Šta je ALS, bolest motornih neurona, koja je odnela Stivena Hokinga, Keneta Mičela, a sada i Erika Dejna
Komentari
20/02/2026
-19:27
Zvezda serije "Uvod u anatomiju" Erik Dejn preminuo je od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) manje od godinu dana nakon što mu je postavljena dijagnoza.
Mnogi su za tu retku bolest čuli tek zahvaljujući viralnom "ice bucket challenge" koji je osmišljen da podigne svest o njoj, ali je u poslednjoj deceniji od nje preminulo i nekoliko istaknutih ličnosti, poput fizičara Stivena Hokinga, glumca Keneta Mičela, kao i fotografa Brajana Randala, partnera glumice Sandre Bulok.
Procenjuje se da u Srbiji sa dijagnozom ALS živi oko 250 osoba. Ova neurološka bolest, poznata i kao Lu Gerigova bolest, po bejzbol igraču kome je dijagnostikovana, pogađa dve vrste motornih neurona u telu, koji su ključni za prenose signale iz mozga i kičmene moždine do mišića.
Istraživanja pokazuju da je u oko 10 odsto slučajeva uzrok ALS-a nasledni, a identifikovano je više od 40 gena povezanih s bolešću. Ipak, čak i u slučaju da osoba nosi genetsku mutaciju, to ne znači nužno da će razviti poremećaj.
Preostalih 90 odsto slučajeva smatra se sporadičnim, odnosno povezanim s faktorima iz okruženja, a studije navode intenzivnu fizičku aktivnost, toksine poput pušenja i poremećaje imunog sistema kao moguće faktore.
Koji su simptomi ALS-a?
Prvi znaci amiotrofične lateralne skleroze najčešće su slabost ili bol u mišićima, trzaji mišića ili poremećaji govora. Kako bolest zahvata mišiće, simptomi obično počinju u šakama i stopalima, a zatim se šire na ruke i noge.
Tanjug/AP/Joel Ryan
Gubitak mišićne funkcije može uticati na sposobnost hodanja i fine motorike, a pacijenti mogu imati problem da vežu pertle, služe se priborom za jelo ili obavljaju druge precizne zadatke. Kada su zahvaćene motorne ćelije oko moždanog stabla, javljaju se problemi sa gutanjem i komunikacijom. Okolina može primetiti nerazgovetan, usporen govor, a moguće je i kognitivno oštećenje slično demenciji.
Povezane vesti
Respiratorna insuficijencija i nemogućnost ishrane često su među završnim fazama bolesti, a do njih dolazi zbog otkazivanja mišića uključenih u pripadajuće sisteme organa.
Kako se leči ALS
Do 2017. godine jedini lek koji je bio prihvaćen za lečenje ALS bio je riluzol (Rilutek), koji je Američka agencija za hranu i lekove registrovala 1995. godine, a koji prema dosadašnjim studijama može da produži život pacijenta do četiri meseca.
Na raspolaganju je i lek "Edaravone" koji je zapravo jak antioksidans, najpre registrovan za lečenje akutnog moždanog udara.
Drugi lekovi mogu pomoći u ublažavanju simptoma poput grčeva ili ukočenosti mišića.
U poslednjih nekoliko godina sprovedena su istraživanja i klinička ispitivanja usmerena na određene genetske mutacije, a najuspešniji rezultati postignuti su kod mutacije gena SOD1.
Pacijenti s ovom mutacijom čine manje od dva odsto obolelih, ali primena leka "Tofersen" u američkim studijama pokazala je značajno usporavanje napredovanja bolesti.
Dodatne terapije uključuju fizikalnu terapiju radi očuvanja pokretljivosti, nutritivne savete za pacijente s problemima u ishrani i logopedsku terapiju.
Povezane vesti
Koliki je životni vek pacijenata
Životni vek obolelih varira. Najpoznatiji je slučaj Stivena Hokinga koji je s ALS-om živeo neobično dugo - čak 55 godina i preminuo u 76. godini.
Ipak, kod većine pacijenata očekivani životni vek između tri i pet godina od početka javljanja simptoma.
U slučaju preminulog glumca Erika Dejna, bolest je napredovala galopirajuće.
U aprilu 2025. godine, samo 11 meseci pre smrti, Dejn je objavio da mu je uspostavljena dijagnoza.
Tanjug/AP
Prve simptome primetio je početkom 2024, a već u junu 2025. izgubio kontrolu nad desnom rukom i šakom. U invalidskim kolicima je bio od oktobra prošle godine.
Američka mreža "ALS Network" dodelila je glumcu nagradu zbog podizanja svesti i pružanja podrške osobama koje žive sa ALS-om.
Njegovi memoari "Book of Days: A Memoir in Moments" trebalo bi da budu objavljeni tokom godine.
"Želim da zabeležim trenutke koji su me oblikovali, lepe dane, teške dane, one koje nikada nisam uzimao zdravo za gotovo, kako bi, ako ništa drugo, ljudi koji je budu čitali zapamtili šta znači živeti srcem. Ako deljenje moje priče pomogne nekome da pronađe smisao u sopstvenim danima, onda je vredelo ispričati je", rekao je Dejn svojevremeno u saopštenju povodom najave knjige.
Komentari (0)