Brisel sprema novu strategiju: Hoće li "kupuj evropsko" ojačati industriju ili podići cene izvoza?
Komentari
02/03/2026
-07:21
Evropska komisija planira da na samitu EU u martu 2026. predstavi opsežan akcioni plan "Jedna Evropa, Jedno tržište", sa inicijativom "Kupuj evropsko" u centru pažnje. Politički, ideja je jasna: koristiti novac evropskih poreskih obveznika za podršku evropskoj industriji. Ali ekonomska situacija je složenija.
Plan konkurentnosti predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, zasnovan na izveštajima nekadašnjeg italijanskog premijera i Marija Dragija i italijanskog političara Enrika Lete, ima za cilj da dovrši jedinstveno tržište EU do 2027. godine. Takođe preusmerava javne nabavke i industrijsko finansiranje ka proizvodnji u EU u strateškim sektorima: odbrana, čiste tehnologije, čipovi, hemijska industrija i automobilska industrija.
Komisija ovo opisuje kao evropski odgovor na američku politiku "kupuj američko". Ali za razliku od Vašingtona, Brisel mora da balansira interese 27 različitih ekonomija, poštujući i pravila Svetske trgovinske organizacije i sopstvenu politiku otvorene trgovine.
Predlog je očekivan pre Božića, ali je povučen jer države članice nisu mogle da se dogovore. Samit lidera poslao je političku poruku, ali nije doneo nove zakone.
Iznad svega: izuzetak odbrane
Na jednom sektoru postoji retki konsenzus. Gunar Vulf, profesor ekonomije na Slobodnom univerzitetu u Briselu i viši saradnik u Bruglu, postavlja jasnu granicu.
"Koristimo američko naoružanje. Ali ove kupovine nas takođe čine ranjivim na geopolitički pritisak Sjedinjenih Država protiv Evrope… u oblasti teške bezbednosti postoji jasan slučaj za kupovinu više evropskog naoružanja", naveo je on.
AP Photo/Alex Brandon
Kako je dodao, strateška autonomija znači da tehnologija mora biti proizvedena u Evropi, jer u suprotnom gradimo zavisnosti od drugih igrača. Međutim, Vulf je mnogo skeptičniji prema drugim sektorima.
Povezane vesti
"Moramo biti izuzetno pažljivi da ovo ne preraste u čisto protekcionističku politiku. Ako štitite domaću industriju bez ikakve konkurencije, na kraju ćete postići nedostatak inovacija, što će biti loše za rast", dodao je.
Za Vulfa, uspeh se ne meri tržišnim udelom ili brojem lanaca snabdevanja.
"Rast novih, zanimljivih, inovativnih firmi, rast produktivnosti, rast zaposlenosti… to je ono što nam je na kraju potrebno", rekao je on.
Iskrena dijagnoza
Alberto Alemano, profesor prava na Univerzitetu HEC u Parizu, daje direktan realni pregled situacije.
"EU nema industrijsku bazu niti lance snabdevanja da sama funkcioniše u većini sektora. Opšta preferencija bi povećala troškove za prerađivačke industrije. Ciljano uvođenje u stvarno strateškim sektorima je opravdano, ali samo ako je 'strateški' definisan kroz rigoroznu analizu, a ne političku pogodnost – što sada deluje kao slučaj", dodao je.
Unutrašnje podele u EU su već očigledne. Francuska želi stroga pravila o lokalnom sadržaju. Nemačka preferira fleksibilniji koncept "proizvedeno u Evropi" (Made with Europe), uključujući trgovinske partnere poput Kanade, Velike Britanije i Norveške. Manje, trgovinski orijentisane države brinu da će one snositi troškove dok Francuska i Nemačka dobijaju najveće benefite.
"Prava tenzija je između dve grupe država. Manje države strahuju da će troškove snositi uglavnom velike ekonomije", kaže Alemano.
Povezane vesti
Izazovi lanaca snabdevanja
Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, objašnjava praktične izazove i njegov pogled je oprezan.
"Nije lako uvesti ovakve restrikcije… Evropa takođe uvozi mnogo iz drugih zemalja, što evropske firme koriste za izvoz. Ako uvedete restrikciju koja povećava troškove, to takođe povećava cenu evropskog izvoza", naveo je.
Njegov primer oslikava problem: nemačka kompanija gradi vetropark u UAE, sa komponentama proizvedenim u više zemalja. U tom slučaju, "evropska preferencija" je nejasna, naročito ako vlada UAE zahteva lokalnu proizvodnju za dodelu ugovora.
"Biće veoma teško osmisliti precizne detalje, kako će ovo funkcionisati". rekao je Erikson.
Erikson takođe ističe problem sa saveznicima. EU izvozi više ovih proizvoda nego što uvozi. Ako Evropa isključi Kanadu, Veliku Britaniju ili partnere iz Mercosura, oni bi mogli uzvratiti sličnim restrikcijama, što bi Evropu oštetilo.
"Treba nam sistem poverljivih partnerstava koji omogućava našim bliskim saveznicima da učestvuju, kako ih ne bismo isključili. Ako ih isključimo, oni će uzvratiti i na kraju ćemo biti gubitnici jer više izvozimo njima nego što uvozimo", dodao je.
Predlog Komisije o "kupuj evropsko", očekivan sredinom marta, trebalo bi da cilja odabrane strateške sektore sa složenim EU pragovima dodatne vrednosti, moguće 60–80 odsto, uz izuzetak za poverljive saveznike.
Devet država članica, uključujući Švedsku, Finsku, Irsku i Estoniju, već su upozorile u zajedničkom pismu da svaka preferencija mora biti poslednja opcija, vremenski ograničena i sektorski specifična. Politički dogovor izgleda postignut, ali tehnički detalji još nisu na mestu.
Komentari (0)