Digitalni zdravstveni kartoni: Kako se menja pristup lečenju širom Evrope i koja država je na dnu liste, a ko na vrhu?
Komentari
01/03/2026
-14:21
Digitalne zdravstvene usluge postaju sve važnije širom Evrope. Pandemija koronavirusa podstakla je mnoge zemlje da pokrenu ili prošire konsultacije na daljinu. Od tada, telekonsultacije nastavljaju da rastu.
Pristup elektronskim zdravstvenim kartonima i digitalna zdravstvena pismenost ključni su za digitalnu transformaciju zdravstvenih sistema. Kartoni omogućavaju brže, bezbednije, kvalitetnije i bolje koordinisano lečenje. Pismenost osigurava da ljudi mogu da pristupe, razumeju i koriste zdravstvene informacije i usluge sa poverenjem.
Evropska unija (EU) postavila je cilj za e-zdravstvo. Do 2030. godine, 100 odsto građana EU trebalo bi da ima pristup svojim elektronskim zdravstvenim kartonima.
Međutim, nivo pristupa znatno varira širom Evrope. Koje zemlje, dakle, najbolje funkcionišu kada je reč o pristupu elektronskim zdravstvenim kartonima? I koliko su Evropljani digitalno pismeni u upravljanju svojim zdravljem putem interneta?
Prema izveštaju Evropske komisije "Digital Decade 2025: eHealth Indicator Study-Final Report", pristup elektronskim zdravstvenim kartonima (EHR) u EU dostigao je 83 odsto u 2024. godini. Ova mera, poznata i kao kompozitni eHealth skor, koristi 100 odsto da označi punu zrelost i potpuni pristup građana podacima iz elektronskih zdravstvenih kartona.
Skor je porastao za četiri procentna poena u odnosu na 79 odsto u 2023, i za 11 poena u poređenju sa 72 odsto u 2022.
Irska na dnu
Među 29 evropskih zemalja, uključujući 27 članica EU, kao i Norvešku i Island, EHR skor kreće se od 25 odsto u Irskoj do 100 odsto u Belgiji i Estoniji. Drugi najniži skor je 65 odsto u Holandiji, što čini Irsku izuzetkom.
Povezane vesti
Danska (98%), Litvanija (95%), Malta (94%), Poljska (92%) i Norveška (91%) takođe spadaju među najbolje. Sve su imale skor iznad 90 odsto.
U ovim zemljama, EHR je dostupan velikom procentu stanovništva, sa više kategorija zdravstvenih podataka dostupnih kod većine pružalaca zdravstvenih usluga i mogućnostima pristupa određenim kategorijama ljudi, navodi se u izveštaju.
Portugal (88%), Španija (88%), Austrija (87%), Bugarska (87%), Hrvatska (87%), Nemačka (87%), Slovenija (87%), Mađarska (86%), Letonija (86%), Finska (85%), Francuska (84%) i Italija (84%) sve su iznad proseka EU.
Slovačka (72%), Grčka (74%), Rumunija (75%) i Kipar (75%) bliže su donjem kraju rangiranja.
Zašto Irska zaostaje?
Od 2024. godine, sve zemlje EU osim Irske omogućavaju pristup elektronskim zdravstvenim podacima putem onlajn portala, što objašnjava zašto je Irska na dnu. Međutim, situacija bi uskoro trebalo da se promeni, jer je zemlja nedavno povećala ulaganja u digitalno zdravstvo.
Početkom februara ove godine ministar zdravlja te zemlje je najavio da je vlada odobrila početak nabavke Nacionalnog elektronskog zdravstvenog kartona. U saopštenju se to opisuje kao veliki korak u modernizaciji irskog zdravstvenog sistema radi pružanja bezbednije, pametnije i povezanije zdravstvene zaštite.
profimedia
Digitalna zdravstvena pismenost treba poboljšanje
Iako je dostupnost digitalnih zdravstvenih usluga važna, jednako je ključna i sposobnost da se one koriste. Izveštaj "Health at a Glance 2025" koji objavljuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuje da još uvek postoji prostor za napredak.
Povezane vesti
Digitalna zdravstvena pismenost, koja uključuje poverenje u pronalaženje pouzdanih informacija na internetu i razumevanje kako ih koristiti, i dalje je niska u mnogim zemljama. Posebno je ograničena među starijim osobama i onima sa nižim nivoom obrazovanja.
Podaci iz 17 zemalja OECD-a, pretežno u Evropi, pokazuju da digitalna zdravstvena pismenost ostaje niska među korisnicima primarne zdravstvene zaštite starijim od 45 godina. U 2024. godini, skor je iznosio 18 odsto kod osoba sa nižim nivoom obrazovanja, u poređenju sa 26 odsto kod visoko obrazovanih. Podaci se odnose samo na ovu starosnu grupu.
Rezultati znatno variraju po zemljama. Češka beleži najvišu digitalnu zdravstvenu pismenost među visoko obrazovanima sa 53 odsto, potom Vels u Ujedinjenom Kraljevstvu sa 46 odsto, Francuska sa 43 odsto i Holandija sa 31 odsto. Granicu od 50 odsto prelazi samo Češka, čak i među visoko obrazovanima.
Povezane vesti
Ove zemlje takođe su najbolje rangirane među osobama sa nižim nivoom obrazovanja, ali sa znatno nižim rezultatima: Češka 41 odsto, Vels 31 odsto, Francuska 24 odsto i Holandija 21 odsto.
Rezultati su znatno niži u nekoliko zemalja. U Italiji je stopa devet odsto kod visoko obrazovanih, dok je kod niže obrazovanih pet odsto. U Rumuniji obe grupe beleže samo devet odsto, a u Belgiji 11 odsto i 10 odsto.
"Izgradnja poverenja je ključna kako bi se podstakla aktivna upotreba digitalnih zdravstvenih tehnologija", navodi se u izveštaju.
Udeo telekonsultacija u ukupnom broju pregleda kod lekara takođe značajno varira širom Evrope. Stručnjaci ističu značaj pristupa elektronskim zdravstvenim kartonima za unapređenje digitalnih zdravstvenih usluga.
"Zemlje sa razvijenim elektronskim zdravstvenim kartonima i platformama koje omogućavaju nesmetanu razmenu podataka mogu mnogo lakše proširiti usluge telekonsultacija", rekao je za Euronews Health David Novilo Ortiz, šef sektora za podatke, veštačku inteligenciju i digitalno zdravstvo u Regionalnoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Evropu.
Komentari (0)