa kopna na otvoreno more otvara pitanje njene ranjivosti na sabotaže i druge oblike neprijateljskog delovanja.

Tokom 2023. godine, zajednička istraga javnih servisa iz Danske, Norveške, Švedske i Finske ukazala je na navodni ruski program usmeren na praćenje i potencijalno ugrožavanje vetroparkova i podvodnih komunikacionih kablova u Severnom moru.

Prema tim navodima, Moskva raspolaže flotom brodova koji se predstavljaju kao ribarski ili istraživački, a zapravo prikupljaju podatke i mapiraju osetljive tačke podvodne infrastrukture.

Zašto su vetroelektrane na moru potencijalna meta?

Džejms Bor, bezbednosni ekspert, ocenjuje da svaki energetski sistem koji se oslanja na kompleksnu infrastrukturu na moru i višestruke međudržavne veze podrazumeva nove vrste zavisnosti.

"U suštini, reč je o premeštanju rizika, a ne nužno o njegovom povećanju“, navodi on.

Prema njegovim rečima, prelazak sa modela zasnovanog na lancima snabdevanja fosilnim gorivima na model u kojem dominiraju fizička infrastruktura, digitalni sistemi i podaci menja prirodu pretnji.

Fizički napadi na proizvodne kapacitete, priobalne trafostanice ili podvodne kablove predstavljaju jedan od najozbiljnijih scenarija.

"Takvu infrastrukturu je teško neprekidno nadzirati, što je čini privlačnom metom za sofisticirane i motivisane aktere“, upozorava Bor.

Euronews

Ipak, dodaje da oštećenje takvih sistema nije jednostavno i da bi predstavljalo otvoren i lako uočljiv čin. Pored toga, moderni energetski sistemi projektuju se sa određenim nivoom redundantnosti, pa bi posledice pojedinačnih incidenata bile ograničene i lokalnog karaktera.

Sa rastućom digitalizacijom energetskog sektora, sve značajniji postaje i sajber rizik.

"Verovatnije je da će se pojaviti pokušaji kompromitovanja sistema nego spektakularni fizički napadi. Ipak, posledice bi pre bile poremećaji i smanjenje efikasnosti nego potpuni kolaps“, smatra Bor.

On naglašava da su slični rizici već poznati u drugim sektorima kritične infrastrukture i da se mogu ublažiti ukoliko se bezbednosni aspekt uključi u samu fazu projektovanja.

Da li Evropa ima dovoljno snažan podvodni nadzor?

Kompanija EUROATLAS, koja razvija autonomna podvodna vozila za nadzor i zaštitu infrastrukture, upozorava da se energetski sistem kontinentalnih razmera gradi bez adekvatnog bezbednosnog okvira ispod površine mora.

"Kontinuirani autonomni nadzor pod vodom postaje podjednako važan za energetsku sigurnost kao što je kontrola vazdušnog prostora za odbranu“, poručuje Verineja Kodrean iz te kompanije.

Bor, međutim, ističe da nadzor predstavlja samo jedan deo šire strategije otpornosti.

Prema njegovom mišljenju, ključnu ulogu imaju diverzifikacija izvora, mogućnost brze intervencije i popravki, segmentacija mreža i tesna međunarodna saradnja.

"Energetska bezbednost je nacionalna bezbednost"

Britansko Ministarstvo za energetsku bezbednost i neto nultu emisiju saopštilo je da Velika Britanija i partneri iz EU dodatno intenziviraju saradnju kako bi zaštitili građane i osigurali stabilno snabdevanje energijom.

"Energetska bezbednost neraskidivo je povezana sa nacionalnom bezbednošću“, naveo je portparol ministarstva.

Kako se ističe, sporazum predviđa posebne mere za jačanje otpornosti i zaštitu priobalne infrastrukture od fizičkih i sajber pretnji.

Iz organizacije RenewableUK poručuju da je cilj očuvanje pouzdane proizvodnje velikih količina čiste energije za Veliku Britaniju i susedne zemlje, uz paralelno jačanje bezbednosne saradnje.

Šta predviđa Hamburška deklaracija?

U tekstu deklaracije navodi se da rastuće geopolitičke tenzije zahtevaju koordinisan i strateški pristup zaštiti pomorske energetske infrastrukture.

Predviđena je snažnija saradnja vojnih, civilnih i privatnih aktera, unapređenje sajber odbrane, organizovanje redovnih bezbednosnih vežbi i stroža kontrola plovila koja ne zadovoljavaju standarde.

Euronews

Ministri energetike i odbrane pozvani su da dodatno unaprede saradnju u oblasti otpornosti i zaštite infrastrukture u Severnom moru.

Iako postoji rizik da zelena infrastruktura postane meta, Bor zaključuje da ona nije inherentno krhkija od sistema zasnovanih na fosilnim gorivima.

Naprotiv, razgranata i međusobno povezana mreža obnovljivih izvora može biti otpornija – pod uslovom da se bezbednost od početka tretira kao sastavni deo planiranja i upravljanja, a ne kao naknadni dodatak.