Četiri godine rata u Ukrajini: Euronews Srbija iz Kijeva o novim napadima i podelama u Evropskoj uniji
Komentari24/02/2026
-09:00
Navršavaju se četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, započete 24. februara 2022., dok borbe i dalje traju, a napadi ne jenjavaju. Uoči godišnjice, ruske snage gađale su Odesu, Harkov i Zaporožje, dok se u Kijevu obeležavanje odvija u senci nastavka rata i novih političkih tenzija unutar Evropske unije, saopštila je ekipa Euronews Srbija koja se trenutno nalazi u Ukrajini.
Centralna ceremonija održava se na Majdanu u prisustvu ukrajinskog državnog vrha i visokih evropskih zvaničnika. U Kijev su doputovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, koji će nakon ceremonije obići oštećena energetska postrojenja u okolini glavnog grada. Tokom zime Rusija je intenzivirala napade na energetsku infrastrukturu, ostavljajući stotine hiljada ljudi bez struje i grejanja.
Planiran je i trilateralni sastanak ukrajinskog i evropskih lidera, kao i onlajn susret takozvane "koalicije voljnih", koju čine evropski saveznici Kijeva, a koji organizuju francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer. Istovremeno, biće održana posebna sednica Evropskog Parlamenta, na kojoj će se ukrajinski predsednik obratiti virtuelno, kao i sednica Ujedinjenih Nacija, posvećena ratu u Ukrajini, uz učešće generalnog sekretara UN Antonia Gutereša.
Euronews Srbija
Godišnjica dolazi u trenutku kada jedinstvo Evropske unije pokazuje znake pucanja. Mađarska je na sastanku ministara spoljnih poslova zadržala pravo veta na 20. paket sankcija Rusiji i blokirala odobravanje zajma Ukrajini od 9,9 milijardi evra, koji je ranije politički dogovoren. Kao razlog navodi se prekid isporuke ruske nafte kroz naftovod "Družba" prema Mađarskoj i Slovačkoj. Dok Kijev tvrdi da su oštećenja posledica ruskih napada i tehničkih problema, Budimpešta i Bratislava smatraju da Ukrajina namerno sprečava dotok nafte. Ipak, iz evropskih izvora poručuje se da postoje alternativni mehanizmi za finansijsku podršku Kijevu.
Na terenu, rat i dalje određuje svakodnevicu građana. Iza Ukrajinaca je jedna od najtežih zima od početka invazije, sa temperaturama koje su se krajem januara spuštale i do minus 23 stepena. U pojedinim trenucima gotovo milion stanovnika Kijeva ostajalo je bez struje i grejanja. Situacija je sada stabilnija i procenjuje se da oko deset odsto građana i dalje ima probleme sa snabdevanjem energijom.
U delovima grada gde su pogođena energetska postrojenja i dalje ne rade liftovi, a vodosnabdevanje je otežano. Pored stambenih zgrada postavljeni su punktovi za grejanje u kojima građani mogu da se sklone i dobiju tople napitke i obroke. Iako su temperature poslednjih dana blago porasle, mnogi su se, kako navode lokalni izvori, već navikli na život u stanovima zagrejanim na svega desetak stepeni.
Četiri godine od početka rata, Ukrajina i dalje odbacuje mogućnost prekida borbi koji bi značio prihvatanje gubitka teritorije, dok Rusija pod svojom kontrolom drži oko petine ukrajinske teritorije. Uprkos brojnim diplomatskim inicijativama, među građanima raste osećaj neizvesnosti -između nade da bi ova godina mogla doneti kraj rata i straha od cene koja bi za takav završetak morala da bude plaćena.
Povezane vesti
Uticaj Ukrajinskog rata na ruske preduzetnike
Dok Rusija ulazi u četvrtu godinu rata u Ukrajini, mali preduzetnici suočavaju se sa sve težim uslovima poslovanja. Nova poreska reforma Kremlja, koja podrazumeva niži prag za plaćanje PDV-a i dodatne namete, već je dovela do zatvaranja brojnih radnji, a oni koji opstaju upozoravaju na ozbiljan finansijski pritisak.
Pekara "Mašenjka" u predgrađu Moskve, u vlasništvu Denisa Maksimova, postala je poznata širom zemlje nakon njegovog uključenja u godišnji televizijski program sa ruskim predsednikom Vladimir Putin. Maksimov je tom prilikom javno zatražio ublažavanje poreskih mera koje, kako je naveo, ozbiljno pogađaju male biznise.
"Povećanje je značajno, to nije tajna. Verovatno ne bih želeo da iznosim tačne cifre, jer su one ipak poslovna tajna, čak i za malu firmu. Nije bilo lako, ali smo uspeli da prikupimo potrebna sredstva, uplatimo ih i za sada gledamo napred normalno", rekao je Maksimov.
Prema novim pravilima, prag za obavezno plaćanje poreza na dodatu vrednost snižen je sa 780.000 dolara godišnjeg prometa na oko 250.000 dolara, a preduzetnici koji pređu taj limit moraju da plate i dodatnih šest odsto poreza na prihode. Uz to, PDV je povećan za dva procentna poena, dok je i prag za fiksni sistem oporezivanja značajno snižen.
Iz Kremlja je poručeno da privreda ne sme da trpi zbog prelaska na novi poreski sistem i da će to pitanje biti razmotreno pred vladom, uz želje za uspeh malim preduzećima. Ipak, brojni vlasnici firmi smatraju da problem nije izolovan i da pogađa čitav sektor.
Preduzetnici širom zemlje govore o padu potražnje i rastu troškova, dok analize pokazuju da je u Sankt Peterburgu zatvoreno oko deset odsto malih radnji. I pored najava da je poreska reforma razmotrena, mnogi strahuju da bi dalji ekonomski pritisci i posledice sankcija mogli dodatno da ugroze opstanak malih biznisa.
Komentari (0)