Island u EU i pre Zapadnog Balkana i Ukrajine? Najavljen referendum o ponovnom pokretanju pregovora
Komentari25/02/2026
-15:00
Island razmatra mogućnost ubrzavanja referenduma o ponovnom pokretanju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Glasanje je prvobitno bilo planirano do 2027. godine, ali bi rok mogao da bude pomeren u svetlu aktuelnih geopolitičkih okolnosti, uključujući američke carine i pretnje predsednika SAD Donalda Trampa da će anektirati Grenland.
List Politico piše da bi Island već u avgustu mogao da održi glasanje o nastavku pregovora o članstvu Islanda u EU, što je podgrejalo priču o mogućem pristupu Islanda EU u nekom skorijem periodu. Međutim, ministarka spoljnih poslova Islanda je rekla da Politico piše o spekulacijama, barem kada se govori o referendumu u avgustu ove godine.
Inače, sve su češće posete evropskih zvaničnika. Prošlog meseca komesarka za proširenje Marta Kos sastala se sa ministarkom spoljnih poslova Islanda i, kako je rekla, Island je pouzdan partner i blizak prijatelj EU. Kaže da su se saglasile da ostanu u bliskom kontaktu dok se suočavaju sa promenljivim geopolitičkim okruženjem u ovim turbulentnim vremenima.
Island je podneo zahtev za članstvo 2009. godine i to na vrhuncu finansijske krize. Vlada je zamrzla pregovore u decembru 2013. godine, a u martu 2015. godine je Island zatražio da se više ne smatra kandidatom. Inače, pre zamrzavanja pregovora, Island je zatvorio 11 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a ukoliko bi došlo do nastavka pregovora, analitičari smatraju da bi oko godinu dana bilo potrebno da Island postane članica EU.
Komentarišući moguće pokretanje evrointegracija Islanda, Marko Todorović iz Centra za evropske politike kaže da treba odvojeno posmatrati kandidaturu Islanda od kandidatura svih drugih zemalja, kako Zapadnog Balkana, tako i Ukrajine, Moldavije i Gruzije, jer su slučajevi prilično drugačiji.
"Ja bih tu istakao neke tri glavne razlike kada je u pitanju Island. Pre svega, Island je već dosta integrisan sa Evropskom unijom u okviru te evropske ekonomske zone i u okviru Šengena, tako da mnoge stvari su već usaglašene. Druga stvar, takođe, kao što smo već čuli, Island je već vodio pregovore o pristupanju i u velikoj meri zakonodavstvo Islanda je usaglašeno sa pravnim tekovinama Evropske unije. I takođe, treća, možda najvažnija stvar jeste da je Island jedna razvijena demokratija sa vladavinom prava i samim tim ti, da kažemo, osnovni postulati Evropske unije i Islanda se u potpunosti podudaraju", rekao je Todorović.
Kako je naglasio, ukoliko se ovakva sadašnja metodologija zadrži - Island bez problema može postati sledeća država članica.
Povezane vesti
Na pitanje da li se čini da Evropska unija postaje svojevrstan kišobran pod koji bi se sakrila zemlja koja ima neku vrstu problema, Todorović odgovara "apsolutno", pogotovo imajući u vidu da Island uopšte nema vojsku.
"To je zemlja koja je u potpunosti oslonjena odbrambeno na NATO i na Sjedinjene Američke Države. E sad, imajući u vidu celu situaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama i da kažemo tom nepredvidljivošću budućih koraka, pogotovo u kontekstu sada Grenlanda koji predstavlja, da kažemo, ključnu tačku razdora između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, čini se da Island razmišlja strateški i da želi da postane deo Evropske unije. E sad jasno je da Evropska unija ne može se izjednačiti sa NATO zato što ne postoji taj član 5. Postoji član 42 Ugovora u Evropskoj uniji koji donekle predviđa da će u slučaju napada na neku državu članicu, druge članice pružiti pomoć. Ali nije to baš na jednakom nivou, dakle ne kaže se da je to napad i na sve druge države članice. Ali naravno čini se da Evropa ide u pravcu daljeg jačanja svoje odbrambene samostalnosti i u tom smislu čini se da i Island želi da uđe pod taj kišobran u nekom budućem trenutku", naveo je on.
"Sve zavisi od zemalja kandidata"
Kada je reč o tome šta očekuje druge zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, Todorović kaže da će to zavisiti pre svega od reformi u samim zemljama kandidatima.
"Naravno da neke stvari možda mogu biti ubrzane, pre svega u kontekstu Ukrajine i u kontekstu mirovnog sporazuma koji bi mogao da predviđamo i da Ukrajina postane član Evropske unije po nekakvoj ubrzanoj proceduri doduše sa smanjenim pravima i tako dalje, ali to će svakako imati sve posledice i na druge zemlje kandidate. Ali svakako, punopravno članstvo sa svim beneficijama i sa svim pravima u okviru Evropske unije zavisiće pre svega od država kandidata", dodao je on.
Govoreći o mogućnosti ulaska EU, ali koje nije punopravno, odnosno bez mogućnosti veta, Todorović napominje da se sve više diskutuje o tome, da nove države članice u određenom periodu u budućnosti nemaju pravo veta u suštini.
"Pre svega treba naglasiti da je vrlo mali broj politika u Evropskoj uniji o kojima se odlučuje jednoglasno. Tako da to suštinski i ne bi bio toliki problem. Ali naravno da bi svaka zemlja želela da zadrži pravo veta za neka, da kažemo, najvažnija pitanja poput spoljne politike, odbrambene politike i tako dalje. Ja bih ocenio pozitivnim to što, na primer, predsednik Srbije, ali takođe i Edi Rama u Albaniji, podržavaju ovaj predlog koji je, ja bih rekao, u ovom trenutku veoma geopolitički značajan, dakle da se proces proširenja ubrza, da se smanji ta zabrinutost oko funkcionisanja Evropske unije u nekom povećanom članstvu, ali naravno da bi se do toga došlo, treba prvo da se bavimo unutrašnjim reformama i da ceo taj proces evropskih integracija vodimo na način kako to je potrebno", rekao je on.
Komentari (0)