General Klensi za Euronews: EU mora jačati odbranu za scenarije izvan NATO Člana 5

Klauzula EU o uzajamnoj odbrani je snažnije formulisana od Člana 5 NATO-a, ali se generalno smatra slabijom jer su se saveznici u vojnom savezu do sada oslanjali na odvraćanje koje pruža SAD.

Član 5 navodi da se oružani napad na jednu ili više članica NATO-a u Evropi ili Severnoj Americi smatra napadom na sve članice.

Rad na operacionalizaciji klauzule Evropske unije o uzajamnoj odbrani trebalo bi da se koncentriše na okolnosti koje padaju "ispod praga" Člana 5 NATO-a, izjavio je za Euronews najviši vojni zvaničnik bloka.

General Šon Klensi, predsednik Vojnog komiteta EU, izjavio je za Euronews tokom vikenda da su njegove službe "spremne" da pomognu u redefinisanju šta znači evropska uzajamna odbrana.

U subotu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iskoristila svoj govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da pozove EU da postane nezavisna u svojoj odbrani, dodavši da je došlo vreme da blok "oživi" svoju klauzulu o uzajamnoj odbrani kao deo ovog napora.

Dodala je da obaveza izložena u klauzuli, poznatoj kao Član 42.7 Ugovora, "ima težinu samo ako je izgrađena na poverenju i sposobnosti".

Komentari fon der Lajen dolaze dok je EU usred revizije odbrane, pokrenute sveobuhvatnom invazijom Rusije na Ukrajinu, uz upozorenja da bi Moskva mogla napasti drugu evropsku zemlju pre kraja decenije.

Međutim, postoje i zabrinutosti, uprkos tome što evropski lideri i ministri javno tvrde suprotno, u vezi sa kontinuiranom posvećenošću SAD evropskoj bezbednosti, NATO-u i njegovoj klauzuli o kolektivnoj odbrani iz Člana 5.

"Ispod Člana 5"

I Član 5 NATO-a i Član 42.7 EU aktivirani su samo jednom: prvi od strane SAD nakon napada 11. septembra, drugi od strane Francuske nakon terorističkih napada u Parizu u novembru 2015. godine.

Klauzula EU navodi da "ako je zemlja EU žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji, ostale zemlje EU imaju obavezu da joj pomognu i pruže podršku svim sredstvima koja su im na raspolaganju".

Upitan zašto EU treba dalje da operacionalizuje svoju klauzulu o uzajamnoj odbrani ako su 23 države članice koje su takođe u vojnom savezu uverene u dugoročnu posvećenost Vašingtona njihovoj bezbednosti, general Klensi je rekao da su uloge dve organizacije vrlo jasno definisane.

"NATO je pre svega vojna alijansa, EU to nije. EU je nešto potpuno drugačije. I to je, pretpostavljam, kako bismo to operacionalizovali, ako bih mogao da kažem jednostavnim rečima, ispod Člana 5", rekao je za Euronews.

„Dakle, u drugim okolnostima, u smislu hibridnog rata, u smislu drugih, pretpostavljam, vrsta kriza – bilo da su humanitarne, bilo da su krize ozbiljnije prirode, bilo da je reč o reagovanju na hibridne pretnje. Kakav je odgovor EU i kako to operacionalizujemo?”

"Mislim da je to vrsta komplementarnosti, a fokus je na komplementarnosti, kako bi se ojačalo razumevanje i odnos EU i NATO-a", dodao je.

Da li će EU moći sama da se brani do 2030. godine?

Jedan od ključnih stubova napora EU da poveća svoju spremnost do 2030. godine je program Evropske komisije za podsticanje zajedničke nabavke odbrambene opreme, kako bi se brže i jeftinije popunili nedostaci u sposobnostima.

Državama članicama je, na primer, ponuđena mogućnost da iskoriste zajam od 150 milijardi evra koji je izdala Komisija, kako bi zajednički nabavile kapacitete u devet identifikovanih prioritetnih oblasti, uključujući municiju, dronove, protivvazdušnu odbranu, kopnenu borbu i strateške pokretače.

General Klensi je za Euronews rekao da su vlasti EU sada "u fazi implementacije" i da se "radi na svih devet oblasti sposobnosti".

Međutim, priznao je da neki sektori napreduju brže od drugih, uglavnom zato što su njihove industrijske baze zrelije, ili zato što su lekcije sa bojnog polja u Ukrajini ubrzale razvoj. Ovo se posebno odnosi na dronove, kao i na svemirska sredstva.

Sledeća prekretnica biće formalni izveštaj o spremnosti koji se očekuje na jesen, namenjen da političkim liderima, uključujući predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen – pruži veću jasnoću o tome gde nedostaci i dalje postoje i koliko brzo se mogu otkloniti.

Upitan da li će EU biti spremna da se sama brani do kraja decenije, što je cilj prema mapi puta Komisije "Spremnost odbrane 2030", general Klensi je zauzeo oprezan ton, tvrdeći da taj cilj treba posmatrati kao deo dugoročnog pomaka, a ne kao fiksno krajnje stanje.

"Poslednje četiri godine su nas naučile da svet nije isti", rekao je, ukazujući na rat u Ukrajini kao jasan primer kako se sukobi razvijaju, jer kombinuje elemente konvencionalnog ratovanja – poput rovova – sa opremom pokretanom disruptivnom tehnologijom.

To onemogućava, rekao je, da se zaista predvidi kako bi mogao izgledati sledeći rat u Evropi.

Ono što je jasno, tvrdio je, jeste da spremnost u Evropi mora značiti pripremu za scenarije u rasponu od "mira, polu-mira, preko krize i možda do državnog sukoba".

"2030. je cilj, ako hoćete, i mi ka tome ubrzavamo, ali to će biti kontinuitet", rekao je general Klensi. Evropa, sugerisao je, neće moći da se "opusti" i smanji nivo odbrane i bezbednosti nakon tog datuma, već će morati da održi sadašnje napore.