Front stoji, rešenje kaska: Euronews Srbija u Kijevu na četvrtu godišnjicu rata - menjaju li Rusija i Ukrajina ciljeve?
Komentari24/02/2026
-13:06
Prošle su četiri godine od napada Rusije na Ukrajinu, a sukobi na bojnom polju nastavljaju se uporedo sa mirovnim pregovorima. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužuje ruskog lidera Vladimira Putina da je već započeo treći svetski rat, dok Mađarska blokira 20. paket sankcija, kao i 90 milijardi evra dogovorene pomoći zbog situacije sa naftovodom "Družba".
U Kijevu se nalazi reporterka Euronews Srbija Nataša Đulić Banović koja kaže da je danas atmosfera u tom gradu "kamerna". Sam grad, kako kaže, funkcioniše normalno koliko je to moguće u uslovima, ali se preko dana mogu videti posledice bombardovanja u protekle četiri godine. Ipak, stanovnici kažu da je Kijev i pored toga jedan od bezbednijih gradova.
"Čuju se povremeno sirene za vazdušnu opasnost, ali brzo dođe i do prekida vazdušne opasnosti i kažu da je danas ovde dosta bezbednije, u sklonište sada idu uglavnom oni građani koji žive pored vojnih objekata ili u poslednje vreme svakako objekata koji su vezani za energetsku infrastrukturu. Jedna tužnija slika ovog grada dođe kada padne mrak, zato što upravo zbog toga što Rusija gađa elektrane i ostalu energetsku u infrastrukturu, grad je u polumraku. Ljudi ovde zapravo, to ih najviše boli što ne znaju kada će se ovo završiti, pregovori se odvijaju, ali bez nekih opipljivih rezultata", istakla je naša reporterka.
Tanjug AP/Sergei Grits
Inače, u Kijevu će danas biti održana ceremonija obeležavanja godišnjice i očekuje se da u ukrajinskoj prestonici budu evropski predstavnici koji će sa Zelenskim kasnije posetiti oštećenu energetsku infrastrukturu.
Profesor na Univerzitetu "Taras Ševčenko" u Kijevu Maksim Kamenjecki govorio je za Euronews Srbija o situaciji u kojoj se Ukrajina trenutno nalazi.
"Radi se o našoj teritoriji. Rusija ratuje na našoj teritoriji. Mi ne možemo od toga da odustanemo i čak niti zamisliti sebi mehanizam kako će to izgledati. Ruska strana može zaustaviti rat po toj liniji, ipak ona drži pod svojom kontrolom pa negde 20 odsto naše teritorije. Oni mogu stati. Mi ako stanemo, onda to će biti kapitulacija i to ne dolazi u obzir", rekao je on.
Uvod u kraj rata ili nova verzija?
Rat u Ukrajini nema jasnog kraja, a on danas izgleda više kao rat iscrpljivanja. Govoreći o tome da li je to uvod u zaustavljanje ili će to ipak biti neka druga verzija, Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put kaže da sve zavisi od istrajnosti i jedne i druge strane.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Ono što je možda sad tu najveći izazov u nekom trenutnom primirju jeste koliko su spremne jedna i druga strana da se možda odreknu nekih maksimalnih ciljeva. Vidimo da se od početka i menjalo šta bi opšte značila pobeda i za jednu i za drugu stranu. Dakle, Rusija koja je rekla na početku rata da će, čiji je inicijalni cilj bio da promeni režim u Kijevu, da za dve nedelje izvrši specijalnu vojnu operaciju i da jednostavno instalira neku prorusku vladu. Vidimo da se to nije desilo, pa se sada vremenom taj nekako cilj pobede koriguje. S druge strane, Ukrajina je nakon prve ofanzive u 2022. godini stekla neko samopouzdanje i pomisila da će možda i konačni cilj Ukrajine biti da oslobodi sve teritorije, dakle uključujući i Krim. Pa vidimo kada već sledeće godine ta ofanziva nije toliko potrajala da opet i Ukrajina se povlači jedan korak unazad i onda za početak gleda bar da se zaustavi linija fronta ili da se ove oblasti koje je Rusija zauzela od 2022. oslobode. Tako da vidimo da je jako teško natirati jednu i drugu stranu da potpišu nešto što misle da mogu na bojnom polju da dobiju, tj. da mogu da dobiju mnogo više. Tako da možda neka demotivacija i jednih i drugih bi bio uvod u potencijalno primirje", rekao je Kostić.
Na pitanje da li su zahtevi Rusije i Ukrajine sada mnogo veći nego na početku ovog sukoba, novinar Slobodan Samardžija da nisu oni toliko veći koliko su se tokom vremena prilagodili onome što zahtevaju pre svega Evropska unija, što zahteva Rusija, pa i sama Ukrajina.
"Taj rat se pretvorio u jednu pokušaj da se Evropa na neki način potpuno promeni, odnosno da se podeli na dva dela koji bi trebalo da budu na onoj liniji na kojoj nikada pre toga nisu bili i na kojoj nikada pre toga na kraju krajeva ne bi trebalo da budu. Jednostavno, Rusija ima svoj zadatak, odnosno ima svoj cilj, a to je ono što su naveli i što je na kraju krajeva i Putin i Trampu rekao. Ukrajina nema da tako kažem mogućnost da ostvari ono što je htela, svi napori Evropljana da im u tome na neki način pomognu su u stvari polovični. Niko iz Evrope neće zaista da stavi glavu u procep da bi pomogao Ukrajini, oni jednostavno pokušavaju da iskoriste ono što mogu da tu zarade još neke pare i da jednostavno svoju javnost ako je tako moguće prilagode tom novom sastavu, odnosno novom rasporedu snaga na evropskom kontinentu i praktično zbog toga sve to traje. Jer da se razumemo, Evropska unija nije taj činilac koji zaista želi da pomogne Ukrajini, oni žele pre svega da sebi pomognu, pa onda da vide da li mogu u tom smislu Ukrajini", rekao je on.
Kako je dodao, Rusija zna šta hoće, dok Ukrajina "ne bi rekao da toliko zna šta hoće".
Euronews Srbija
Govoreći o tome da li su ruski narativi i razlozi sa početka vojnog sukoba opstali i danas, Kostić ističe da inicijalni argument koji je Rusija imala, to je smena režima. Pominjanje denacifikacije, kako je dodao, je bio samo propagandni materijal.
"Jeste zbog postojanja jedne krajnje desničarske organizacije, to je Azov bataljon koja imala neke neonacističke simbole na početku rata za Krim, ali s druge strane takođe i Vagner, na primer, ruska plaćenička organizacija, njihov vođe, takođe ke imao SS tetovaže, tako da ako govorimo o denacifikaciji, tih simbola bilo je na jednoj ni na drugoj strani, tako da taj argument sigurno ne stoji. Ono što je bio inicijalni cilj Rusije jeste da pretvori Ukrajinu u ono što je Belorusija danas, dakle državu koja je politički i ekonomski podređena interesima Ruske Federacije i naravno ova invazija je bila pokušaj da se izvrši specijalna vojna operacija smene režima koja se pretvorila u četvorogodišnji rat koji sad nekako improvizovano se menjaju ti narativi šta je inicijalno bio cilj", rekao je on.
Inače, prema ocenama brojnih analitičara, situacija u Ukrajini dovela je do razdora u Evropskoj uniji, gde najčešće Budimpešta i Bratislava ne idu u korak sa odlukama koje se donose u Briselu. Samardžija kaže da Ukrajinci nisu mnogo ni očekivali od EU kao takve, koliko su očekivali od Velike Britanije, Nemačke i Francuske.
Povezane vesti
"Ove ostale zemlje, oni nisu mnogo, u njih se nisu preterano uzdali. Ali ono što je sve to izbacilo, da tako kažem, na površinu, to je upravo ta nesloga unutar Evropske unije, odnosno činjenica da se Evropska unija do te mere birokratizovala da pojedine zemlje zaista tu više ne vide sebe. Naime, Evropska unija se pretvorila u nešto što je, ako može tako da se kaže, teritorija u kojoj vladaju, kao što sam rekao, Francuska, Nemačka i naravno Velika Britanija koja je zvanično istupila iz Evropske unije, ali u stvari je to učinila iz prostog razloga što je smatrala da će da se vrati u tu Evropsku uniju onoga trenutka kada se za to ukaže prilika, ali ne kao ravnopravan član, nego u svakom slučaju kao član koji će da bude glavni", rekao je on.
Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)